Полицијски гласник

ВРОЈ 9

ИОЛИЦИЈСКИ ГлАсНИК

Тек. број

Иазив општина

Тек. број

Назив села и заоедака који општину сачињавају 5

Радљево

Скобаљ

Радљевска

Шарбане

Гвозденовић

Звиздар

Трлић

Тврдојевачка

Тврдојевац

Уб (варошица)

Гуњевац

Мургаш

Паљуви

Руклада

Стубленица

Упска

Трњаци

РАОПИОЖ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 15.736 2 октобра 1891 год. У Београду Свима очружиим наче.лствима, и управи в. Београда*) 11ри иримењивању § 329 тач. 19 крив. закоиа опазио сам да полицијоке власти не поступају свуда правилно и једнако, •ге отуда настају често жалбе, којих иначе не би било, или, и ако би их и било, оне не би биле умесне, и власти се не би могло с основом замерати да ово или оно није учињено, што је требало и што је дужна била учинити. Овој неједнакости на сваки начин има повода у самом начину на који је законодавство ову ствар регулисало, а у приличној мери и у распису министра унутрашњих дела П№ 12.494 од 26 септембра 1888 године. Да би се поменути § 329 тач. 19 што правилније и једнако свуда прпмењивао, и да. би се рад власти у томе погледу кретао свуда једнообразније и што сагласније у духу самога законодавца, наређујем да се од сада при том поступа овако : Из тачке 19, § 329 крив. закона, у вези са последњим ставом истога параграФа јасно је, да је полицијска власт у праву а и дужна мотрити : јесу ли зграде здраве и добре или су трошне и иаду склоне, те прете безбедности становницима и оиима. који пролазе. Кад гголицијска власт, вршеКи ову своју дужност, примети сама или јој се то достави, да је каква зграда трошна и паду склона, онда она има то да стави на кратак иротокол и да на основу тога писменом наредбом одреди свога инжињера [општина свога, у варошима где га има, а где га нема захтева од начелства окружнога, у Београду управинога, или ако га нема једнога инжињера министнрства грађевина,], који он стручно мишљење треба да да: је ли зграда трошна и паду склона, па ако јесте да то образложи и каже, да ли се према иедостатцима на згради, она може одмах оправити тако да буде са свим и стално безбедна за становање и оних, који нролазе поред ње, и ако може, онда шта и како има да се оправи, а ако не може, онда по наведеним недостатцима да да мишљење да се зграда у интересу безбедности мора срушити. Све то треба у том стручном мишљењу да је јасно обележено и разложено. Не треба, јер нигде никаквог законског ослонца нема, за ово одређивати неке нарочите комисије, у које улазе и људи не стручни, или и стручни, са стране, као што то полицијске власти и данас по многим местима раде. Ири прегледу с одређеним инжињером од стране полицијске власти треба да буде

*) Види допуну тачке 19, § 329 казн. законика од 7 Фебруара 1896 године. — У колико овом допуном овај распис није пзмењен, у толико га и изнооимо, а остало што не важи изоставило смо.

само један полицијски (односно општински) чиновник, који има ту само на руци да будб инжињеру, на случај потребе, јер овде полицијска власт ради и дејствује као грађанска полиција, па зато има и једино и нарочитог стручног органа свог, који је једини надлежан, као орган полицијске власти, да оцени: је ли зграда трошна и паду склона? Да је овако разумевање правилно и у смислу закона доказ је то, што би у противном случају, закон изречно поменуо комисију, а он то није учинио веК је само одредио, да опомену чини полицијска власт. Она, дакле, о том сама прибавља уверење преко свог стручног органа, или оним, кога она за то одреди, ако га на лицу нема. У прилог овом разумевању иде и мишљење познатога коментатора нашега кривичнога законика, г. Ђ. Д. Ценића, који вели: »је ли каква куКа или зграда трошна, полицајна власт — оделење грађевинско — позвана је да каже. 1 ' Кад одређени инжињер поднесе мишљење о дотичној згради, надлежна месна полицијска власт, на основу таквог прибављеног уверења, издаје писмену опомену дотичном сопственику: да зграду поруши или утврди, према том како гласи стручно мишљење инжињера, кога је полицијска власт за извршење прегледа одредила. Ако је мишљење гласило да се зграда може оправити, онда у писменој опомени треба означити све, шта има да се оправи и у ком року ; а ако је мишљење гласило да се зграда поруши, онда се у опомени треба казати такође у ком року има да се то изврши с обзиром на стање зграде и на остале прилике, које још на то могу утицати (време за исељавање и т. д.). Кад онај, који се овако опомене не учини оно што му је заповеђено у остављеном року, онда надлежна полицијска власт доиоси осуду на основу тач. 19, § 329 кривичног закона с том напоменом, да ће се по основи последњега става поменутога параграФа поступити, ако осуђени не учини сам по издржаној или плаћеној казни, па пошто осуда постане извршна, она ће оно, нашта је осуђеног опоменула извршити сама на рачун кривца. Против ове осуде има места жалби и надлежној власти која има да прегледа: постоји ли опомена полицијске власти, основана на стручном мишљењу њом одређеног инжињера, које мора уз акта осуде бити приложено, да ли је опомена осуђеном саопштеиа и кад, да ли је она послушала или није, те према томе, да цени да ли је осуда основана на закону § 329 тачка 19. Према довде изложеном, надлежна полицијска власт кад јој дођу случајеви примене § 329 тач. 19, не треба да се осврће и задржава у свом раду неумесно упућеном и поднесеним жалбама, већ се има при том без обзира на њих кретати у строго законским границама и јасно на начин, како је овде прописан, као једини који одговара духу и писму закона: пошто по састављеном протоколу и учињеном прегледу уредну писмену опомену изда и дотичном је грађанину саопшти, она Ке, ако се њена опомена не послуша, приступити осуди, па по свршеној осуди, ако осу1)еии остане и даље непослушан, поступити по последњем ставу § 329, тач. 19 т. ј. на рачун кривца наредити сама рушење или оправку одмах, ако ствар не трпи одлагања, или ако се зграда без опасности може још неко кратко време оставити после још једног остављеног рока сопственику. Овде се напомиње још, да се полицијскг* власт, пошто је њен рад овде по званичној дужности, у случајевима преке опасности и врло хитним, има користити § § 15 и 16 полицијске уредбе, по којима се осуде но званичној дужности могу одмах извршивати, у ком случају наступа одмах и примена последњега става § 329 крив. закона без обзира на то, да ли је ствар жалбе код надлежне власти расправљена или не. Пошто је у оваквим случајевима закон дао полицијској власти право, да она сама цени хоће ли или не, да осуду по званичној дужности одмах изврши не чекајући на расправу жалбе, а није јој то ставио у имаеративну дужност, то ће она с обзиром на стање ствари у даном случају и на све остале прилике врло пажљиво при том поступати и штедљиво се користити правом чија је употреба њеној увиђавности остављена, избегавајући свуда у овим случајевима примену § 15 и 16 полицијске уредбе и њену последицу: примену последњег става § 329 пре расправљене жалбе, где год је то могуће без штете за безбедност становника и оних, који поред зграда пролазе.