Полицијски гласник

БРОЈ 20

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

што се тиче његове будуће каријере, љој се такође чињаше она несумњива и сјајна, док пређу неке ненријатељске неприлике; увераваше Разумихина, да ће њен син временом бити и државник, што доказује његов напис и његов сјајан књижевнички дар. Тај напис читала ја непрестано, читала је каткад и наглас, готово па да и спава с њиме, и ипак готово није ни распитивала где се сад управо налази њен Рођа, макар што су чак очевидно избегавали да о томе говоре, — што је једино могло да покрене њену пажњу. Папослетку почеше стрепити од необичне ћутљивости Пулхерије Александровне у погледу неких тачака. Она се, например, није чак ни потужила на то, што од њега нема писама, док је пређе, станујући у свом градићу, и живела цигло од наде и очекивања да што пре добије писмо од омиљена сина Рође. Ова околност беше и сувише необјашњива и веома је узнемиривала Дуњу; долазаше јој помисао, да мати може бити слути штогод ужасно у судбини синовљевој, па се боји и да распитује да не би дознала штогод још ужасније. Свакако, Дуња је јасно видела, да Пулхерија Александровна није при здравој памети. Једном, дваш, уосталом, десилу се, да је сама навела разговор на оно, на што се није могло избећи; напомињала о томе где се Рођа сад налази, али кад су одговори по невољи морали бити сумњиви и дати задовољења, она је намах постајала необично тужна, невесела и ћутљива, што би потрајало врло дуго. Дуња је напослетку увидела да је тешко варати и измишљати, па закључи, да је боље савршено и ћутати о извесним тачкама; али све јасније и јасније, до очигледности, беше, да јадна мати слути нешто узкасно. Дуња се међу осталим сећала братовљевих речи, како је мати чула њене, Дуњине, речи у бунилу још оне ноћи уочи последњег судбоносног дана, оно ггосле сцене .са Свидригајловом: па да није онда штогод чула и разабрала? Често, каткад после неколико дана суморног и жалосног ћутања и немих суза, болесница некако хистерично живахне и стане говорити гласно, готово непрекидно, о своме сину, о својим надама, о будућности... Фантазије њене биваху понекад врло чудне. Тешили су је, одобравали јој (и она је сама, може бити, јасно увиђала, да је они само теше и да јој повлађађују), али она ипак говораше... На пет месеци после пријаве кривчеве би изречена и казна. Разумихин се с њоме видео у затвору, чим је то било могућно. И Соња. Напослетку дође и растанак. Дуња се клела брату да тај растанак није за увек, тако исто и Разумихин. У младој и ватреиој глави Разумихиновој утврдио се пројект да на будућност метне три, четири године, по могућности, макар почетак будућег стања, да уштеди новаца и да пређе у Сибир, где је земл 3 а богата у сваком погледу, а радника, људи и капитала мало; тамо да се настани у оном истом граду где ће бити Рођа и... да сви заједно отпочну нов живот. На растанку сви су плакали. Раскољников је у потоњим данима био врло замишљен, много је распитивао о матери, непрестано се бринуо за њу. Чак се веома и мучио са ње, што је Дуњу узнемиривало. Сазнавши до ситница све о болесном стању материном веома се осумори. Са Соњом је био за све време пекако врло неразговоран. Соња, иомоћу новаца Свидригајловљевих, већ се давно спремила и припремила да пође са партијом заточеника, у којој ће бити и он. Између ље и Раскољникова не паде ни једна реч о томе; али обоје су знали да ће то тако да буде. На последњем виђењу и опраштању он се чудновато осмејкиваше на ватрепа уверавања сестре и Разумихина о њиховој сретној будућиости, кад он буде ослобођен заточења, и прорече, да ће се болесно стање материно брзо свршити несрећом. Напослетку он и Соња одоше. (Наставићв се). П 0 Т Е Р А Михајло Стевановић, из Горње Драгуше пресудом власти среза прокупачког од 18 Фебруара т. г. № 1792 осуђен је на шест дана затвора за бесправни лов. Али он, да би осујетио извршење пресуде побегао је. Начелство округа топличког актом Бр. 3417 моли све полицијске власти, да Михајла потраже и нађена њему спроведу. Он је сад у 17-ој години. УБр. 13306. Непозиати лопови ноћу између 1 и 2 тек. месеца украли су Петру Стојковцу из Плеша једног коња маторог 14 година, длаке доратасто-алатасте, па челу лисаст, у иредње ноге потворан турским а у задње немачким ковом. Начелство округа

крушевачког актом бр. 4749 моли полицијске власти, да лопове и покрађу потраже и да по закону иоступе. УБр. 13175. Василије Брадић, из Медвеђе, који се због крађе налазио у притвору среза трстеничког, побегао је из ггритвора 14 тек. месеца. Начелство округа крушевачког актом Бр. 5114 моли полицијске власти да Василија потраже и нађена њему спроведу. Он је повисок, сув, у опште црномањаст, има му до 50 година. Био је одевен у капут и панталоне од црног штоФа. УБр. 13174. Стојмен син Милана Станковића, тежака из Гргуровца, у срезу јабланичком, а округу врањском, за дело оцеубиства с предумишљајем био је стављен решењем првостепеног суда лесковачког од 20 марта прошле године Бр. 4599 под суд, у притвор и оков. Па како се Стојмен налази у бегству, то се суд обраћа актом Бр. 3624 свима полицијским властима и моли их да именованог најозбиљније потраже и нађена њему стражарно спроведу. Стојмену је 27—28 година, средњег је раста, сувоњав, жутих очију, плаве косе, испод леве или десне руке имао је зараслу рану од ватре, а на палцу једне ноге има повећу белегу од посекотине. УБр. 13145. Мита СтојићевиК и Игљат Милетић, оба из Михајлорца, који су били иритворени због опасне крађе, извалили су врата на затвору и побегли ноћу између 18 и 19 текућег месеца,. Начелник среза подунавског актом бр. 7266 моли све иолицијске власти да бегунце потраже и нађене сгражарно њему спроведу. Мита је омаленог раста, у оиште црномањаст, носи шпицаету браду; нема му више од 26 година. Био је одевеи у сељачко одело (гуњ и чакшире). Игњат је средњег раста, у опште смеђ, брија се; њему је 32 године. Био је одевен у сељачко одело (гуњ и чакшире). УБр. 13655. Ђорђе Жнвковић, берберин из Књажевца, оптужен је због дела из § 183 крив. закона због чега је књажевачки ирвостепени суд отворио крпвичну истрагу. Па како се не зна место становања поменутом Ђорђу, то суд расписује тражење и моли да се он потражи, па ако се пронађе да 5е о томе и суд извести с позивом на Бр. 9257. УБр. 13613. Урога Обрадовић, из Мељака, побегао је од куће да не издржи 20 дана затвора, на шта је осуђен од стране општинског суда. Начелник среза посавског актом Бр. 3908 моли полицијске власти да именованог што пре потраже и да га нађеног њему стражарно упуте због тога да не би пресуда застарила. УБр. 12975. Непознати лонови ноћу између 18 и 19 тек. мес. украли су Драгићу Арнаутовићу из Велике Ласнице у округу подунавском једног коња маторог 10 година, длаке мрко-доратасте, са жигом Т. на левој страни и белегом на нози од убоја; и једну кобилу матору 5 година, са белегом на стражњој нози —■ од конопца, а на челу је шугава. Начелник среза посавског актом Бр. 4274 моли полицијске власти да потраже лопове и покрађу и да по закону иоступе. УБр. 13484. Јован Дамљановић, бивши шупер српског бродарског друштва пресудом норотног нрвостепеног суда за варош Београд од 6 септембра 1900 год. Бр. 18571 осуђен је због дела из § 299 крив. зак. на два месеца затвора. Али како је ои незпано где отумарао, то се пресуда није могла извршити, па за то Упр. гр. Београда актом Бр. 13491 расписује тражење за проналазак његов и пронађе ли се, да се њој стражарно спроведе. Станисав Батукић, из Сикола, окривљен је за крађу два вола својину Милаиа Милосављевића из Чубре. Али је он одмах по сазнању да га тражи полицијска власт, побегао незнано где. Начелиик среза крајинског актом Бр. 4679 моли све полицијске власти да Станисава живо потраже и да га нађеног спроведу начелнику среза неготинског. Њему је 35—37 година, стаса крупног, лица округлог, очију црних, косе и браде црне. Чело му је на левој страни више левог ока улупљено од убоја. УБр. 13594. Илија Нродановић, из Чачка бивши осуђеник, који је пуштен са робије, има да издржи и две године полицијског надзора. Али је он побегао, а надзор није издржао. Начелство округо рудничког актом Бр. 6473 моли све полицијске власти да Илију потражи и нађена њему спроведу. УБр. 13557. Гаврило Грујић, баштован из Пољане, који је решењем првостепеног пожаревачког суда од 31 августа 1894 год. Бр. 20525 био стављен под суд и у притвор за хотимично убиство — без предумишљаја Николе Илића бившег из Пругова — извршено 14 истог месеца и године. Но доцније — судским ре-