Полицијски гласник

БРОЈ 7 и 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

У последње доба живео је у Толди-Фрањиној улици, где је имао собу и кујну. У стану није имао готово никаква намештаја; осем једне старе постеље и једног разбијеног ормана пуног књигама, не беше ничег другог у овом бедном и прљаном Кумезу. Сам је живео као просјак, примао милостињу, посеКивао најлошије крчме, где је узимао остатке јела. Годинама није нико у његов стан улазио и никад није палио свећу или лампу. Тек ове године, у почетку јануара, када се једног дана беше срушио на тротоар од глади и када га пренеше кући, нађе се нека милосрдна сусетка госпођа Камила Медвецки, која му изветри мало стан и двораше га у болести. Од тога случаја Ђурковић више није напуштао постељу и тврдоглаво је одбијао сваку лекарску помоћ. Ну кад његови суседи а нарочито госпођа Медвецка позва једног лекара, није хтео никакве лекове узети, већ је тражио да му се да морфијума, јер болује од несанице. Другом приликом тражио је од г-ђе Медвецки оштар нож, да као што рече исече неку књигу. Већ се тада Ђурковић носио мишљу о самоубиству. На три дана пре смрти рекао је својој сусеци да осећа да ће умретп, и с тога је замоли да кућњег газду Игњата Куна и његовог нећека, гимназијског проФесора Виктора Сеилигетија извести о његовој болести и зовне, пошто има нешто важно да им саопшти. ПроФесор Сеплигети, који није ни знао да има ујака, и Игњат Кун, посетише га истог дана и у присуству госпође Медвецкове изјави им старац, да осећа, да ће скоро умрети, да је, даље, године 1896 оотавио тестаменат код јавног бележника Алојза Зимањи-а, и да у тестаменту није заборавио ни своје рођаке. Сумњајући у истинитост остави Сеплигети стан свога ујака, који се на три дана после тога обесио. 25 јануара, рано у јутру, примети госпођа Медвецки самоубиство Ђурковићево. Полиција је одмах извештена о овом догађају, која у присуству старатељског судије и попис целокупне заоставштине овога просјака изврши. На највеће запрепашћење свију иађено је новаца, књига и хартија од вредности у суми од 12.000 круна. На четрнаест дана после тога отворен је код суда и тестаменат овог особењака. У њему он вели, да има 500.000 круна. Од те суме оставља на циљ подизања университета у Пожуну 400.000 круна са том мотивацијом, да је он ту суму некоректним радом стекао у Пожуну као адвокат. Осталих 100.000 круна оставља овај особењак своме нећаку Виктору Сеплигети-у, а књиге и остало својим осталим сродницима. —

КЊИЖЕВН00Т ЕерегкоГге с1е РоИое а<Јтшз1;га^уе е! ји<Ис1а1ге — Бе^81а1поп е1; Ке^етепШшп — ЈигчзргшЈепсе е! Бос1;гте — рићПе воиз 1а сНгесМоп с1е М. Верте, ргеГе!; с1е РоПсе, раг Воти Соигве11е, аИасће аи саћте1; с1и ргеГе! с1е роНсе. Тоте I. II. — Ве^гег-БеугаиН; е1; С-1е есН1;еиг8. Рапв 1899. Једно од најбољих и најпотнунијих дела у свој полицијској литератури јесте без сумње ово, чији смо наслов горе исписали. Дело је, ко што се из наслова види, израђено под уредништвом господина управника иариске полиције Леиина , а израдио га је госп Луји Курсел, аташе у кабинету управника париске полиције. Колико је с пажњом и тачношћу израђен овај Керегкпге најбољи је доказ тај, што му је предговор написао један од данашњих најбољих Француских правника г. Шарл Маао (Сћаг1ез Магеаи), данашњи први председник Касационог Суда и бивши министар правде у Француској. Само дело најбољи је уџбеник за сваког полицајца, јер садржи све оне материје, које су потребне да један образован полициски чиновник зиа. У њему се говори: о пићу, животињама, паробродима, млиновима, арбитражи, грађевинама, војсци; о друштвима, берзи, трговина, о некацима, лебарима, ироституцији; о путовима, железницама, дуелима; о уређењу државног савета, о уређењу нреФектура и општина; о кривицама, иступима, минералним водама; о ношењу декорација, епидемичним болестима; о ватри, шпијунажи, странцима; о експлозији, експрадицији, велосипедима/ осветљењу; о здрављу, игијени; о злату и сребру; о регрутовању, о пловидби, пасошима, гостионицама, апотекама... Далеко бисмо отишли, ако би хтели побројати тамо наслове о којима говори овај Керег1;оЈге; за то би нам требао један читав број овога листа, ако не и више.

Свака је материја врло лепо и збијено обрађена. Прво се даје дефиниција, за тим се прелази на индустријски развитак дотичне материје, за тим се излажу ироииси законски, за њима долази критика тих прописа и мишљења разних научењака о њима као и реФорме тих прописа у модернијем правцу и на послетку изложено је уиоредно ираво и прописи код других народа и у другим модерним државама. Метода, која је у овом делу заступљена, врло је похвална и разумљива и за лајика, језик је леп и гладак, а о стилу који удивљава својом лакоћом да и не говоримо. Нека је овај Керегкнге,топло препоручен свима оним нашим полициским чиновницима који владају Француским језиком, а њих је данас хвала богу приличан број у Србији. До душе цена му је прилично велика, па је желети, да га бар окружна начелства набаве, а управа га Београда већ има још од прошле године.

ИЗ 0ТАРЕ П01ИЦИЈСКЕ АРХИВЕ Влагородному Госиодину Старјешини Среза Беличког, цјелом Каиетану Стевану Михаиловићу. Високославни Књажеско-Србски Совјет с предписанијем своим од 12/1 Т. № 112 благоволио је магистрату овом јавити, да је Његовој Свјетлости Милостивјејшему Господару и Књазу нашем дошло до знања, да се многи по варошима ноћу без Фењера скитају, друге узнемирују и које чије куће наиаствују, необзирући се и немарећи ни мало насушчествујуће у том призренију уредбе, којима се свакому забрањује ноћу без Фењера кое куда скитати, а млого више другога узнемиравати; исто тако дае дознала Његова Свјетлост, да се многи на новце картају и тиме себе и имање своје упропашћују и овим нашавши себе побуђена благовољелае Совјету препоручити, да он како скитање без Фењера тако и играње карти на иовце свуда по варошима строго забрани, и о том свима Магистратима преноручи, да се свуда на овакове ноћне скитнице и узнемиритеље спокојства ближњи своји а и на картаџије добро позорствује, да се унапредак ово чинило не би.*) Изјавивши Књажески Совјет Магистрату овом ово рјешеније Његове Свјетлости препоручио је да он по свим варошима окружија свог височајшу заиовјест ову обзпани с тим додатком, да ће свак онај који се ноћу без Фењера или који се у игрању карта на новце ухвати најпре уаншен, а потом по мјери преступленија свога казњен бити и то без сваког изјатија, био он кому драго подразумевајући у том и саме чиновнике. Сљедујући Магистрат овај Налогу Високославног Совјета препоручује вам, да ви ово рјешеније Његове Свјетлооти, по свим варошима у подручју вашем наодећим се Народу обзнаните и нозорствуете да се височајша заповјест ова тачно испуњава № 146 31 Јануарија 183 8 Књажеско Србског Магистрата у Јагодини окружија Јагодинског Секретар Член, иолукаиетан Стеван Араницкк. Оимион Проки^ На полеђини: Од 31 Јануарија 1838 године. № 34. Магистрати окр. Јагодинског.

Т Р А Ж И 0 Е Максим Сребрић^ бивши Официр а у последње време надзорник пограничне страже на Дешчаном кладенцу, пресудом Начелника среза власотиначког од 12 децембра ирошле године

*) Како данас стојимо са осветљењем у Београду, сасвим би могла и сад подиција ноновити ову наредбу Ведиког Милоша од 1 8 38 године. А да већ рђаво осветљење стоји у вези са коцкањем на новце, то нам показује ова стара, као и пре неколико дана издата нова наредба од стране управе вар. Београда, да се строго иази и забрањује коцкање — играње карата на новац. Ио овоме би значидо, да, што је боље осветљење то мање коцкање. Па зато нека унравна власт поради, да нас избави ове електричне номрчине; нека дакле уклони узрок многим невољама, на ће последице, •— коцкање и друге невоље, можда не сасвим престати али се сигурно знатно смањити. Прим. уред.