Полицијски гласник

БРОЈ 11) и II

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

таичност, кад би ме одмах пустили, упутише ме изванредном суду на даљи поступак. Врло је лако било одбранити ме. Судије једногласно решише да сам невин, само с том напоменом, да ме затворе у ону лудницу за онолико времена, колико лекари буду нашли за иотребно. За то време, жена ми је наследила оних пола милиона Франака. Милион је био цео наш. Нико није помислио на ову ситницу, а ја, ах, ја сам само на то мислио! Г. Лоздат је изјавио суду да по свим изгледима, ексилозија кризе давала је наде да ће паћеник биги савршено излечен. Ја сам сада у лудници... смејем се... задржаће ме готово годину дана. Година дана за пет стотина хиљада фр. добро је... Вараби... Вибари... ри... ри... како сам их све насадио. Хи! хи ! Бараби... Али зашто, зашто ово Бираби — Вибари... Шта значи Би... шта значи Ба!... Бинба, Бари, жедан сам. хм! хм! жаба!... доктор је прогутао моју ствар... Бараби. Признајте да је лепо била изведена... Хе!... Хе!... Хе!... Биба... Баби... ја сам исмејао лудило... Треба... Биба... имати смелости... рибиба... а ако се лудпло освети!... Ба... Ба... Ба... Ох! нема опасности... ја сам потнуно, нотпуно свестан... Бибари — Бараби... Би... Ви... нисам луд! Знам то врло добро... Ху !... Ху !... Ху!... до, ми, до, Фа, ре, ја сам император!... Бараби Бараби... Тица одле...е...е...е...те. Бараби... Бибари... Задовољан!... га... га... Ху!.. Ху... Бариби - Бибари... Би... добардан, госпођо... Биба..., туш! Пе! Не! Нећу! — — у помоћ!.. Бараби... Бибари... ри... ри... ри... Баш сам ђаво ја.

ЈЕДАН ДУХОВИТИ ЗЛИКОВАЦ ИЗ НААИЧЈА ЧОВЕЧЈЕГА ЖИВОТа од Хуга Цајцмана (СВРШЕТАК) (2) Ласенер је могао ништа да не зна о животу. () ВеК дуже времена," рече он, „живео сам само у прошлости; већ осам месеца седи смрт свако вече на мојој постељи. Ко уображава, да мени чини нешто ублажавајући ми казну, љуто се вара. Милост? Њу ми ви не можете дати, и ја је од вас нећу ни молити! Ја је нећу — она за мене нема вредности! Живот је борба. Ја, сам се храбро борио, али сам сам убијен. Друштво није обраКало пажње на мене када сам му користио. Дакле чија је била кривица? 1 ' И мирно, смешећи се као и увек, седе он опет и понова узе новине у руке. Ласенер и Аврил бише обојица осуђени на смрт; за Фра.нсоа гласила је пресуда на доживотну робију. Ласенер је саслушао иресуду не променивши ни једну црту лица, нити му се и за један секунад скидао са усана осмејак, па је и цело то вече провео у веселоме разговору. Само то није могао никако да допусти, да његова глава има исту вредност коју и Аврилова. „Живот мој, к говорио је он, „не вреди ни пет пара, али то мора свако иризнати да Аврилова глава ни толико не вреди колико моја — га она није састављена из исте материје из које је моја — па ипак сам ја она партија која највише губи. с< А само неке омање тешкоће, које је доносио собом затвор, већ су га унеколико иоколебале у његовој храбрости. Тужио се противу окова, које је морао носити ноћу у затвору; па када су му преко дан скидани, рекао је он своме стражару: »Но. сад ћу опет спавати као Бог.« Један његов пређашњи учитељ у Аликсу јавно је по листовима тврдио да Ласенер као дечак није хулио веру, нити је био неморалан; а на то му отписа Ласенер: »Ви хоћете да ми улијете храбрости, но ја вам ипак сасвим слободно кажем, да ми се у срце баш ни једнога тренутка нису увлачили страх и плашња, и када бих смео, ја бих применио на себе Хорацијеве стихове: 81 ЈЕгасЂив ШаШиг ог1ш ЈтрауМит ЈегЈвп!; гшпае. (Кад се небо ировали, развалине ће пасти на једнога неусграшимога); а овако само велим :

Аечиат тетепк) геђиа т агДшв бегуаге теп1;ет. (Не заборави, и у несрећи, сачувати здрав разум), као што је то рекао поменути песник. Као што видите, господине проФесоре, нисам сасвим заборавио ваше лекције. с< Париски ерцбишоФ му посла абата Кера. Ласенер прими свештеника са хладном учтивошћу и замоли га, да га поштеди рђавих предика и световања; он треба да се сети разума човека који је на прагу смрти. Абат примети иа то, да су велики мислиоци као Декарт, Паскал, Боси, Фенелон и Масијон били уједно и религиозни и богобојажљиви људи. »Ви ми пеменуоте Масијона, с< прекиде га Ласенер, »њега, који само да би добио кардиналски шешир, није се стидео, да, посвећује радове једноме човеку, као што је био кардинал Дибоа? с< Абат виде да се не може ништа учинити са тим тврдоглавим грешником, и зато изађе из тамнице. Одмах за тим дођоше Ласенеру скулптори френолози, да би узели маску на гипсу од лица и главе Ласенерове. в Кад бих био на гиису скоро удављен,« рече Ласенер, »то бих волео, јер би тада свет имао да говори опет о нечем другом, новом сс ... Тако је далеко ишла немирна сујета овога чудноватога убице. На неколико сати пре но што је изашао из тамнице, у коју су га спровели после пресуде, написао је он једну од својих најидеалнијих песама, посвећену обојици пријатеља,« чији крај у српскоме преводу овако гласи: „Пријатељи моји, кад у мрклој ноћи Сладак вам ое оанак над главом узвија, Једна ће ое оенка смејат' вам у очи, Пријатеља сенка — она вас обвија. Опет вам ое враћам! Само ће оад моћи Без бодова нога оамрти да крочи." Друге песме, које је овај убица оставио за собом, биле су већином светскога болнога манира, који је увео у моду Бајрон, а делом су биле по угледу на Беранжерове полемике, оштри напади на државу и друштво. Тада су циркуловале оне по целоме Паризу, а и портрети и аутограФије његове игале су на, јагму. Једна му је отмена дама писала: »Госнођа од Д. моли господина Ласенера, да буде тако добар, на да јој неколико редака ма које садржине напише. Она збира аутограФије и веома ће се радовати, кад би могла имати у својој збирци и што од господина Ласенера.« Убица јој одговори заједљивим иодсмехом: »Господин Ласенер примио је писмо госпође од Д. Али он нема више толико времена на расположењу, да пише сентенције, а пошто и он сам има намеру да направи збирку аутографија. то ће врло радо у њу приложити рукопис госиође од Д. с< Кад су дошли да га поведу на губилиште, молио је да му доиусте да заврши закључну реченицу својих успомена, које ће бити објављене после његове смрти. Када је довршио, и перо оставио на страну, прочитао је громким гласом оно што је написао: »Здраво да сте сви! Сви ви, који сте ме некада волели, па и ви, који ме ироклињете. Ви имате право. И ко једном прочита моје мемоаре, на којима је свака страна, крвљу попрскана, тај ће ме задржати у своме сећању. Још једаннут: да сте здраво!« На путу ка губилишту, игаавши заједно с Аврилом, иевао је снажнпм тоиовиима »Парискињу«, познату бунтовничку песму из Јулијске Револуције. Било је хладно, влажно јутро, јутро 15 јануара 1830 године, када је извршено погубљење Ласенера и његова друга. Лекар апсенички, који је оба осуђеника пратио на њиховоме последњему путу, пажљиво је посматрао Ласенера, када је излазио из кола. Усне су му биле суве, боја образа се мењала — час бледа, час црвена, удови су му ненриметно дрхтали. Чврстим се кораком прво Аврил попе на степенице ешаФота, и већ када је био везан за даску узвикнуо је : »С Богом, Ласенеру; с Богом, стари друже ! с< На то је пао нож. Ласенер је хтео да гледа тамо, али га духовник, абат Монте задржа, пришапнувши му: »Тиме ћете му подићи реноме.« И тренутак је последњи настао. »Храбрости, Ласенеру, храбрости!« говорио је свештеник. Ласенер климну главом, као да је хтео рећи: »Ја сам сасвим спреман!« Иривезаше га за даску и подметнугае му главу иод нож. На то дођогае неколико страховитих тренутака. Због влаге се нож није могао са-