Полицијски гласник

БРОЈ 21. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 3. ЈУНА 1901. ГОДИНА У. е/ уз с^о с/уз ооо аоо 000 с<оо с«ор с/уз с/уа с /зг> ооо с»оо огх> <^оо сЛггГ с<оо СјОо.зоо боб с г7о ојсл> ооо сгуа с<оо ооо оуј ооо с/ур < јсл> о оо,оур (худ слуз схуз соо с«оо с<оо ооо с<оо соо (^оо с*ур с<оо с-оо <хп сЗо ПОЛИЦИЈСКИглдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 5УР <ууа С*?О С/?О 060 060 060 0,60 0/90 060 <У9,: ' с>у: ' 0/50 с^с* 50 ">РО сло ОУО с/уз с/?о оуг оуд СУУВ

БЕРТШШНАЖ И ЊЕГОВА ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. X. Алимпиб (НАСТАВАК) (8) 7. Ухо (сл. 15). Од свију делова човсчјег тела ухо је, захваљујући ммодаиии удољица и узвишења, који га ,рбразују, најважнији Фактор за идентиФикацију. Сем тога, готово је немогуће срести два уха потнуно идентична,аштоје најглавније, облик уха не мења се од рођења па до гроба. Да би се, са гледишта антропологиског, могло довољно испитати, неопходно је потребно знати важније делове из којих се ухо састоји, а то су: а) Борџура или хвлинс, која почиње од средине централног нагиба уха (А), названог ушна шкољка, и окружује, као неки олук, две трећине уха (А. Б. В. Г. Д.). б) Лоб. Оде, где престаје бордура почиње лоб. То је мекани део уха, који додирује образ својом доњом и, готово увек кружно ограниченом страном. (Д. Е. Ђ.). в) Трагус (Тга§иа). Под трагусом разуме се мала, рскавичава и пљосната испупченост, облика троугастог, која се налази у напред од слушпог канала (Е. Ж'.). г) Преко пута од трагуса, налази се једна друга испупченост, по изгледу слична првој, али са индивидуалним разноликостима много већим. Та испуичеиост, која је од трагуса раздвојена слушним каналом, назива се Аншитарагус. (Ж. 3.). д) Аншелинс или Пли — завојица која се налази више антитрагуса и која се дели па: а) Пли —• ак Теликс доњи (3. И.). р) Пли — а нтеликс средњи (И. Ј.) и у) Пли — антеликс го~рњи (Ј. К.). Овај последњи ограничен је са двема јамицама: с леве стране јамицом у виду чамца (Гозве^е штсићпге) —■ пред словпма (В. Г.) а с десне опет јамицом у виду прста (Го88е1;е сП§т(:а1е — више слова Ј.). а) Борџура се дели на три дела, који се, према њиховом месту, називају: бордура иочетна (оп§-теПе — А. Б.), бордур а горњ а (зирепеиге Б. В.), бордура саољна (ро$4епеиге — В. Г.) и бордура доња (хпГегЈеиге — Г. Д.). Бордура иочетна посматра се само са гледишта њеие дужине, према којој може бити: мала, средња или велик а. Ова пак дужина рачуна се, нрема већој или мањој истакнутости бордуре испред ушне шкољке. Бордура горња и саољцџ цосматрају се, не са гледишта њихове дужине, већ са гледишта меснатог јастучића из кога су образоваие. Ако овог јастучића никако нема, каже се за бордуру да је иљоснато-равна, ако ли пак он постоји, бордура се квалиФикује изразима: мала, средња или велика. За део сиољни, означује се још и степен отвора помоћу израза: отворсн, средњи, ирираст&о.

6) Лоб се посматра према његовој : «) Контури — оисегу, (ј) Срашћењу, у) Облику, и 6) Дименсији. Iх) Посматран са првог гледишта, лоб се може сједињавати за образ у ггравцу „падајућем" — лоб са контуром „геадајуИом <( , или у облику троугластом — лоб са контуром троугластом, ипи у облику средњим између ова два — лоб са средњим контуром, или, најзад, лоб може бити потпуно растављен од образа, у ком је случају заокружен и назива се лоб у облику залива. /$) Срашпење лоба за образ може бити тако, да се не примећује никаква испупченост или угнутост — бразда, т. ј., да је он потпуно сливеп за образ. Тако срашћење лоба означује се изразима: лоб са иотиуним срахићењем. Ако ли се. пак, на месту срашћења, опажа каква испупченост, ка.же се, да је лоб са средњим срашЛењем, и најзад Љб је растављен — ако је потпуно одвојен од образа (облик залива). у) Облик лоба може бити иоира^чан, ако се бордура продужује кроз њега у виду једне, веома наглашене бразде, средњи, ако је та бразда мало видљива, раван, ако се на његовој површини не опажа иикаква узвишеност, и најзад, исиуичен, ако цео лоб изгледа као једна брадавица. 6) Дименсија лоба изражава се општим изразима за дименсију, т. ј. мали, средњи, велики. б) Трагус у опште узев, има врло малу онисну вредпост. Описује се само у том случају, ако је раздељен, т. ј. ако је, у место једне, саставл>ен из две рскавичаве испупчености. в) Антишрагус је правилно и потпуно описан означењем његовог: «) Нагиба. @) Профила, у) Увијености и <Ј) Дименсије. «) Пагиб антитрагуса, није ништа друго до нагиб линије његовог правца, који правац може бити: хоризонталан, ако се ова линија поклапа са замишљеном хоризонталном равнином, која би нролазила кроз почетну тачку антитрагуса, кос кад поменута линија чини са овом хоризонталном равнином угао од 45-° и, средњи, кад је нравац линије у средини између ове две крајности. /?) Профил антитрагуса, или још боље проФил линије која граничи антитрагус може бити: издубљен, аравилан, средњи и исиуичен. Сви ови изрази јасни су сами по себи, те им с тога не дајемо нарочито објасњење. у) Увијеност антитрогуса. Према томе, да ли је ова увијеност више или мање у напред наглашена, антитрагус може бити: иоложен, средњи и ирав. д) Дименсија. Са гледишта дименсије антитрагус може бити: мала, средњи и велики. У случају, да је антитрагус потпуно отсутан, т. ј. ако га никако иема, означиће се то у односној рубрици на картону једном цртицом ( —• ј~, г) Антелцкс или Пли, као што смо већ казали, дели се на доњп, средњи и горњи.

Сл. 10. За описивање доњег антеликса унотребљује се један металан прутић, величине од 10 см., који на једном своме крају иоси мало ђуле а на другом мали држак, такође од метала (сл. 16.)

Сл. 15.