Полицијски гласник

БРОЈ 25. и 26.

У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 8. ЈУЛА 1901.

ГОДИНА У. "

гоп 050 С*?0 ОСО 090 С.СО 050 С-бО 090 ООО СЛО 050 С-СО С<СО СЛО С-ОО С/>С ОСО ООО ООО О^О осо с-ог с-«30 с-со 050 с-бо с-оо сло С-ОО о/уо О50> ООО (»О сло ОСО 050 СЛО С-бО С-С?0 СЛО ООО ОСО С-СО »50 050 С.ОО ОСО

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1ДСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

С-СО (У?р С-ОО С/?Р ООО ОСО ОСО 050 050 05Р ОСО ООО ОСО СУУО ООО С-СО С-СО С-ОО ОСО С/73 С-ОО С-ОО (УСО ОСО ООО ОСО 050 ОРО С-ОО ОСО ООО ОСО сгур С<РО ООО 090 ОСО (>РО ООО С-СО СУУР сг?р с<50 ооо С-СО С.ОО рОО ООО осо

БЕРТИЛОНАЖ И ЊЕГОВД ПРАКТИЧНА ПРИМЕНА — Д. X. АлимпиБ —

(12)

Примера ради изнећемо и објаснићемо овде неколико скраћених израза, који се најчешКе сусрећу у пракси, а међу тим имају интернацијонални карактер. Тако реч: изнад представЈвена је помоћу једне хоризонталне линије, дужине од прилике 3 шт . и новучене с лева у десно, која на своме десном крају има један мали полукруг, са издубљеношћу на десно : С Реч исиод, чије је значење противно значењу предходног израза, замењује се такође једном хоризонталном цртицом и полукругом, само што је њеп полукруг испод хоризонталне линије, опет са отвором на десно —• —(з Четири стране тела: антеријорна, постеријорна, екстеријорна и инферијорна представљене су почетним грчким писменима дотичних речи: «, гг, е и I. Изрази: лево и десно, који се тако често употребљују, замењени су: први номо^у знака/ а други помоћу знака '). Особени знаци у облику угла и троугла, представљени су нацртима у минијатури дотичних Фигура < и Д, док се за изражавање односа ве&ег или мањег, употребљују аритметички знаци истих појмова: )> и ( . Тако исто употребљени су аритметички знаци и за означење парарелног правца двају особених знакова. Ако иобројане примере за узимање особених знакова на сл. 20 испишемо сада скраћено, онда ^е они изгледати овако: а, блг. и. 2 см. х за 3 см. С ер./' обр. (1), б, блг. и. '/ 0 . 2 к. за 1 см. С кр. нс. (2), в, блг. и. 2 см., х на ср. обр. 3- (3), г, блг. и. 1 / 0 ., с м., к. е. на д- стр. нс. (к), д, бр. вл. иросног зрна за 2 см С. е. /. о. (5), ђ, блг. скоф, С, 4 см. х. I. за 6 см. — С и ^ од гр. а —С вл. (6), е, бр. дл. вл. кукурузног зрна за 1~5 см. —х! гр. (1). Изузимајући таблице о објашњавању знакова (коју ће уредништво у своје време издати заједно са израдом очију свију боја), овим смо у једно и завршили са излагањем сва три описа Бертилоновог система и сада нам још остаје да видимо како се сређују попуњени картони — да проучимо КласиФикацију Класифицирати иоиуњене картоне значи: средити их тако, да се у свако доба, и само за неколико минута, може међу њима наћи не само картон оне раније мерене индивидуе чије је име иознато, већ и оне, која се враКа у један антроиометриски биро иосле 20, 30 иа и више година иод сасвим другим и у сасвим другом облику. Колико је, пак, та важна и замашна ствар о томе, мислим, није потребно нарочито говорити. Најтачније мере и најсавршенији описи, били би скоро ништавни, кад неби било пута и начина користити се њима. Шта би, рецимо, радили они у Паризу где је до сада измерено 500.000 индивиду-а, и где се дневно констатује идентичност на стотину лица, кад би, за свако од тих лица, морали по наособ прегледати свих оних 500.000 картона? То би ансолутно немогуће било извршити и за читав месец, а камо ли за један дан. После изложеног, лако је, мислим, увидети вредност тачне класиФикације, без које, би, може се слободно рећи, цео Бертилонов систем, имао врло мале, скоро никакве вредности. Ну, проницателни дух Бертилонов, није га ни овде изневерио. Узимљући за основицу своје класификације оне мере, које су најсталније код исге, и најразличније код разних индивиду-а, он

је успео, да испуњене картоне класифицира до савршенства. Сам начин, којим он то изводи, тако је прост и лак да га и лајици могли, за веома кратко време, схватити. Да би нам своју класиФикацију у теорији што јасније представио, Берлитон узима једну множину 120.000 антропометриских описа и дели: I на мушнв, II „ швнонв и III,, малољешнине (лица испод 21 годину). На основу тачних статистичких података, до којих је дошао дугогодишњим искуством, Берлитон тврди: да ће у овој множини од 120.000 описа, бити 20.000 женских, 10.000 малољетника, а остали 90.000 обухватаће лица мушког пола. Ових 90.000 описа одраслих нидивидуа, који, као што се види, представљају 3/4 од целокупног броја измерених личности Бертилон даље дели џрема џушини њихове главв на: 1, Мале, т. ј. оне са малом дужином главе, 2, Средње и 3, Велике. Дужни смо овде поменути, да су ове поделе, после дугог исграживања, а на основу богатих статистичких података, тако удешене: да у свакој од њих има приближно подједнак број индивиду-а — у овом случају дакле по 30.000. Свака од ове три поделе, подељена је даље за себе, и то према ширини главе на: а, Мале, којих од прилике има до 10.000. б, Средње » » » », и в, Велике » » » ». Ових девет подподела раздељени су даље тгрема џужини среџњег тгрсша на: а, 1 Мале, којих од ирилике има до 3.300, б, 1 Средње » » „ », и в, 1 Велике » » » » На овај начин добили смо 27 подподела, које се доле деле ирема думини ноге на: а, 2 Мале, од прилике до 1.100 описа б, 2 Средње » » » » »

в, 2 Велике »

Душина ланта (левог) пета је главна подела, према којој се горњих 81 подиодела раздељују на: а, 3 Мале, т. ј. са малом дужином лакта, којих ће приближно бити до 360 на броју, б, 5 Сре.дње са истом количином описа, и в, 3 Велике, којих такође има 360 на броју. Овом последњом поделом добивено је 243 подподеле до којих се обично стаје у практици, али теорија допушта и даље дељење, које би се, по изложеним принципима, имало још извршити : VI Према разлици у виоини сшаса, опет на три групе: мале, средње и велике, VII Према разлици у џушини малог ирсша, опет на мале, средње и велике, VIII Према боји очију и најзад IX Према џужини уха, која би иодподела онај огроман број од 120.000 свела по 3—4 описа. Ну, као што рекох, ово је само у теороји, а пракса обично стаје са поделом по дужини лакта, који у овом нашем примеру, ограничава тражење извесног старог картона на број од 360 описа. Ма колико да је овај број мали према оној огромној множини од 90.000 из које је постао, ипак би у пракси вео^ н ' и иезгодно било, кад би се, у случају истраживања једног ста за то картона, морало прегледати свих 360 картопа, или, у сл; среће, бар половину од овог броја. Остављајући на стЈц-~ може се би то био веома заморан, а иосле дуже употребе Дјподине Мидосадан посао нарочито у већим антропометриср