Полицијски гласник

БРОЈ 17. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 5. МАЈА 1901. ГОДИНА Т. о оо с^о с^о ооо ооо с-оо ооо с<оо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо о^Гооо с /ур оооооо о & у с/?о соо ооо ооо с /ур ооо ооо ооо ооо оооооо о<оо с«оо ооо ооо с«оо ооо ооо ооо ооо сгзо оуо ооо ( уоо осо ооо ооо ооо ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 0Х9О соо СУ50 С/?0 С/ЗО ООО СЛО С/>0 С/>0 О ОО 050 С/?0 ООО ОјСГ) с/>0 050 :/>0 -'• 050 050 С/УО СУУ5 СУ?Р С/>Р ОУГ' С<УО С/?Р С*>р ООО С/УО С/уО 0?0 С<РО С<?Р (УСО С/УО СОО С/?Р СОО ООО С/>0 с<?0 соо с/зо С-ОО С/?0 соо ооо (100 »ПОДЖДИЈСКИ ГААСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће канрвдних бројева. Претнлата ее шаље уредпиштву у Београду Краљев трг* до Унраве града Веограда, а у унутрашњости код овдашћених скупљача или на ношти. Цена је листу: селима, које улазе у састав онштине а која је већ претплаћена, чиновнидима, учитељима, званипницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годншње 12, полугодишње 6 динара. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 16, нолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 8, нолугодишње 5 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих командира полицијских односно нограничних одреда. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство: годишње 24, полугодишње 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника« не продају се. Рукописи не враћају се. С//Р с <00 с/>р С«00 С/ОО ооо ООО с/^о ОУО с/?р ОјОО С/УР С/>Р С/70 ОУ С/?Р (УбЈО ОООСбОС /ОГ> ОбО С/>0 ооо ОбО С/5С с/?р (УУ С/>Р С/уС ооо с/>о соо соо СОО С/?Р с<00 (УУ? соо (У90 (>9 о ООО СбСС^

БЕРТИЛОНАЖ И ЊЕГОВД ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. Ђ. Алимпиб (НАСТАВАК) (4) Као год код мерења прстију, тако исто препоручљиво је и овде примаћи и одмаћи више пута покретни крак компаса до врха палца и, том приликом, обратити нарочиту пажњу на то, да се општи положај компаса пе поремети, као и да се прсти намерно и полако не савивају. Ако би било сумње за ово последње, треба их (прсте) притиснути палцем десне руке, пазећи при том да и нокти не буду притиснути, у ком би се случају увећала мера за неколико милиметара. Напомене о мерењу деве ноге Ове напомене поглавито се односе на неправилносг прстију и састоје се у: а) Повијености аалца. Слова ав. (скраћено од повијен), записана после цифре, која представља меру, значе: да је палац повијен унутра — ка осталим прстима. Њима — овим словима — треба још додати и бр. тт . те повијености, која у пеколико смањује дужину ноге. Тако нпр. нога — 24'6 — пв. 3 означује ногу дужине 24 см. и 6 која би, да палац није повијен, показивала меру од 24-9 см. Повијеност палца не треба ни у ком случају да утиче на промену правца компасовог, који увек треба да буде парарелан правцу осовине ноге; б). Згрченост аалца. Ова особеност произлази из употребе сувише кратке обуће. Кад је јако наглашена, умањује знатно меру дужине ноге и с тога је потребно, да буде тачно означена. Слова згр (скраћено од згрчен), праћена цифрама: 1, 2, 3 и 4 шт . надокнађују, бар приближно, умањеност праве мере; в). Д-руги арст већи је од арвог. Ова особеност не треба ни у колико да промени начин мерења, који смо напред изложили. Сва је разлика у томе што покретпи крак компаса, у место да овлаш додирне врх палца, додириваће у овом случају врх већег прста. Да би се пак знало, да је тај прст, а не палац, мерен, ставља се после цифре аритметички знак после кога долази број тт . за колико је други прст већи од палца. Нпр. нога = 24-4 > 2 тт . г). Лева нога одсечена. Ако је цела лева нога одсечена, онда ће се у место ње мерити десна, а у дотичној рубрици на картону тачио ће се означити узрок тог мерења. Ако ли је пак само један део леве ноге одсечен, онда се мери остатак, онакав какав је, па се на картону то тачно означује. У случају, да се на нози налази рана, која тренутно онемогућава мерење, онда треба исто одложити ако за то има могућности, — у противном, треба мерити десну ногу. Аисолутно је забрањено узимати ириближно меру. Што се тиче разлике између два мерења једне исте ноге, она се, с обзиром на тешкоће и обмане при мерењу, може попети до 2, а у дужем размаку времена и до 3 тт . Мерење левог лакта (сл. 10). За ово мерење, поред већ поменутог компаса, потребан је нарочити сто, у виду ногара, на који индивиду-а полаже руку за време мерења.

Постављајући отворени комиас на овај сто, парарелно његовим ивицама, мерач позива индивиду-у, да своју леву долактицу и то голу, т. ј. без одела и кошуље, метне између кракова компаса, пазећи при том, да крајна тачка средњег нрста, његов први зглоб и средина шаке, буду у једној правој линији и парарелно са ивицама стола. Кад је ово постигнуто, мерач ставља своју леву руку на већ положену руку индивиду-е која се мери, да би је (руку) тим учинио непокретном а по том наређује, да идвиду-а своје тело изнесе мало у напред и, према потреби, управља својом десном руком тај покрет дотле, док лева мишица не буде доведена у такав положај, да са својом долактицом прави оштар угао, ириближно раван половиНи правог. Пошто се још увери, да овим изношењем тела у напред, није ни у колико поремећен положај долактице, мерач десном руком спушта покретни крак компаса док овлаш не додирне најистакнутију тачку средњег прста, а за тим на лењиру чита меру. Пре но што се прочита мера, саветно је и овде, да се покретни крак компаса неколико пута примакне (нози компасу) и на тај начин, што тачније утврди права мера. Напомене о мереау левог лакта Најчешће грешке, које се чине нриликом овог мерења, састоје се у недовољном савијању мишице према њеној долактици, с тога је потребно, да се на то обрати нарочита пажња. Исто тако треба пазити, да се, приликом изношења тела у напред, не поремети положај лакта, који као што смо рекли, треба увек да је паралелан са ивицама стола. У случају укочености или сломијености лакта, ради се као и код мерења прстију и ноге, т. ј. мери се онако и у онолико у колико се може и како се показује. Разлика између два мерења једног истог лакта, може се, из оних истих разлога који оправдају допуштену погрешку код мерења ноге, попети до 3 тт . Овим смо у најкраћим потезима изложили саставне делове антропометриског описа и начин, на који се он добија, а сада да речемо коју и о предметима без којих га је немогуће добити, а то су: сала у којој се обавља и средства — справе помоћу којих се обавља мерење. 1. Сала аа мереае Неопходно је потребно ради посматрања боје очију и што бржег читања инструмената, да ова сала буде светлости (јужној страни) окренута, и да има један.равап и довољно осветљен зид (са источне стране), најмање од 2 метра висине и дужине, који ће служити са мерење висине стаса и ширине раширених руку. Сем ове сале потребне су још две собе, од којих једна служи за смештај попуњених картона, а друга за свлачење индивиду-е. Желети је још, да све три собе буду једна до друге и у вези једна с другом.