Полицијски гласник

170

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 22

Ако ли је ова испупченост ограничена само на кости, које подржавају основу носа, профил је тада назван носним ирогнатом (сл. 18). Супротно прогнатисму стоји ортогнатисам, карактеристичан по томе, што је горња вилица толико у назад повучена, да цео проФил, изузев врха носа, има облик једне праве и вертикалне лииије (сл. 19). Означиће се још, ако томе има места, испупченост доње вилице, изразима: доњ а вилица исиуаче ма.

Сл. 17.

Сл. 18.

Сл. 19.

Често иута сусрећу се индивиду-е, које имају корен носа врло мали и нос правилан, а чија је линија чела продужење леђне линије носа. Такав проФил назива се: арофил чеоно-носни иравилан. На против, ако је чело вертикално праКено носом испунченим, са основом веома издигнутом, означиће се: ирофил чеононосни угласт. Најзад. да речемо коју и о тако званом ирофилу грчком или класичном. Он је карактеристичан услед комбинације чеононосног правилног проФила са кореном носа, који има врло малу издубљеност, и челом, чија је линија нагиба продужење оне леђа носа. Дименсија лубање, рачуната од угане шкољке ка врху главе, може бити: висока или ниска, што је, такође, потребно означити. Означиће се још, али у крајним случајевима, кад је потиљак одвеК раван или одвеЛ исиуачен. Дужине главе врло мала, праћена високом лубањом, даје глави нарочити облик, који се описује синтетичким изразима: глава у облику илубаре. Велика дужина главе, праћена узаном љубањом, нарочито ако се та узаност односи на горње делове, даће глави облик трбуха лађе. И најзад, подударпост једног чела угнутог, са потиљком испупченим, даће глави нарочити облик — облик бисага. б) Еп Гасе Општи облик лица, посматран еп Гасе, зависи од односа у коме стоји његова висина са његовом ширином. Висина лица проистиче из скупа дименсија чела и носа, допуњених када томе има места, означењем висине браде. Фактори, од којих зависи ширина јесу: слепе очи, јагодице и вилице. Једно лице узано, са вилицама врло широким, производи лице у облику крушке. Вилице стешњене, праћене одвећ широким челом, производе лице у облику чигре. Раширене јагодице, са челом и вилицама тесним, производе лице у облику ромба. Најзад, целокупна глава може бити: округл. а, овална, издужена и т. д. Означиће се још, више узгред, пуноћа или мршавост лица изразима: лице иуно или суво. 14. Врат Врат се посматра са гледишта његових вертикалних и хоризонталних дименсија. Посматран са првог гледигпта он може бити: дугачак или кратак, а посматран са другог, јесте: танак или дебео. Означиће се, међу особеностима, испупченост гркљана или гуше, ако томе има места.

15. Рамена Приликом описивања рамена треба понаособ посматрати: а) њихову ширину и б) њихов иравац — нагиб. Ширина рамена означује се помоћу једног од израза за дименсију: мала, средња или велика (ширина), а што се тиче нагиба рамена, он може бити хоризонталан или кос. Треба знати још и то, да је дугачак врат праћен увек косим раменима и обратно, т. јест хоризонтална рамена одговарају свагда кратком врату. 16. II ас Иас се посматра са гледишта његове дименсије, која може бити: мала, средња и велика. 17. Положај — држање теда Означује се у овој рубрици, какав је, у опште положај тела једне индивидуе, а он, ггак, може бити: чврст, ирав иогрбљен и т. д. За тим ће се, као особености, означити: леђа округла, ноге искривљене, глава у наиред, или у назад забачена и т. д. 18. Начин хода Начин хода може, у опште, бити анализован са гледишта: а) Корачаја или хода у ужем смислу, б) Гестикулације и в) Мимике иогледа. а) Хоџ. И ако је веома тешко описати прецизно ход појединих индивидуа, јер он најмање излази из оквира обичносги, ипак је Бертилон успео, да у иеколико израза скупи најбичније врсте хода, под које се, бар приближно, могу увући и све остале многобројне варијације. Тако, гш њему ход може бити: усиорен или брз, са малим или великим корацима, тромим или лаким, за тим чврст или одмерен и противно овом ход несигуран или разломљен. Као нарочити — особени ход, биће означен ход гегав. б) Гесшинулација је вољни или инстиктивни покрет, који ми дајемо нашем телу, а нарочито нашим рукама или нашој глави, да би тиме нагласили израз наших мисли. Две крајности ове врсте, које треба означити, јесу: обилна гестикулација и иотиуно осуство гестикулације. По тврђењу Бертилоновом, свака народност, свака класа друштвена, тако рећи свака проФесија,. иритежава нарочиту, само њој својствену гестикулацију, као год што има и своје нарочито држање тела, само што се то, вели Бертилон, ако човек нарочито не обрати пажњу, не може увидети. в) Мимина иоглвџа. Посматран према својим иокретима, ноглед може бити: ирав или оборен, сталан или иомичан, лаган или брз и т. д. Синтетички израз »поглед исиод ока® означује нарочиту врсту погледа, који је сам по себи, лишен деФиниције. 19. Глас и Говор Глас је најразличнији, а према томе и најпоузданији индивидуални знак. Сваки зна, да ми наше сроднике и пријатеље, па и све остале личности с којима смо чешће у додиру, нознајемо веома лако и сигурно по њиховом гласу. По несрећи, изузев Фонографа, никакав други знак није тежи за описивање од гласа. Према овоме, не треба се чудити, што за описивање његово постоје само неколико израза, који, кад су правилно употребљени, могу много да користе. Ти изрази ови су: дубок, оштар, танак, крештеКи, мушки (код жене) и женски (код човека). Што се тиче говора, он је, као што се зна, резултат веће или мање савршености органа за артикулацију. Главни иак, недостатци говора, које треба свагда означити, јесу: а) Изговарање слова: ч и с као ш и обратно б) Муцање, које се састоји у утезању приликом почетка изговарања једне речи и доцнијем понављању извесних слогова, и в) Врскање, које се састоји у изговарању слова р из гркљана — помоћу ресице, у место да је изговорено покретањем језика према неицима. (Наставиће ое).