Полицијски гласник
БРОЈ 12.
У БЕОГРАДУ, СУБОТА 31. МАРТА 1901.
ГОДИНА V.
С.ОО С<0О с.©О С<00 ОЈОП (^ОО ОЈОК) ОЈОО С<ОГ) ОЈОО с.©О ООО С/50 сло С»оо С.ОО С.ОО Ов® С»РО С/УР соо С.ОО ООО 0*00 С/У2 СЈОУ С^З С<ОО с^р С^> С»<УД с^д С<РО сдо С^) ООО СОО С^О ООО СДО СОО С.УР С<у» сг*> ПОЛИЦИЈСКИ гл &сник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ
С<У? С&о сдо сг?0 ОбО С/УО ОО^ С/>0 090 ОРО ОбУ5 ООР ОбО 0?0 ОРО ООО (УУ сг?р соо ООО ОУО С /јЊ С<УД_С^2
^ сг>о ооо ООС соо соо ООО ОЈОП О*ОО С/У> суго С/УЗ ОУ> ОРО СО^ СОО С<У^ ОУЗ с«оо
А1Ф0Н0 БЕРТИЛОН
Пошто смо у данашњем броју отпочели доносити оригиналне и веома интересантне радове о Бертилонажу*) то смо сматрали за дужност, да читаоце, колико толико упознамо и са творцем његовим — Алфонсом Бертилоном, чувеним антропологистом Француским и шеФОм одељења за идентиФикацију у париској преФектури. У том циљу, ми износимо сллку са кратком биограФијом овог славног човека, чије је име данас тако много познато у целом образованом свету, и чија је метода за идентиФиковање криваца, одомаћена, не само готово у свима јевропским државама већ и у многим напреднијим државама: Америке, Азије, па чак и Африке. Колико су пак ове државе, а тиме и цело друштво, добиле увођењем система Бертилоновог, о томе нам најбоље сведоче њихови статистички подаци, које оне сваке године предају јавности, и из којих се види, да је умањење криминалитета сразмерно распростирању система Бертилоновог. Да ово опет није мала добит, излишно је, мислимо, и доказивати. Алфонс Бертилон прави је Француз и, као такав, рођен је у Паризу год 1853. По свршетку школовања добио је службу при париској пре$>ектури, гди је пењући се постепено уз лествице чиновничке каријере и до данас остао. Још у првим годинама свога службовања, Бертилон се одао марљивом изучавању антропометрије и антропологије, у ком је циљу годинама студирао осуђенике и њихове типове по казненим затворима париским. Захваљујући томе изучавању и великој природној даровитости Бертилоновој, створена је год. 1880 једна нова врота науке — наука о констатовању идентичности криваца, која је, из почасти према творцу јој, названа његовим именом. Године 1882 (месеца децембра) систем Бертилонов званично је усвојен у целој Француској, а после светског конгреса криминалиста, држаног у Риму год. 1885 и у свима напреднијим државама. Поред своје науке о констатовању идентичности криваца, која је опширно изложена у делима: V Јб.епН^саИоп Ап1ћгороте1г1дие, I'Ј АпГћгоротеЛпе ЈидхсГахге а Ратз еп 1899, 1,а Рћо-
*) Од нашег признатог подицајца и сарадника г. Душана Алимгшћа, шеФа крив. одељења Управ. гр. Београда, који је ову установу специјадно изучавао.
Уред.
1одгарћГе ЈитсГахге апес Аррептсе аиг 1а с1а .881 [1саИоп : Г)е 1а НесопзШиНоп Аи 8хдпа1етеп1 Ап1ћгороте1гГдие аи тоЛеп Лез пе1етеп18, славни антропологист Бертилон, обогатио је друштво још и са овим, од неоцениме вредности, делима: ЕГћподгарМе тоЛегпе и Тхв Касез ааи^адез: А^ггдие, Ат&пдие, Ос&ате, Ааге е1 г&дгопа ђогШев (1893 ауес ^гау е1; р1.) Сем изложених дела, Бертилон је писао још и многе расправе из области криминалне антропологије, које, у погледу своје научне вредности, ни у колико не уступају сличним расправама осталих светских антропологиста. Не мање су важни и практични радови Бертилонови на усавршавању париске полиције, а нарочито њених дедектива. Захваљујући његовој школи »описа" и његовим »сликама у памети« (рог1 ;го1"(; раг1е) париски дедективи иостали су не надмашни у истраживању, нознавању и хватању злочинаца. Човек чисто не може да верује, па ипак је сушта истина, да је један добар дедектив париски у стању познати, у гомили од неколико хиљада личности, лице, које никада у животу није видео, искључиво помоћу описа удешеног за рог1;га11; раг1е, и то без фотографије. Ово је у најкраћим потезима слика човека, који је толико задужио данашње друштво и за кога се, с правом, може рећи, да је у последњој четвртини Х1Х-ог века препородио полицију, — да је од ње створио вештину у правоме смислу те речи.
БЕРТИЛОНАЖ И ЊЕГОВА ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. Ђ. Алимпи& У реду оних многобројних средстава, којима се данашње друштво ограђује од личности, по њега опасних, заузима, нема спора, најважније место систем, о коме хоћу да говорим. Важност, или боље рећи, надмоћност његова над осталим средствима састоји се у томе, што он почива искључиво на позитивним Фактима, који га чувају од сваке могуће заблуде, и допуштају му, да своје тврђење свагда поткрепљује и непобитним доказима. Кад се свему овоме додаду многобројне и на први поглед уочљиве користи, које је овај систем учинио криминалној струци за последњих 10—15 година, онда је сасвим појмљиво, што је он данас постао предистом опште пажње и детаљног проучавања, не само од стране полицајаца, већ и од стране судија, па и самих лекара. Томе се, у осталом не треба ни чудити, јер систем Бертилонов није, као што многи мисле, какав вештачки, измишљени начин за констатовање идентичности, већ је резултат дугогодишњег научног рада његовог и, као такав, почива на чисто научном темељу. * Код нас се, на жалост, за овај систем, како то у својим в Писмима (( згодно рече наш уважени криминалиста г. Таса Миленковић, није знало ни по имену све до пре кратког времена, и ако је он, још у 1885 год. — на светском конгресу криминалиста у Риму, једногласно усвојен од свију присутних чланова. Од тог времена, Бертилонаж се у толикој мери распростро, да данас нема готово ни једне, иоле напредније земље, у којој он није примењен као изредно средство за констатовање идентичности криваца, а у последње време отварају се нарочите школе, у којима се полициски органи упознавају са важнијим принципима његовим. Оволики успех система Бертилоновог, побудио је, нема сумње, и наше меродавне Факторе, те је писац ових редака почетком прошле године, послат у Букурешт ради специјалног изучевања поменутог система. Захваљујући великој заузимљивости и љубазности шеФа антропометриског одсека у Букурешту, чувенога антрополога, професора и лекара Д-р М, Миновића :