Полицијски гласник

ВРОЈ 9

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

71 "

— А, ви о томе! засмеја се Свидригајлов. — Јест, ја бих се и чудио, да сте после свега ту ствар пропустили без напомене. Ха-ха! Ма да сам нешто и схватио из опога, што сте онда... онамо... лакрдијали и Софији Семјоновној сами причали; пак, шта је то ? Ја оам можда човек врло заостао па већ ништа не могу ни да разумем. Разјасните ми, забога, голубићу! Просветите ме но најновијим пачелима. —• Ништа нисте могли чути, варате се у свему! - Али не говорим о томе, не о томе (премда сам, уосталом, што-шта и чуо), не, већ о томе, што ви све једнако уздишете, и уздишете! Тај Шилер вас каткад узбуњује. А сад ето и код врата не прислушкуј. Ако је тако, идите одмах и објавите свој унрави, да се его, реци, тако и тако, десио са мном о.вакав казус: показала се мала омашка у теорији. А јеоте ли пак уверени, да се код врата прислушкивати не може, а старице да је могућно тући чиме.се стигне, онда што пре идите ма куда у Америку! Бежите, младиКу! Може бити да има још времена. Ја вам срдачпо говорим. Немате ваљда новацаУ Даћу вам ја за пут. — 0 томе баш никако не мислим, прекиде га Раскољњиков с одвратношћу. — Разумем (уосталом, ие трудите се: ако хоћете ви и немојте много да говорите); разумем, каква питања сад су код вас у течају: морална, шта ли? Питања грађанина и човека? А ви њих на страну; и шта ће вам сад? Хе-хе! После тога, зашто још једнако и грађанин и човек? А је ли то тако, онда се није требало ни прљати; не вреди лаћати се посла. Па, убите се; шта, ваљда вам се неће ? — Ви као да намерно хоћете да ме изазовете, те да бих вас оставио... — Ето ти особењака, па ми омо ево већ дошли, изволите не степенице. Видите ево овде је улазак у собу СоФије Семјоновне, гледајте, никог нема! Не верујете? Запитајте код Капернаумова; она њима кључ оставља. Ево баш и тас1ате ДеКапарнаумов, а? Шта? (мало је наглува). Отишла? Куда? Е, јесте ли сад чули? Није овде, и можда неће доћи него доцкан у вече. Е иа сад хајдемо код мене. Јер ви сте хтели и код мене? Еле, ту смо већ, код мене. Мас1ате Реслих није код куће. Та жена вечито има посла, али је добра жепа, уверавам вас... можда би вам била од корисги, кад би ви били у неколико разложнији. Него, ево изволите видети: узимам из бироа онај панир од пет постотака (ево имам их још неколико!), и тај ће данас отићи мењачу. Дакле, видели сте ? Више не могу времена губити. Биро се затвара, стан се загвара, и ми смо опет на степеницама. Па, ако ћете да узмемо кола? Ја, хоћу на острва. Је ли по вољи да се провозате? Ево да узмем ова кола за Јелагин. Шта? Нећете? Не подносите? Да се провозамо, ништа то. Чини ми се да се киша спрема, ништа, навући ћемо кров.... Свидригајлов сеђаше већ у колима. Раскољњиков мишљаше да су његове сумње бар у овај мах неправичне. Не одговори ни речи, него се окрете и пође обратно у правцу ка Сенској. Да се окренуо бар једном успут, то би видео како Свидригајлов не даље од сто корака остави кола, иоилати кочијаша и сам оста на тротоару. Али Раскољњиков не могаше ништа видети, зађе за рогаљ. Дубока одвратност гонила га даље од Свидригајлова. „И могао сам макар и за тренут очекивати што од тога ниског и простог иеваљалца., од тог сладострасног развратника и подлаца!" повиче и нехотице. Истина, Раскољњиков је свој суд исказао сувише брзо и површно. У свему код Свидригајлова било је нечег што му је бар неке оригиналносги давало, ако не тајанствености. А што се у свему томе сестре тиче, Раскољњиков је ипак остао тврдо уверен, да је Свидригајлов неће оставити на миру. Али већ је и сувише тешко и несносно постало мислити и премишљати о свему томе! По свом обичају, оставши сам, после дваестипу корака се дубоко замисли. Дошавши на мост заустави се код ограде и стане гледати у воду. А за то време Авдоћа Романовна беше код њега. Сусрели су се при ступању на мост, али је није ни погледао. Дуњечка није га још никада срела на улици такога, и била је задивљена, готово уплашена. Зауставила се и није знала да ли да га зовне или не. Намах од страие Сепске опази како Свидригајлов хита.

Али чини се као да се он ириближује тајанствено и смотрено. Не ступи на мост, него се заустави са стране, на тротоару, старајући се свим силама да га Раскољњиков не види. Дуњу је већ давно спазио и давао јој знаке. Њој се чињаше да је он знацима својим мољаше да не зове брата и да га остави на миру, и да је зове себи. Дуња тако и учини. Лагано обиђе брата и приближи се Свидригајлову. — Хајдемо брже, прошанће Свидригајлов. — Нисам рад да Родјон Романић зна за наш састанак. Папомињем вам, да сам ту близу у једној гостиоиици био с њиме, где ме је сам тражио, и једва сам се од њега одвојио. Он од некуда зна за оно моје писмо које сам вам послао, и нешто сумња. Ви му свакако нисте новерили? И ако ви нисте онда ко је? — Ево""сад смо зашли за, рогал., сад нас брат неће видети, прекиде га Дуња. Знајте да с вама даље нећу ићи. Овде ми кажите све; све се то може и на улици казати. — Прво, то се никако не може на улици казати; друго, ви морате и СоФију Семјоновну да саслушате; а треће, имам да вам покажем неке документе... Него, јест, ако ви најзад не пристанете да код мене дођете ја се одричем сваких разјашњења и одмах ћу отићи. Још вас молим да не заборавите да се врло занимљива тајна вашег омиљеног брата налази потпуно у мојој власти. Дуња се заустави нерешљиво и иродирућим погледом гледаше Свидригајлова. — Што се плашите! опази он мирно. — Град није село. И иа селу сте више увреде нанели ви мени него ја вама, а овде... — СоФија Семјоновна је спремљена? — Не, нисам јој ни речи рекао, а нисам поуздан је ли она сад дома. Уосталом извесно јест. Данас је сахранила своју маћију; није дан за походе. За време нећу ником о томе говорити, шта више унеколико се и кајем што сам вама саопштио. Ту и најмања нспажња се изједначује са доставом. Ја сганујем ево овде, у овој- кући, ево нас и ту. Ево ово је вратар ове куће; он ме врло добро зна; ево га где поздравља; он види да идем с дамом и свакако већ је успео да вам сагледа лице, и то ће вам бити од користи, ако се ви мене веома бојите, и ако сумњате. Опростите што говорим тако грубо. Ја живим сам овде. Софија Семјоновна станује одмах, соба до собе, и она је укућанка, као и ја. Сав први спрат су заузели укућани. Па што сте плашљиви, као дете? Или сам ја зар тако много страшан. Свидригајлов развуче лице у снисходљив осмејак; али њему не беше до осмеха. Срце му је луиало а дисање му застајкиваше. Навлаш је говорио гласније да би нрикрио своје узбуђење које је расло; али Дуња није могла да опази то особито узбуђење; већ је и сувише наљутила напомена да се она као дете боји, и да је он за њу тако страшан. — Ма да знам да сте ви човек... без части, ја се вас нимало не плашим. Идите напред, рече она мирна по изгледу, али врло бледа у лицу. Свидригајлов се заустави пред Соњиним станом. (Наставиће ое). - • . . УХВАЂЕН Драгутин — Драгољуб Милојевић звани „Јагодинче", чију смо слику изнели у претпрошлом броју нашег листа, ухваћен је но истој 26 пр. месеца у Јагодини и спроведен управи града Београда, која га је ставила под кривичну истрагу и у притвор због крађе новаца Урохпу Јовановићу из Парцана. — ■ >♦ ИЗ П01ИЦИ0К0Г АЛБУМА Схеван СтОЈчевићЈ родом из Иожаревца, по народности циганин, без сталног занимања, има 24 год. средњег стаса, су-. воњав, иступно више пута кажњаван. Милица Беловуковић — Анка Јаџић — Јоцић, бив. служавка, родом из Ужица, до сада два ггута судски осуђивана, једном због просте, а други пут — год. 1891 од стране ужичког првостепеног суда иа 5 год. робије због опасне крађе, има 22 године, омалена, но лицу рошава, и

#