Полицијски гласник

БРОЈ 29

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

227

је био кицош. Милан је лакомислен младић; изгледа, као да га је само та лакомисленост иавела на ово дело. Сутра дон одмах се покајао што је учинио. Али, ако се не поправи може бити врло опасан члан друштва. Никола Логиотатос (онај старији што стоји) Родом из Солуна, има му 48 година, по народности Грк. Средњег је раста, сувоњав, просед, очију црних живих, бркова ретких проседих, косе такође проседе и на темену ретке. Врло је интелегентан човек, говори: српски грчки, талијански бугарски и влашки.

ЧЕЛЕАШ — Макоим Горки (наставак) III Разбуди се први, немирпим погледом ногледа около себе, одмах се умири, и погледа на Гаврилу. Он слатко ркаше, осмејак лебђаше на његовом детињастом, здравом и препланулом лицу, снивао је нешто. Челкаш уздахне, и успне се горе по уским лествицама од ужета. Кроз отвор предњег дела барке види се плав комадиК неба. Беше видно, али као у јесен суморно и досадно. Челкаш се врати кроз два часа. Лице му црвено, бркови некако дрско уврћени навише, на уснама сија добродушно весели осмејак. Имао је дуге, јаке, чизме, куртку, кожне панталоне, личио је на ловца. Одело му беше изношено, али још јако, и веома му доликоваше, изгледао је у њему крупнији, мање коштат, војнички. •— Еј, теленце, устај! —- гурну он Гаврилу ногом. Он скочи, не познаде га иза сна, па уплашено заустави на њему своје мутне очи. Челкаш се засмеје. — Иха, какав си! — напослетку се Гаврила осмехну широким осмехом. Читав господин! — 'Го код нас бива брзо. Али баш си и плашљив! еј! еј ! Колико си пута ноћас био готов умрети ? Рецидер! — Е видиш, сам се размисли, ја сам првипут на такоме послу! Е, могао сам душу изгубити но сав живот! — Е, а ишао би још једном? а? — Још ?... Па оно... како да-ти кажем ? За каку вајлу ?... то је оно!... ■— Е, а кад би пале две шарене? (банке од сто руб.) — Дакле двеста рубаља? Па ништа... Могло би се. — Стој ! А како би оно душу изгубио?... ■— 11а оно, може бити... не би се ни изгубила!... — осмехну се Гаврила. — Не би се изгубила, а ја бих био човек док сам жив. Челкаш се весело церека. — Е, лепо! још једном пошалићемо се. Ићи ћемо сад на обалу. Спреми се. — Шта имам да се спремам ? Готов сам. Па ево их опет у чуну. Челкаш на крми, Гаврила код весала. Небо суро, равно превучено облацима, а њиховим чуном игра се мутнозелено море. Далеко тамо, у правцу кљуна чунова види се жута пруга песковите обале, а иза крме одмиче даље слободно, пространо, усталасано море, изривено валима, овде онде окићеним белим ресама од пене. А томо, у даљини, виде се многе лађе, љушкају се на грудима мора, далеко улево читава шума катарака, и беле куће градске... На све разастрта танка копрена пепељаве магле. — Ехе, до вечери ће се побоље разиграти ! — ману Челкаш главом на море. — Бура? запита Гаврила, браздајући море снажно веслима. Већ је од главе до ногу био мокар од млазева и пљуска воде што их ветар по мору разбациваше. — Аха!... потврди Челкаш. Гаврила га упитно погледа. — Па, колико су ти дали?— запита напослетку, видећи да Челкаш не мисли почињати разговор. — Ево, — одговори Челкаш и пружи Гаврили нешто што је из џепа извадио. Гаврила опази шарене новчанице, и пред очима све му устрепери у тим шареним, дугиним, бојама. (Свршиће ое)

АМЕРИКАНСКА ПОТЕРНИЦА Ми смо већ имали прилике да нашим читаоцима прикажемо и американске потернице због њених интересних описа. Уредништво наше добило је ових дана и ову потерницу са фотографијом кривчевом, коју нам је послао судија из Неворка Н. Ј. Уједињених америчких држава. Ма да смо уверени да кривац неће баш доћи у Србију, ми то ипак чинимо из иажње према људима, који живе управо на другој страни земљине кугле, па ипак знају да наша мала држава постоји као земља уређена, која има и своју уређену полицију и свој полицијски орган за изношење слика криваца. Потерница гласи: »Карло Л. Ролер, побегао је од власти, тражи се у ГроФству Есекс Н. Ј. по ниже означеним податцима због ФалсиФиковања и протурања акција (ириватних и државних) и облигација. Он је иокушавао да у цељи протурања ових папира иридобије и саучасника, па је због тога и одан властима. Оаис : Рођен је у Уједињеним државама; има му 27 год., ну по изгледу је детињастог облика, боје беле, средњег стаса, висок: 5 стоиа и 4 '/ 2 цола, тежак 120 Фуната, носа повеликог, лица правилног, боја коже тамна, дебелих усана. рамена лако улеглих; кад хода ноге му иду унутра (ет-магкв.) Занима се спекулацијом, трговином, али је највише радио на ФалсиФиковању папира, јер му је то врло добро ишло од руке. Љубитељ је коња и берзе. Радо нохађа забавне локале. Моли се сваки да га пронађе. Ако се ухвати да се притвори и одмах о томе јави депешом Ђорђу Вирту судији ГраФства Есекс. Зграда судска у Неварку Н. Ј."

ТРАЖИ ОЕ Рајка Јончика, родом из Градашнице одвео је као момка Ђорђе Младеновић, лончар из Раснице, који је радио помен. занат у Параћииу. 'Го је било у месецу марту прошле године. Па како се Ђорђе вратио, а Рајко не, и на питање Агне жене Т. Манчића из Градашнице, матере Рајкове вели, да је Рајко отишао од њега незнано где, то . начелство округа гшрогског актом бр. 4694 моли све полицијске власти да Рајка потраже и нађена њему упуте, како би се могао предати родитељима. Рајку је 15 година, омален, плаве косе, очију модро-зелених. УБр. 19284, Јокан Јопановић; бив. пуномоћник Фирме Михаила Оглића из Београда, оитужен је за утају извесне суме иоваца, што их је од појединих трговаца из унутрашњости наплатио за рачун исте Фирме. Кварт варошки актом Бр. 7531 расписује тражење Јованово и моли све полиц. власти да га на случај проналаска њему спроведе. УБр. 19.244. Катарина Магош, родом из П. Алмаша у А. угарској, још 9. јула т. г. погодила се у службу код г. Радивоја ПопсДрагића овд. адвоката. Кад се доселила, она је донела г. Драгићу своју буквицу, пасош и пуна кола разног покућанства и сместила у нодруму и на тавану. Ну, иошто је г. Попс видео да Катарина има врло много ствари, он јој откаже службу јер нема где да прими и њене толике ствари. По томе је Катарина отишла у цељи да тражи себи стан, али се ни до данас није вратила ио своје ствари. На доставу г. Попсову Управа гр. Београда, расписује тражење Катаринино и нађену даупуте Управи с позивом на Бр. 19592. Владимира, сина Ранче Гавриловића, земљоделца из Пирота, који је до 13 тек. мес. био у служби код Симе Ђорђевића, трг. у Пироту па изненада службу напустио и побегао,