Полицијски гласник

ВРОЈ 31

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

'239

закона о непооредном порезу, дужне су све полицијске власти, да пријаве надзорној пореској власти сваку промену и покрет капитала у коме оне суделују, како би се дотични поверилац — сопственик исправе — који односну пријаву подноси полицијској власти у циљу потврђења и т. д. могао на време задужити припадајућом сумом пореза. Поједине полицијске власти не ирактикују, да, у смислу горњег законског прописа учине пореској власти пријаву, нити јој шаљу препис исправе (менице, уговора, облигације и т. д.) одмах чим исправа буде поднесена у горњем циљу, те, пропуштајаћи ову дужност доприносе, да се знатан број пореских обвезника не задужују порезом благовремено. Због тога се, не само одуговлачи наплата пореза, него, услед тога поступка, наноси се и штета интересима државне касе, јер иије искључена могућност, да се потврђена или интабулирана примања наплате од стране поверилаца пре но што пореска власт и прими извештај других власти о остварењу односних зајмова. Сем тога, ствара се и поље за разне изговоре пореских обвезника односно времена до кога је исправа била у важности, те пореска власт нема тада ни могућности, да констатује време кад је обвеза по исправи заиста угашена, него се у таквим случајевима, мора да ослања на изговоре интересованих лица и ако су такви изговори врло често и неистинити. Саопштавајући ово томе начелству, препоручујем му, да одмах ову наредбу саопшти свима иодручним му полицијским властима, те да ове у будуће врше своју дужност по одредбама чл. 42 и 43 закона о непосредном порезу, а у смислу ове наредбе. —»■»!» ♦- . ОПШТИШЖИ П0С10ВИ Од једног општинског писара добили смо једно овакво питање: Чланови 35 и 40 закоиа о окружним, среским и општинским буџетима, опредељују надлежност одобравања општинских приреза према величини њихових стопа. Тако, први одељак чл. 35 гласи: „ Ако се у оиштинском буџету аредвиђ а и ирирез за иокриће буџетских издатака иа тај ирирез ирелази, у сеоским оаштенама 10°/ о а у варогиким 15°/ 0 онда је за њ аотребно најире одобрење оиштинског збора, иа затим одобрење ио чл. 40 овог закона. За ирирез иак, до ових стоаа надлежан је суд са оаштикеким одбором". По члану 40 опет купљење приреза за нокриће буџетских издатака, у варошким општинама 48°/ 0 а у сеоским општинама и варошицама до 58°/ 0 одобрава Господин Министер Финансија. — Али, кад једна сеоска општина разрезује само до 10°/ о а варошка до 15°/ 0 приреза на своје грађане за покриће какве општинске потребе или буцетских издатака, да ли је и за купљење тога приреза потребно још чије одобрење поред одбрења општинског суда и одбора, или не?, јер, но последњој реченици првог одељка поменутог члана 35 изгледа, да сем одобрења суда и одбора, није за то потребно ничије више одобрење. На ово питање ми му одговарамо: 1, По првом одељку члана 16 закона о: окружним среским и општинским буџетима, никакав прирез (без обзира на величину његове стопе) не сме се ни распоређивати ни купнти, докле га на одобри надлежна државна власт. Према томе, не може се расноредити ни купити прирез до 10°/ о у сеоској нити до 15% У варошкој општини, докле то, поред одобрења суда и одбора, не би одбрила и надлежна државна власт. 2, Како по члану 36 реченог закона, буџете општинске одобрава Г. Министар Финансија, то је он надлежан и за одобрење свију ириреза оаштинских, који су у буџет унешени, до стопа означених у чл. 40 поменутог закона; и, 3, По члану 41 закона о окружним, среским и општинским буџетима, ван буџетског или ванредног приреза не може бити ни у општинама варошким ни у сеоским иити по варошицама, а, ио другом одељку члана 1б истог закона, сви прирези, које ма под којим именом и ма по ком закону плаћају: округ, срез и оиштина, морају се унети у: окружни буџет за округ, у срески за срез, а у општински буџег за општину. Али, ако би се у току године показало, да је који буџетом одобрени кредит недовољан; па би било потребно да се он увећа, или, ако у буџету за дотичну годину није никако предвиђен

кредит за неку неодложну потребу, општински суд према члану 10 поменутог закона, може, иреко своје надзорне власти, поднети Господину Министру Финансија предлог, у коме ће се означити: каква је нотреба и колика је стопа ириреза довољна за подмирење те потребе, ако се иста мора прирезом подмирити; а ако зато има других извора, онда: колика је сума довољна за њено подмирење и који је извор за покриће таквога расхода. Уз тај предлог, општински суд треба да поднесе и одлуку општинског одбора, и, док Господии Министар Финансија не донесе своју одлуку по томе предлогу, издатак се не сме учинити, нити се прирез сме распоређивати и купити. Овом приликом напомињемо : да би веома добро и корисно било, кад би сви општински писари и остали општиски званичници и часници, добро прочитали и проштудирали цео закон о: окружним, среским и општинским буџетима, те да се на тај начин са тим законом добро унознаду, те тако да сачувају себе од могућих погрешака, у које би могли упасти са незнања закона и себе изложити опасности да одговарају за злоупотребе у дужности, јер је §-ом 3-ћим казненог закона прописано опште правило: да незнање закона никога не оаравдава. * * * Један општински писар управио је на нас једно овакво гштање : Управа Фондова позајмила је извесној општини, на лично јемство њених грађана једну суму новаца, и, општина је тај новац употребила на изхрану сиротиње, у коме га је циљу и позајмила пошто је у дотичној години било у општини неродице, те је због тога већина њених житеља остала без хране. Управа сада тражи наплату тога дуга, и за рачун истога узета је у попис општинска имаовина. Општински суд опет, да би сачувао општинску имаовину од продаје, тражи наплату од својих грађана, којима је позајмљени новац у своје време и раздат. Овај писар пита нас сада: Треба ли се овде при наплати овога дуга од појединих грађана придржаватн § 471 грађанског судског поступка, или не, и, како се сматра Управа Фондова: да ли као и сваки други приватни поверилац, или не? На ова питања одговарамо му: 1, да је Управа Фондова, по закону о њеном уређењу, државно надлештво, и свако задужење које се код ње учини, смагра се, као задужење учињено код јавних каса; и 2, шести одељак тачке 4 § 471 законика о поступку судском у грађанским парницама, штити земљоделцу за наплату оваквих дугова само два дана ораће земље и куЛу с алацем : и према томе, толико му се имања мора изузети од пописа и оставити за уживање. У толико се дакле у конкретном случају има и применути тај законски пропис. II ■ Н ' —. ОДГОВОРИ НА ПИТАЊА На молбу неких ошитински писара, да им дамо потребна упутства за издавање уверења о сиротном стању, оним лицима, које хоће да се користе тачком 8. члана 2 закона о таксама, — одговарамо им: Да је Господин Министар Финансија, под 18 априлом 1898 године Пр.Вр. 10.449 прописао потребна упуства о томе и наредио следеће: 1, Да уверења о сиротном стању (због не илаћања такса по зак. о таксама) издају само оне власти оаштинске код којих се још налазе расиореди иорески за наилату иореза, иначе, иореска одељењ а, за лица из оних оиштина, из којих је наалата иорезе арешла на иста одељења. — Само за наше иоданике који живе стално на страии, издаваће ова уверења наша аосланства и конзулати, и ако се код њих не налазе никакви порески распореди ; 2. Како се по закону о таксама 2-ом ставу, члана 2. тач. 8. за сиромаха сматра саме оно лице, које не плаћа више од 5 дин. непосредне порезе без приреза и личног пореза, то да у будуће оиштински судови или иореска одељања у самом уверењу означавају: колики неаосредан иорез, без ириреза и личног иореза, илаћа лице коме се уверење издаје, и иод којим је бројем или бројевима у расиореду тим иорезом задужено ; а, да и у овоме не би било какве преваре, општинскн судови и