Полицијски гласник

210

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27 и 28

0.0066 до 0.0074 м. м., код канаринке 0.0060—0.0070 м. м., тако да код једне нађене крвне ћелије у величини од 0.0066 до закључно 0.0070 м. м. настаје питање, од које је од тих двеју горњих животиња дотична крв. За тим та премеравања крећу се у хиљадитим а већином у десетхиљадитим деловима једног милиметра, дакле у границама, чија се апсолутна правилност не би могла ни признати у каквом кривичном случају. Напослетку не сме се заборавити, да се таква премеравања могу учинити само онда поузданима, кад се крвне ћелије сасуше у окна и кад нису биле подложне никаквим утицајима, који би их изменили. Али како Ке то редак случај бити код крвне мрље, која служи као согриз с1еНс1л ? Г1а ипак има изузетних случајева, у којима би се у том правцу могло учинити нешто поуздано. Поново наглашавам, да ја од сваког иследника захтевам, да 01-1 не само преда стручњаку објекте и у своје време узме мишљење; већ он ће само онда учинити своју дулшост, ако у току стручњакова посла буде узимао живог учешћа, посећивао га у његовој лабораторији, тражио да му се каже шта је дотле нађено, саопштавао стручњаку у истрази добивени нови материјал и с њим се разговарао о догађају. Не чини ли он то, може се десити, да је земљиште доказаног материјала у време, кад је стручњак саопштио иследнику своје мишљење, сасвим друкчије, него у време кад је стручњак примио објекте, и да се стручњак мучи да одговори на питања, која су одавно постала беспредметна, а не одговара на питања, која су тек носле постала важна. Све то може се избећи, ако је саобраћај између иследника и стручњака непрестаио жив; ја могу да кажем, да још никад нисам наишао на нестрпљиво и ружно понашање код стручњака, и оне часове, што сам их провео у њиховим различитим лабораторијама, сматрам као најпоучније часове у моме раду. Рецимо дакле, да би се вратили на наш случај, да је стручњак саопштио иследнику, да су се крвне ћелије дотичног согриз (1еНс1;а добро очуване и да се могу мерити; рецимо за тим, да окривљени тврди, да су дотичне крвне мрље од неке животиње, коју је он убио, и рецимо напослетку, да та животиња, коју окривљени спомиње, није канаринка, није пас или каква друга у физиолошким лабараторијама позната животиња, већ животиња, чије крвне ћелије није још нико измерио и прибележио њину величину. Ћелије у крви те животиње можда су врло велике, велике као човечје, или су можда врло мале, мање него код свију сисаваца, чије су крвне ћелије до сад мерене. Је ли први случај, т. ј. јесу ли крвне ћелије те животиње врло велике, онда се мора уопште врло често тврђење окривл^енога сматрати као »могућно 11 , а ако је други случај, т. ј. ако су крвне ћелије те животиње и сувише мале, онда се изговор окривљеног може можда сматрати као неисшнит. Према томе ја мислим, да би иследникова дужност у таквот случају била, да од стручњака тражи, да набави крв не само од једног, већ од више примерака те животиње и да њихове крвне ћелије измери. Неко ће можда рећи: »Па шта би стајала таква испитивања" Али ја ћу им на то одговорити, да се таква питања могу с правом постављати само онда, кад је неки издатак излишан, или кад би се иеко испитивање могло постићи јевтинијим средствима; у осталом не би било ни човечно ни правично одустати од неког испитивања, које би могло да прокаже кривца или ослободи невинога, а то због тога, што „много кошта." Друго једно питање може бити, да ли је извесна крв из артерија или вена, које ће питање у већини случајева бити у вези с питањем, да ли је нађена крв од веће или мање повреде. Крв из вене такође може шибати (услед наглог покрета повређеног уда, или притиска на исти), али по правилу и с извесном снагом шиба само артерија. Кад се дакле на неком предмету, н. нр. на зиду, нађу јаки млазеви крви, онда је појмљиво да одмах помислимо, да је у близини тих крвних млазева отвореиа нека артерија повређеног или убијеног човека. Лекар тада не само да може казати (види »Бећгђисћ с1ег ^епсћШсћсп МесНст, од ХоФмана), да је то крв из артерије, него чак и то, у којој даљини и у каквим положају се налазио повређени, кад му је нанета повреда. Да ли је извесна крв из ране, или из носа, избачена у пљувачки, из чира, да ли је менструална, из мозга или кога другог дела човечијег тела, може се у извесним приликама докучити, али не увек. 'Гаква истраживања могу се чинити с ус-

пехом, само онда, кад у крви буде примеса, које су карактери стичне за поједине делове људског тела. Што се напослетку тиче иитања колико је стара нека крвна мрља, оно се може поставити, али ће одговор у већини случајева остати непоуздан. (Наотавиће се).

РАСПИСИ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 4082 22. Фебруара 18 98 год. у Београду Свима ОЈ^р. наче,лствима и управи вароши Веограда Ради лакшег и бржег спровођења криваца из једног у друго место, дирекција српских државних железница, на предлог мој, издала је распис под № 2292, од 17. т. м. свима железничким станицама ове садржине: Са Г. Министром унутрашњих дела, Г. Министар Грађевина, решио је, да се од 15 марта ове године транспортовање осуђеника врши на овај начин: а, лети — од марта до закључно септембра — кад се возови могу максимално оптеретити, већи број осуђеника превозиће се у нарочитим — малтеским колима, која ће се уврстиги у воз, кад се год укаже потреба. Полицијске, или друге власти, кад буду имали за транспортовање већи број осуђеника биће дужне бар на 6 часов а раније да известе шеФове полазних станица (ЈЗеоград, Ниш, Крагујевац и Смедерево) а 24 сата раније, ако се овакови транспорти имају да отправе са које међустанице. б, зими, од октобра па до марта — када је оптерећење путничких возова минимално, већи број осуђеника превозиће се као и до сада у колима III класе. в, мањи број осуђепика до три, превозиће се преко целе године у Фургону затворени у кабине за прибор возног особља Осим овога јавља се станицама да ће за ову циљ бити резервисани у Београду и Нишу по 2, а у Смедереву и Крагујевцу по 1 Н 1П . Ако наступи случај, да која међустаница има да отправи већи транспорт осуђеника, она ће бити дужна према иравцу транспорта, куда иде, да тражи од полазне станице воза, да дода потребаи број резервисаних кола Н т . Напротив, ако би се десило, да полазна станица из ма какова узрока не би могла додати возу ова кола, она ће одма о овоме телеграфиским путем известити станицу, која их је тражила, а ова ће о томе јавити дотичној власти, која је тражила транспортовање осуђеника, како би се знала управљати. Ова кола II'". пошто приспу у станицу опредељења и истоваре се, вратиће се првим мешовитим, или теретним возом станици, која их је додала возу, т. ј. станици у којој су резервисани. Наређује се станицама, да се строго придржавају овога расписа и тачно га врше, како никад не би могао наступити случај, да осуђеници заостану од воза. Саопштавајући предње начелству — Управи препоручује му — јој — се, да се у даним приликама овога расписа строго придржава.

1ИИНИСТАРСТВ0 УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№. 7933 9 априла 1898 год. у Београду Маче<дству ОЈфуга Расписом Министра унутрашњих дела, од 17 јануара 1892 год. П№700, наређено је свима полицијским властима, да неуморно посвете сву своју строгу пажњу безбедности телеграФских линија, не остављајући ни једну повреду исгих линија, неислеђену и некажњену; а, расписима Г. министра народне привреде од 17 јула 1884 год. П№ 2049, 20 децембра 1884 год. ПТ№ 13835 и од 4 јануара 1892 год. ПТ№ 430. такође су у томе смислу издате наредбе истим властима за заштиту поме-