Полицијски гласник

ВРОЈ 7 и 8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

кле овде имамо два вида, један од процењиве а други од непроцењиве природе. Када известан сопственик, од имања има на пример обавезу, да некоме дозволи право службености по тач. 1, 2 и 5 § 325 грађ. законика, онда с.е овај спор доказује сведоцима ако других доказа оспореној тужилачкој страни, на расгтоложењу не стоји. Када не би то у ствари стојало онда би и ови спорови као ненроцењиви дошли у надлежност прв. држав. судова по § 27 грађ. судског поступка, а не би ушли у круг надлежности општ. судова — § 6 тач. б. грађ. судског поступка. Законодавац је у компликацији овог законског нрописа § 335 грађ. зак. дао општ. суду истина за надлежност у суђење и већу вредност, али је то ради олакшице и лакше процедуре за нраво грађана, јер овакве службености и радња по љима не трпи одлагање, док процедура код држав. судова била би и морала би бити много растегљива, а ови радови по овој службености не трпе одлагање, без знатиих штета наших грађана који се баве произвољно нривредним радовима. Дакле нагпе је мишљење да се спорови по тач. 1, 2 и 5 § 335 грађ. закона суде без процене и са сведоцима — по старини и праву од дужег времена. —■ Да то не стоји онда би и јасна одредба $ 341 грађ. закона постала илузорна, која гласи : Ђ Закон (ираничава араво соиствености чије само у оном случају, кад други своје добро или сасвим или од части уаотребити не би могао, на ар. кад ко на њиву своју не може друкчије доКи, ако ареко тџће не аређе, онда овај ио закону мора аутању иреко своје њиве овоме доиустити.« Најзад у овоме случају када би се десило и то да неко некоме службеност спречава то је и самовлашКе и онда оно иодпада под одредбу § 375 крив. закона, а и у том случају се ово право и кривична одговорност доказује сведоцима. Ово је наше мишљење. * * * Од једног општинског писара добили смо овакво питање: Нресудом општинског суда осуђено је на нлаћање казне или дуга лице, које нема соиственог имања, већ живи на имању свога оца у задрузи као син или на имању које му је жена у мираз донела. Пресуда је постала извршна, и има се нриступити извршењу за нанлату дуга. Може ли се ова пресуда извршити из имања очевог или онога, које му је жена у мираз донела. На ово иитање да одговоримо: § 517 грађ. законика гласи: » Деца мушка у задрузи живеКа иосле навршене 15 године добијају раван део са осталим иунолетним и ожењеним задругарима у свему ириновну и приилоду од онога времена; разумевају се наравно она, која су у кући била и ирииомагала Шта прописује овај законски захтев. Он одређује правност мушке деце преко 15 година у задрузи, с пунолегним ожењеним задругарима. Деца мушка иреко петнаест година имају ирава за принову и нриплод, на раван део са осталим и иунолетним члановима задруге. Дакле када ово стоји онда, у случају кривичне какве одговорности, трошкови по иресуди наплаћују се из задруге из принове и приплода од имања који долази на његов део. Што се тиче наплате осталих дугова, грађанске природе о томе не може бити ни речи, јер малолетници били да су инокосни, било да су у задрузи немају права на самосталну управу имовине. Ако су у задрузи стоје под заштитом и старањем старешине задруге, а ако су инокосни под заштитом и старањем законом одређених сгаратеља. § § 766 и 771 грађ. закона, јасно обележавају право мужевљево на нринос онога имања, које му је при ступању у брак жена донела. По овим законским проиисима, муж уиравља имањем, а о добитку са истога не даје никаква рачуна. Само у случају да што од главнице принете му упропасти или утроши својим добром јемствује. Када овако стање ствари стоји онда је законодавац овим нронисима хтео, да даде мужу средства и могућности, да од приноса види извесну корист, и да се приходом од истог, поред онога прихода, који он има користи за покриће трошкова, које носи брак и заједнички живот. Према овоме дугови мужевљеви могу се наплатити из онога приноса од капитала, који је жена мужу у мираз донела, јер да законодавац није тако стање ствари схватао, неби прописао § 764 и 767 грађ. законика, који про-

писи изрично и јасно опредељују право мужевљево и расправљају односе приликом презадужења мужевљева признавајући гада жени само право на принос главнице, а никако добиги од исте. * * * Од једног општинског писара добили смо овакво питање: Дешава се често пута од стране грађапа који имају својо односе са влашћу, да изјављују жалбе противу пресуда општинских судова за дела иступне природе. Суд општински извидивши дело иступне природе, пресудом својом изриче казпу. Незадовољна страна, изјављује жалбу на ову пресуду, и исту нредаје полициској падзорној власти. Надзорна среска власт примивши жалбу, следствено, шаље је општ. суду, јер уз исту морају следовати и акта ове целокупне радње, како би иста могла расмотрити и донети своју одлуку да ли је нресуда са извиђајем нравилна, у ком би се случају пресуда одобрила, или је извиђање и пресуђење неправилно, у коме се случају радња уништава и суд унућује на дослеђен.е или донос нове пресуде саобразне закопу. Он нас за овакве случајеве пита: шта треба у оваком случају да чини онај суд, који је овако послату жалбу од стране надзорне власти примио, да ли да исту без икакве судске нроцедуре врати са актама полицијске власти или на истој шта треба писати? Противу пресуда општинских судова на основу § 15 и 16 иолиц. уредбе, за дела иступне природе, изјављује се жалба од дана саопштења, у року од три дана, надзорној среској властм. Ове се жалбе на основу друге алинеје горњих §-Фа предају Ђ оној власти, која је иресуду или решење изрекла, и која је дужна одмах исту са свима актама иослати дотичној власти; на коју је жалба уарављена. Жалиоцу издаКе се уверење на иоднешену жалбу ако он то захге." Дакле жалбе се по овоме законском пропису предају оној власти која је пресуду изрекла. Ну ако се деси тај случај да је жалба иепосредно предата падзормој среској власти, и исга се шаље суду општ. који је иресуду изрекао, онда се иста заводи у деловодни нротокол, под оним даном када је зваиичио, код дотичног суда иримљена, а за тим се цени да ли је благовремено примљена и озваничеиа. И ако јесте, онда се сироводним писмом заједно са актама спроводи на расмотрељење и решење среској власти. Оваково писмо имало би гласити. Начелиику среза Н. Жалба Н. Н. која је иоднета на пресуду — решење по кривици Н. Н. због...., а која је изречена 25 јануара 1901 год. № 55 благовремено је поднета, зато се сва акта под бр. 31, 34, 36, 39 и 45, заједно са пресудом, учгиво гпаљу г. начелнику на расмотрење и решење. № 61 Председник суда 2/11 901 год. Писар. Не буде ли жалба благовремено изјављена онда се иста решењем као неблаговремена одбацује. Ово се решење саопштава жалиоцу ради његовог даљег управљања, а иресуда ностаје извршна и одмах се извршује. * * * На задатак у 4 броју нашега листа правилно су одговорили још и ови општ. писари: 1. Живојин Ј. Шобић, писар општ. липолишке 2. Мића М. Зекић, писар општ. засавичке. Њихове одговоре уредништво је добило кад је прошли број већ био одштампан но још неекспедован, па с тога и њихова имена увршћујемо у ред оних који су правилно решили задатак. ■ м ■ ЈЕДНА ИДИ1А СЛИКА ИЗ ВЕЛ.ИКОВАРОШКОГ ПРЕДГРАТЗА од Јове Адамови^а (СВРШЕТАК) (2) Сав задуван и окунан стиже Нанолеон кући. Његовој слици и нрилици одговарао је и стан му, који се сасгојао из ци-