Полицијски гласник

254

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

свежем стању и у потребној количини. Па ипак иследник је питао осумњиченог где је добио ту мрљу, и овај му је, и ако снебивајући се, дао вероватно објашњење. Његови податци узети су у испитивање, да се види јесу ли истинити, истрага око тога одуговлачила се, а пошто се други докази против тог човека иису множили, хтели су таман да га пусте, кад али стиже константовање, да је његова изјава о постанку оне мрље била тотачно ланша. Морало се држати, да он има нешто рђаво на савести, кад иије сматрао да безазлену ту мрљу, за чији постанак он можда није знао, те је морао да прибегава измишљању. Он није пуштен и доцније је признао дело. За мрље на панталонама важи оно исто што је напред речено о нечистоћи и прашини: и оне су постале онде, где се носилац одела налазио и од оних материја, с којима је он дошао у додир. У многим кривичним парницама састоји се иследников рад само у томе, да се констатује та околност где се окривљени налазио у извесном времену и тако је можда могућно, да се с иомоћу мрл.а бар утврде етапе на путу, који је осумњичени морао прећи. г) Код блата на обући. Блато или друга каква нечистоћа на обући може нам у већини случајева казати више но што се може докучити највећим истрагама. То може бити од важности код лица која су нађена мртва а и код живих, која су осумњичена, ако се код првих хоће да дозна, одакле су дошла, или ако се код последњих хоће да констатује, да ли су била на месту где је дело извршено. Само се по себи разуме да таква изтрага неће имати изгледа, ако је земљиште свуда једнако, н. пр. ако је иловача свуда у околини или улично блато у некој вароши и т. д. Па ипак ја не бих саветовао да се у таквим случајевима одустаје од истраге, јер се истраживањем блата на обући могу изнаћи неочекивани моменти, који могу бар показати правац, у коме да се даље трага. Узмимо тај случај, да је у некој вароши нађен мртав човек; мисли се н. пр. да није излазио из вароши, јер на ципелама има само улично блато, које је по целој вароши једнако. Ако би сад било од важности, да се констатује где је тај човек био пајпосле, н. пр. да ли је убијен у близини места где је нађен или далеко одатле, учиниће се добро, ако се ципеле тога човека предаду микроскопичару, да он испита саставне делове блата на истима. Лако је могућно, да се у том блату нађу састојци, по којима се даду изводити закључци, н. пр. шталско ђубре, биљни састојци, који се налазе у извесним деловима вароши, рецимо илодови с извесног дрвета и т. д. за тим минерални састојци који потичу с извесне калдрме, које има само у неком делу вароши, прашина од малтера или цигље, по чему се да закључити, да је тај човек био на некој новој грађевини и т. д. Ствар је много лакша и има више изгледа на успех, кад се тиче прилика у иољу, пошто је тамо каквоћа земљишта различитија, а и локали по зградама нису свуда патосани и где на земљи има доста предмета који се лепе. У том правцу позната су мени два случаја, која су слична и која су оба довела до позитивних резултата. У једном тицало се једног човека који је извршио разбојништво у млину, а у другом једног осумњиченог, који је велику суму новаца сакрио у једну шупљу врбу до саме реке. У оба случаја испитано је блато на ципелама и показало се, да су била два један од другог одвојена слоја блата у првом случају били су исти одвојени брашном, у другог финим речним песком. У првом случају је дакле човек с блатњавим ципелама стао на патос иосут брашиом, а за тим опет у блато, у другом случаЈу стао је такође најпре у блато, за тим у фини речни песак на обали, па онда опет у блато. У оба случаја слој од брашна, односно песка, познавао се тако јасно, да је сумња о његовом постанку била немогућна.

РАОПИОИ МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 3449 17. Фвбруара 1898 год. у Београду Маче<лству о^руга И поред постојећег расписа од 16. јануара пр. год. ГШ 991. којим је наређено свима полицијским властима, да у своме подручју објаве грађанима, који имају потребу да путују у иностранство, да не полазе на пут без заграничног пасоша, јер им се на другом месту исти неће издавати, — а објаве да издају оним лицима која живе у пограничним местима и која обданце прелазе у иностранство, а за која се има уверења да то неће злоупотребити и ићи даље ван суседног — пограничног места за које и траже објаву; а сва друга лица морају имати заграничне пасоше, —• ипак се дешава, да млога лица иду са објавама ван онога места за које су их и добила. Овакав поступак дотичних лица штетан је по државне интересе јер узимајући објаве избегавају плаћање таксе за пасоше и међутим изазивају иротест суседних пограничних држава што се дозвољава путницима путовање без уредног пасоша. Да би се ово избегло, препоручујем начелству да обзнани у своме подручју, да ће се оно лице, које се ухвати да са објавом иутује ван одређеног места казнити ио иропису тач. 1. №. 359. кривичног закона, о чему ће полицијске власти строгог рачуна водити и ирема томе у појављепом случају надлежно поступити.

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА П№ 14004 12. јуна 1899 год. У Београду Маче«дству оцруга Расписом Министра унутрашњих дела од 16 јануара 1897 год. Г1№ 991, наређено је начелству, да у своме подручју објави грађанима, који има.ју потребу да путују у иностранство, да не полазе на пут, без прописних заграничних пасоша издатих им од своје надлежне власти, јер се ни једном таквом лицу неће на другом месту издавати загранични пасош нити објава за прелаз у иностранство, шго је таково аостуаање аротивно уредби о издавању заграничиих иасоша од 5 новембра 18&1 год. збор. II. (Бр. ИЗЈ, иогледом на тачну 10. чл. 34. зак. о оиштинама, иравилима о давању заграничних објава и закону о таксама. Међутим, опет се врло често дешава да молиоци из унутрашњости, а нарочито трговци, који тргују са стоком и другим производима, који имају потребу да путују ван земље, не узимају за то путовање прописне заграничне пасоше од своје надлежне окружне власти, као што је ред, него без истих долазе у Београд или друго које погранично место и траже објаве за прелазак у иностранство, — ма да се ове објаве дају гамо становницима иограничних места, за ирелазак у које оближње место ван земл>е на обданицу или најдаље за три дана, А често пута, ако који из унутрашњости изузетно по великом наваљивању и добије овакву објаву, он продужи путовање опамо, куда би иначе са аасошем морао ићи, избегавајући узимање истога на прописаном за то месту и плаћање таксе прописне за издавање заграничних пасоша. Овакав поступак појединих грађана, који је противан нанред поменутим законским пронисима, неће се у будуће дозволити; — с тога понављајући горњи распис препоручујем Начелству, да оно у општини окружне вароши, а среске власти у општинама свога подручја, објаве грађанству на општинским зборовима да се у будуће сваки снабде са заграничним пасошем за прелазак ван земље који ће узимати само код својих надлежних власти — окружна начелства и да ни један неће на другом месту добити загранични пасонт, нити објаву за овако путовање. По граничним иак начелствима, среским начелницима ареиоручујем, да објаве за арелазак ван земље, не издају никоме другоме сем грађана из иограничних места свога аодручја и то за оближња иогранична места на обданицу или најдаље на три дана, — иначе ће дотични чиновник за противно поступање бити одговоран, као што ће бити одговорни