Полицијски гласник

БРОЈ 34 и 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

275

нреоудама, иди иначе, има каквог званичног трага, па од дана ноодедљег рада власти за напдату још није протекдо 5 година, онда нраво паплате такое, по иотим пресудама, ио закону није застарило, јер је том радљом вдасти застарелост прекинута и почеда понова гећи од дана последњег рада за наплату. У таквим случајевима дакле, таксу треба сада наплатити од осуђених, на пресуде прилепити, прописно поништити, па их онда у архиву оставити као свршене; н, II. На. иитање иод 2 По § 396 крив. закона, пресуде по иступним кривицама застаревају, неке за три месеца а неке за годину дана — према врсти учињених дела — Ади, ова застаредост односи се само на досуђену казну по тим пресудама, а никако и на досуђену накнаду штете, таксе, дангубу и оотаде парничне трошкове приватном тужиоцу. Те досуде сачињавају грађаноки део пресуде, а иступне пресуде по грађанском делу, по нашем мишљењу, застаревају, према последњем одељку § 3 97 казненог законика, и § 93 9 грађанског закона, за три године. Ио томе, и право наплате свију дооуђених накнада и парничних трошкова приватннм тужиоцима, по иступним пресудама, застарева за три године, рачунећи од дана када су те пресуде постале извршне. И због тога, општински суд не мозке по таквим пресудама својим вршити никакве напдате, ако је од дана извршности њихове до сада протекло три године дана и више, већ ће их својим одлукама, које ће и интересованим странама саопштити, огдасити за заотареле и као такве у архиву оотавити. Међутим, приватни тужиоци, који су, због пеизвршеља наплата по тим пресудама на време, оштећени, са немарног и неправидног рада дотичног општинског органа, могу овога тужити наддежном суду и тражити да им он ту штету накнади, ако се успеху надају. * * * Па питање једног подицијског званичника: Да ли новац од продатог заложеног имаља извесног дужника Управе Фондове, којп претекне преко исплате дуга управи, треба издати дужнику иди не одговарамо му: Да у томе случају, претекне новац од распродатог заложеног имања дужниковог, треба, сходно § 321. грађанског законика, издати дузкнику само онда, ако се никакав поверидац више није обратио дотичној вдасти са пуноважним решењем или пресудом за напдату, свога примања из тог претекнутог новца, или, ако дотични дужник ништа не дугује држави на име порезе. Ако стоји први случај, онда претекнути новац треба посдати првоотепеном суду на распоред, сходно §. 489. грађанског судоког поотупка; а, ако отоји други случај, онда треба из тога новца предходно напдатити дужну порезу, па, ако и преко тога што претекне, предати дужнику. А, ако стоји и један и други случај, оида треба нз повца о коме је реч, прво наплатити дужну порезу, па тек, што преко тога нрегекно нослати суду на распоред. * * * На молбу једног општинског писара, да му објаснимо : какви су подаци потребни извесном лицу, па да може заменити своје досадање презиме другим презименом, — одговарамо му :

Кад неко жели, да своје презиме замени другим новим презименом, потребноје, по уредби од 30 јува 1851 године В№ 4 70: 1, да за то поднесе молбу Министру Унутрашњих Дела, са објаснењем узрока због којих промену презимена тражи. На тој модби треба прилепити 20. динара таксе у маркама; и 2, да уз молбу поднесе доказе: да је оно презиме које жели сада узети, старо презиме његово иди његове Фамилије, а осим тога још и доказе : којима ое утврђују оправдани узроци, због којих тражи промену старог презимена. * * * На питања једног општипоког писара, какву и колику таксу могу нанлатити општинске бабице зо труд и услуге које учине имућним породиљама, одговарамо му: По распиоу Министра унутрашњих дела од 20 маја 1 895 године СЛ» 4180, који је одштампан на страни 3-ћој 0 упутства за бабице" — «Бабица има права наплаћивати за учињене посете пре и после порођаја од 1—3 динара, за порађање 10—25 динара; но, код порађања обухвата се код ове такое и сав оотали рад око порађаја који је потребан. „За све остале бабичке радове као кдистирање иопирање вагине и т. д. од 2 — 4 динара, према имућном отању женокиља,

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ К0 Ј Е 0 В0? Концем јула месеца ове годипе дошао је у начедство окр. омедеревског Динко Науновић, месар и јавио је, да је купио два вола од неког непознатог лица, који му је водове оставио и обећао, да ће накнадно донети пасоше за њих, а није дошао. Међутим 1 августа привео је исти Динко начелству ту непознату особу заједно са два пасоша, који су по његовом мишљењу били лажни. Подицијска вдаст одмах је предузеда истрагу по овој ствари и на првом оаслушању, та се непозната особа издавала за Тодора Јованонића, сељака из В. Моштанице у срезу иосавском округу београдском. Ади на тражење

начелства округа смедеревског, начедник среза посавског јавио је да је оооба под именом Тодора Јовановића тамо непозната. На даљем иопиту рекао је овај дазкни Тодор, да је купио водове на адександровачком

вашару, опет од непознатих особа и добио тамо насоше. Али на другом саслушању рекао је да је пасоше купио од непознатих сељака за динар и да иије знао да су фадсификовани. Уопште овај лажни Тодор узиман је неколико пута на испит и редовно мењао овоје исказе. Цео месец август он је провео у притвору начелства округа смедеревског и исдедна власт и ако је се расписима обраћада овима подицијским вдастима није још у стаЊу да утврди његову идентичноот, нити да лронађе оајбије ових украдених водова, чије је насоше дажни Тодор фадсификовао. На поодетку извесним начином нолицијоке истраге, могдо се утврдити, да је та особа дажни Тодор — бида за убиство с предумишљајем ооуђена од прв. беогр. подунавеког оуда и да је осуду издржавала неко време у Љубичеву, ади и овога пута није се могло дознати: да ди се та оооба одиота зове Тодор Јовановић иди пак друкчије? Решењем начелства окр. омедерввског бр. 8150, отављен је овај Тодор у притвор, и то је решење и смедеревски првостепени суд одобрио. Он је стар 29 година, виоок 1.7 6 м., глава му је овадна, кооа кестењаото затворена; чедо виооко, округло; коса под прстима мека; уво мало, испод средње ведичине, бордура на цвету нешто тања; хеликс-цвета обичан; брада по периФерији маљава; бркови затворено-плави, обрве кестењасте; очи маде, плаве, врдо живе ; погдед немиран; нос правилан, уоне и врат обичан; боре на чеду стоје овако === у првом реду на оба краја две полуборе, за тим испод њих две иарадедне боре преко цедог чеда и онда с деоне стране чела једна полубора; изглед лцца је мршав ; па девој цеваници има ожиљак од 2 см, од секире, а на деоној бутини више кодена за 12 см. има ожиљак од 3 ом, дужине и 5 тт . ширине од кесера. Моде се све власти а нарочито се окреће пажња начелнику среза посавског и управи пожаревачког казненог завода, ако што знају о овоме самозваноме Тодору, да јаве начелству окр. смедеревоког с позивом на бр. 8150.

П 0 Т Е Р Е Сретен Маки1>, бив механски олуга, родом из Параћина, који је био под иотрагом и у притвору начелства округа крушевачког због утаје, побегао је из притвора 26 пр. мца. Оп има 18 год., средњег је отаса, косе и обрва црних, очију смеђих, у одеду је сукненом, на глави има војничку шајкачу. Поменуто начедство моли ове подициске вдаоти, да овог бегунца у својим домашајима живо иотраже и пронађеног њему отражарно спроведу. Акт управе града Београда Бр. 20126. Драгутин ЈовановиЦ бив. бакалски момак, а у последње време кеднер, извршио је 3 0 пр. мца. једну опасну крађу у Београду и побегао, Он има 1 6— 18 годипа, средњег је стаса, пдав ; у одеду је отворене боје. Кварт дорћолски, који води иотрагу по овој ствари, моди све иодициске вдасти, да Драгутина у својим домашајима живо иотраже и пронађеног њему стражарно спроведу. Акт управе града Београда Бр. 23150. Филип ФранешевиЦ бив. слуга, родом из Д. Селице, ореза златиборског, извршио је ноћу између 18 — 19 пр. мца., крађу Јеврему ЈКуњићу из истог седа па побегао. Он има 1 9 год., средњег је отаса, црномањаст. Начелник поменутог среза актом од 29 пр. мца. Бр. 9152