Полицијски гласник

114

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 15 и 1(5

додирује, али не и аритискује горњу ивицу уха. Кад се, са истом обазривошћу, донесе — помакне до лоба уха и доњи крак компаса, и још једном се увери, да ни један од њих не притискује бордуру — ивицу уха, онда се на лењиру чита циФра, која представља дужину уха. Дешава се по некад у практици, да се сретну уши, чији су лобови (доњи нерскавичави делови уха) неправилно срасли за образ, а најчешћи је пак случај, да је_д то срашћење двогубо (сл. 7). За такве случаје, Бертилон наређује, да се мери дужина уха до првог срашћивања, па да се добивеној мери дода број ,шп . између оба срашћења. Тако нпр. мера уха на слици представљеног, биКе овако изражена 5 - 4 см. -ј- 0*3 см. Уха засечена, згњечена, расцепљена и т. д, треба мерити онако, како се она појављују, само што се у дотичној рубрици на картону морају тачно означити све те неправилности. Што се тиче разлике између два мерења једног истог уха, она се, с погледом на млитавост и виткост уха, као и с погледом на његово слегнуће — смањење које иде упоредо са старошћу, може попети најдаље до 3 тш ., али ни под којим условима не прећи овај број.

Сл. 7.

моаге

8. Мерење средњег прста леве руке (сл. 8). Мера ова добија се помоћу једног компаса, који се у исто доба употребљује и за мерење левог малог прста, ноге и лакта. Њиме се може добити мера тачна и за пола милиметра, ако се само правилно ради. Да би се то постигло, погребно је урадити ово: а) Наслонити косо на свој стомак крај иепомичног крака компаса, ставити се спроћу индивиду-е и ухватити левом руком за прст који се мери (десна држи други крај компаса) па га положити уз леђа компаса, пазећи при том, да је његов крај добро ослоњен уз непокретни крак компаса, и да други прсти не буду савијени, већ да прелазе држак инструмента са обе стране. Пошто је ово учињено, треба левим палцем притиснути трећи зглоб прста који се мери (да би остао приљубљен уз држак компаса), а осталим прстима притискавати целу шаку све дотле, док Сл. 8. она са средњим прстом не образује прав угао. б) Окренути се за четвртину круга око себе и тиме учинили, да мишица са долактицом (ауап1;-ћга8) буде у правој линији. Само треба пазити, да индивиду-а, приликом овог окретања, не промени свој првобитни положај, а нарочито пак да се и она не окрене. в). Спустити покретни крак компаса да овлаш додирне врх прста који се мери и читати меру, коју индекс показује на градацији. Препоручљиво је, нарочито за неизвежбаног мерача, да пре читања градације, више иута примакне и одмакне иокретни крак компаса, те да на тај начин што тачније утврди праву меру. Пошто се мера средњег прста може, као што смо већ рекли, добити тачно и за 0 - 5 см., то и допуштена грешка између два разна мерења једног истог прста, не сме превазићи ову цифру. 9. Мереље малог прста леве руке Мерење малог прста врши се по истим правилима, по којима и мерење средњег, само што је много деликатније, те с тога, разуме се, захтева и много више пажљивости. Ова деликатност састоји се у томе, што је често иута веома тешко усамити — изоловати мали прст од домалог, с којим има заједничку жилу. Да би се ова операција што боље извела, •греба га (мали прст), приликом стављања уз компас, поставити више уз горњу површину лењира, а не, као средњи прст, на средину.

Све остало исто је као и код претходног мерења, изузев допуштене грешке, која се, с обзиром на поменугу деликатност, може за ово мерење попети до 0-75 см. Заједничке напомене о мерењу прстију Једна од најчешћих особености, која се сусреће приликом мерења нрстију, јесте укоченост зглобова, која може бити потпуна или делимична. У првом случају прст је неспособан за превијање у ма коме зглобу, док је у другом укоченост ограничена на један или два зглоба. Био први или други случај, правило је да се прст мери онакав какав је, а у дотичној рубрици на картону да се тачно означи узрок неправилности мере и угао укочености, ако је ова делимична. Исто овако ради се и онда, кад су поједини делови ирста одсечени, а ако је то случај са целим прстом, или су заостали делови по све мали, тако да се не би могли унотребити за класиФикацију, мере се прсти десне руке. Разуме се већ, да је потребно ово тачно означиги на картону нпр. Леви нрст одсечен; десни 12 - 3 см. Додајемо овде још и то, да је преко потребно иред почетак мерења поменутих прстију, одсећи нокте на њима, како они не би спречавали покретни крак компаса, да додирне њихов врх. 10. Мерење леве ноге (сл. 9). Приликом мерења леве ноге, неопходно је потребно, да се на њу ослања сва теншна тела. Да би се то опет постигло, десна нога мора бити у назад повијена. Раз^ме се већ, да је индивиду-а босонога. Ово мерење врши се помоћу истог компаса, којим и претходна два мерења и специјалне клупице, на којој индивиду-а седи приликом мерења главе и уха. На ову клупицу, која је удаљена за 60 см. од стола за мерење лакта, стаје дотична индивиду-а својом левом ногом, пење се у вис и нагиње у напред све дотле, док десном руком не ухвати за алку на поменутом сголу. Да би индивиду-а што лакше и брже заузела овај иоложај, Бертилон је прописао нарочиту команду за то, која се састоји у овоме: — Метните леву ногу на нацрт (обележено место на клупици) погните се у иаиред и ухватите десном руком за алку стола, а за тим, попиите се на клупицу само једном ногом, а другу повите у иазад. — Ове Формуле, вели Бертилон, изговорене тачно и редом горе означеним, учиниће, да се и најограниченија индивиду-а само за неколико тренутака намести како треба. Пошто је индивидуа заузела свој положај, треба се уверити: да ли су прсти (од ноге) сваки на своме месту, а нарочито пак, да се палац не ослања на страну клупице, или да није намерно савијен. У овом последњем случају, који је лако иознати, јер остали ирсги не радо следују палцу, мерач је дужан да отклони ту намерну савијеност. Кад је све ово урађено, онда треба ставити компас с десне стране ноге, али тако, да његов непокретни крак буде лако наслоњен на задњу страну нете, а његов лењир (држак) да додирује унутрашњу страну пете и зглоб палца. Ако је корен ноге толико испупчен, да спречава лењир комнасов, да у исти мах додирује и унутрашњу страну пете и зглоб палца, онда компас треба ставити према тој испупчености, парарелно положају који би заузео, када ње — испупченосги не би било. После овога не остаје ништа друго, но да се покретни крак компаса помиче догле, док овлаш не додирне врх палца, а по том да се на лењиру, а према индексу, чита мера. (Настаииће се).

Сл. 9.