Полицијски гласник

БРОЈ 6. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 25. ФЕБРУАРА 1901. ГОДИНА V. 090 0СО ОСО ОСО ОСО ОСО ООО ООО ООО ООО С<00 ООО ООО ОУР ООО ООО ОбО оОО ООО ООО ООО ОС>Р ООО ОУ- ОЈОО ООО ООО ооо ооо ОјСГ) ООО ООО ООО ООО ОјОП ооо о оо ојгјп осо ооо ооо сло ооо О^о осо ооо обс Р<У о2/0

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 090 2/50 090 ООО ОО О ОСО ОУ5 О ОО У5Р ООО Р<уС Об-о 0>0 оо^' ОУ Д ООО О&о ООР ру: УХ^ (У>р ^>о ООО 090 осо ооо ооо 060 ооо ооо о<?о о<оо ООО ОСО ООООбехОДС 060 ОбО о<у: ооо ооо о<уг о<>о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једаннут недељно. Ио потреби биће ванредних Оројепа. Претилата се шаље уредништву у Београду Краљев трг* до Управе града Веограда, а у упутратњости код овлавАених свупљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав ошптине а која је већ претплаћена, чиновницима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у онште годипгње 12, полугодишње 0 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, полугодишње 8 динара. Жандармима годишњо 8, полугодишње 5 динара, ну ови се по окој цени могу претплатити само нроко својих командира полицијских односно пограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Глас.ника << не нродају се. Рукописи не враћају се. О^о С^ОО (»о ОбО ООО ОСО ООО ОбО с/?р ООО ОСЈО ООР 050 ООО С^о одо ОбО ООО 090 ОУ?^5Р оуг Обо осо ОјСГ 1/г . ру (УУ ООО ОУГ ООО 050 !У>С ОУГ ОУГ ру: ООО рдо ОУ СУуО ОУ ОСО ООО (УУГ осо ООГ ООО ОУ5

КРВНИ ТРАГОБИ (НАСТАВАк) (6) 11ре много година нађеи је једнога јутра један славаи научен.ак мртав покрај своје постеље. Оп је имао више повреда на челу и на левој слеиоочници, из којих је јако текла крв и које су тако изгледале, да оне могу дејствовати смргно, пошто је покојник био стар човек, који више није био способан да се одупре таквим телесиим инс-ултима. Ма да је само ово веК падало у очи, још више је изазивало сумњу то, кад се опазило, да је била отворена Фијока у столу, који је био у истој соби недалеко од кревета, и да су се на једном часоиису, који је лежао па столу, видели јасни отисци три окрвављепа прста. 'Гај часопис је лежао близу предњег угла даске од стола. По.којников стан имао је једно предсобље, одакле се улазило у трпезарију и собе покојиикове породице, а с друге стране у собу за рад за снавање седог научењака. Ои је ту одвојену собу за себе за то изабрао, да буде што мирнији кад ради, спава и устаје, те с тога се и могло десити, да нити је породица нити послуга научењакова ма и најмање што ириметила те ноћи. Убиство дакле није било искључено, а да је то одиста тако, докази су били: сумњиви положај покојника поред његове постеље, ране па глави, то што је у вече пред убпство био потпуно здрав, што је Фијока нађена отворепа. Осем тога и сувише ренносии пријатељи научењакови »констатовалн« су, да је из иисаКег стола нестало неколико његових важних, још нештамнаних рукописа п неколико иаучних препарата. И ма да се све ово може природио објаснити, ипак је она крвава рука убичина на часопису и сувише јаспо говорила, те се никако није могло мислити, да је смрт иастунила ириродно. Несрећом неко је склопио читав низ безазлених догађаја, о чему се стало говорити, ствар је све више увећаваиа и ширила се, а свет воли да слуша страшне ствари, те тако је за најкраће време у граду био велики број света убеђеи, да је седог научењака убио и опљачкао његов рођени син. Разлози за сумњу чинили су се свету у толико јачи, што је нокојников син био познат као .ипра.п, уопште уважаван и испитивалац. Али брижљивом и у сваком правцу вештачки вођеном пстрагом доказало се са несумњивом поузданошћу, да је ствар текла овако: Тај сгарн научењак добио је те ноћи луиање срца, од чега је чешће патио; обазрив, као што је увек био према својој околини, није хтео иикога да узнемирава у спавању, сишао је с иостеље и потражио неки лек у свом писаћем столу. Ту га је снашао наступ са свом жесгином, свест му је мркла, оп се срушио на под и повредио се о угао писаћег стола. То је морало ироизвести оиу рану на слепоочници, пошто се угао писаћег стола тачно подударао с раном. Стари научењак машио се за рану, пипнувши је, после чега се наслонио на писаћи сто, те је рука му морала доћи на часопис. Напослетку се могао вратити својој постељи; ту је морао услед новог мркнућа свести ноново пасти и челом ударитн на угао ноге од постеље, јер су се сви опи засеци од тог угла најтачиије распознавали у рани на челу. Нанослетку се довукао до постеље, где је умро од капље у срцу. Али и поред свих ових доказа генијално вођене истраге прошло је много времена, докле се -свет окануо свог несрећног мишљења да је сии убио оца. А колико ли би тек лакше било доказати свету, како је ствар текла, да се тада знало за Гелтонову иауку, те да су липије па отиску покојникових пр-

стију упоређене с линијама ирстију његовог сипа, у кога се сумњало да је убица. Ако сад хоћемо, да се користимо овим поучпим случајем, ваља нам имати па уму ово : кад нађемо крвпнх отисака, тада ћемо морати да линије са прстију убијеиога обезбедимо за доцпија упоређивања. Могу ли лекари поуздано казати, одакле су нађени крвни отисци, разуме се да ће се најпре узети дотичии отисци са леша. Али ограничити се уоиште само па ове, била би неопрезност, пошто се доцније могу наћи други трагови, отисци. који су постали од других удова. Не остаје дакле ништа друго но да се сниме сва места на рукама леша (ако је бос опда на ногама), н то она места, која нмају дотпчппх линија. Методи што нх Гелтоп предлаже (снимање иа начађенпм плочама нли с помоћу штамнарске Фарбе) нити су једгши ни за све случајеве целисходни. Најбоље је унотребити сваку масну боју, која се размаже на каквој стаклеиој или металној плочи, на коју се дотично место тела притисне, а за тим отискује мирно и поуздано на хартији све докле нам не иснадне за руком добар и тачан отисак. За тим довољно је, кад се сув или лако намашћен прст притисне на какву врло глатку површину, н. пр. на стакло, иорцулан, метал и т. д., па онда се траг пажљиво поспе брашном, бојом у праху, фином прашинОм и т. д. и оно што не прионе одува се. Исто тако може се уиотребити свака боја, која се у води раствара, а и врло добро мастило, црна кава и т. д., а то тако кад се прст тиме овлажи и на чистој хартији отисне. У крајњем случају може се манипулисати и без икакве боје, па тај начии, кад се прст притисне, ма и на кратко време, на какво вруће стакло. Кад се на пример палцем и кажипутом добро ухвати за стаклени цилиндер ламне, која гори, иа оида се брзо пусти, нре но што се бол осети, тада се на цилиндеру, стаклу од лампе, добију врло добрн отисци. Пошто су ти отисци постали од масти, коју ми имамо на кожи, и иошто се ова отопила услед топлоте цилиндера, разуме се да би њих, тих отисака, нестало, кад би их поново изложили топлоти. Ако би дакле отиске продуковали на тај начин, лампа се мора угасити и цилиндар оставити да се расхлади. То све може се учинити и на угрејаном комаду прозорског окна и т. д. У понеким случајевима сви ти методи пе вреде ништа, а на име не вреде онда, кад онај, чије је иапиларне линије потребно сиимити, неће или ие може то да учипи, н. пр. кад хоћемо да снимимо линије иеког леша. У таквим случајевима неће се унотребити боја, већ каква нластична маса, за што су добре врло многе мекане масе. Врло добри отисци могу се добити на тесту сваког ситпог брашна, на угњеченој средини евежа хлеба, на финој иловачи, на гипсу, који се ночео стврдњавати. Тај посао ради се овако : Тесто или већ друго игго, на чему хоћемо да извадимо отисак. распљошти се, па се тако чврсто притисне па прст и т. д., а за тим скине нраво, пе помичући лево или десно. Тако се добију отисци, којих се линије нод лупом нотпуно јасно расиознају. Није пам ваљда иотребно ни истицати, да врло велику пажњу треба поклањати ириликом узимања отисака код мртваца. Кад смо дакле на месту, где је дело извршено, нашли отисака од прстију и кад смо са мртваца снимили отиске, онда је ире свега потребно, да стручњаци (судски лекари или лекарски микроскопичари) констату.ју, да ли ти отисци нису од самога убијенога лица, у коме случају ће ти отисци имати јопг само