Полицијски гласник

ВРОЈ 34 и 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

265

визију човека и његову службену нумеру. То је униФорма констаблера и сержана. Виши службени ступњи имају униФорму, која мање пада у очи. Они носе црну каиу, а капут је с пуцетима од црне кости. Одело ситског полициста у главноме исто је, само су пуцад и омотач гллемов од жутог метала, а место пелерине од гуме, дол&зи пелерина од плаве чохе. Испод левог рамеиа носи сваки полицист, кад је на служби, 5 см. широку везу (агтМ), плаво и бело бојену код метрополитанске, бело и црвено код ситске полиције. Веза је обележје да су сержан или констаблер одређени на службу. »Скидање везе за време службених часова из ма каква узрока, један је од најтежих преступа против дисциплине" — тако гласи проиис. У опрему долази и једна метална пигатаљка о ланцу. За случај нужде, довољно је само писнути њоме, а она даје известан, нарочити, крештави глас. Сваки констаблер на кругу носи ноћу на себи један ®ењерић, привезан за горе поменути кожни опасач. Наоружање жандармерије врло је иросто. Сваколика полиција лоидонска има као једино оружје — кијак (1гчтсћеопј. То је дрво чије су гране скресане, 40 см. дугачко, и на коме је кајиш који се завије око руке. 0 употреби овога оружја, биће речи доциије. Што је чудновато, и нолицисти — коњаници носе само ^гипсћеои и ништа вигие од ОЈ>ужја. И криминални чиновници ((1е1;ес1луе оГЛсегв) имају кијак, но овај је у њих иешто мањи него у униФормоване жандармерије. Кад иде слободан у цивилу, жандарм носи са собом као уверење белу легитимациону карту власти. Плата коистаблера још је доста скромна, те даје повода многим жалбама. Као што напред рекосмо, износи недељно 28-80 дан., но сваке године пење се недељно са 1'20 до 38-40 дин. (годишње 1467-00—1893-20 дин.). Уз то имају само јога бесплатно лечење. Од онога, гато им се недељно као плата даје, морају платити и стан. Једне лондонске новине (Могшп§ НегоМ) пишу о томе: »Не треба много тражита узрок гато полицисти беже из службе; он је у недовољној плати коју имају. Рекрут одмах види да, није плаћен ни колико обичап чистилац улица, који може ноћу да спава а и сваког недељпог дапа је слободан. Плата у лоидонској полицији, за садање стање закупне цене станова никако не стижу. Да би жандармерија опет привукла људе какве треба да има, морају се плате повисити, иначе ћемо остати без полициске заштите«. Нешто већу плату имају само констаблери у дивизији А — и ситској полицији. Сваки костаблер, који служи најмање 15 година, има по закону право на пенсију, која, по иротеку 26 година службе, достиже 2 / 3 његове илате, т. ј. недељно око 1 ф. ст . = 24 динара. Ово право пенсије постоји тек од 1890. год. Но та пенсија може се доцније из неких узрока и одузети, н. пр. ако би њен прималац био осуђен преко три месеца затвора. Удовицама и деци полициста, даје се само милост под именом Сотра8810па1е АПол^апсеа. Они имају право на пенсију само ако им је хранитељ изгубио живот услед службе а без своје кривице. Ако пак умре констаблер за време служења у жандармерији из другог каквог узрока или пре истека 12 месеца после пенсионовања, држава може учинити удовици и деци само гратиФикације (^гаШШез), ако то за сходно налази. Но у колико је државно старање за контаблерство од чести још оскудно, у толико је јача помоћ добротворних установа ириватном иницијативом. У првом реду ту треба поменути >/Гће МеЂгороШап аис! СНу Роћсе Огрћапа§-е® (помоћ сирочади лондонске полиције). Једна, дивљења вредна, установа, која има свој дом за сирочад у идилском Т-шскепћат-у, месту пред Лондоном на горњој Темзи. Госпође из најбољих лондонских кругова, н. пр. Бас1у Утсеп!;, супруга по лондонску полицију веома заслужног Со1. Шг Но\уаг(1 Утсеп!;, својом милосрдном сарадњом јако су помогле и унапредиле овај завод за сирочад. Али пре свега само жандармерија, дајући прилике аа доброчинотва, отвара потребан фонд. Писац, чијим се реФератом о енглеској полицији овде служимо, износи једну такву прилику, којој је и сам био присутан. То је била једна огромна и права свечаност у величанственој кристалној палати у 8ус1еићат-у код Лондона. Исгога

дана, на свима врло живим уличним угловима и пред лондонским жедезничким станицама, стојали су жандарми у униФорми и нудили на продају карте за своју свечаност, које дају права и на вожњу железницом. У кристалној палати пак, приказивали су жандарми све гато је у њих најбоље, да би забављали госте, публику лондонску. Било је ту преко сто хиљада људи. Разне полициске капеле, музике метрополитанске и ситске полиције (и завод за сирочад, а тако и сваки полициски дивизијон, имају своју музичку капелу), дају концертну музику, а полициски певачи певали су своје песме и најлепгае изводили спортове из својих вештина. Свршетак је био с једним красним ватрометом. Ова једна свечаност донела је заводу за сирочад око 120.000 динара м. П. Јов. (наотавиће се)

ЖИВЕ СЛИКЕ Д. Алимпић Најзанимљивији, а у једно и иајделикатнији део система Бертилоновог — део у коме се на нрви поглед испољава сва његова вредност, јесу тако зване „ЖИВе СЛИКв" (рахЧгоЉ рог1еа), које је Бертилон удесио искључиво за полицију сигурности, ваљда само с тога, да од ње створи вегатииу у правоме смислу те речи. А зар би се и могла друкчије сматрати радња оних оргаиа сигурности, који само на основу извесних особености једне личности, коју никада нису видели, проналазе ту одлучност у множини људи, на први поглед и тако поуздано, као да је годинама познају — као да су с њом одрасли? Н.ајтачније и најоргиналније вегатачке ФотограФије, нигатавне су према Бертилоновим „живим сликама", које у ствари нису ништа друго, до ФотограФисање без плоча и апарата, које у мозгу агента изазива најсавршеније слике — слике које говоре — слике живе. Све ово, ма колико изгледало увеличано, а и у неколико и невероватно, сушта је истина и обична ствар за човека, који је посвећен у науку о идентичности криваца, и који разуме: да »око може видети само оно, што посматра и посматрати само оно, о чему веЂ постоји идеја у духу човечјем." Ово, на први поглед доста обично, а у ствари необично" важно правило, послужило је Бертилону као камен темељац за стварање »живих слика." Сва је вештина била у томе, да се створи што потпунија идеја личности која се тражи, а то је он постигао тиме, што је, на нарочито удешеном картону, скупио њене најкарактеристичније знаке — знаке, који на први поглед падају у очи, а при том се лако могу запамтити. Суштина, »живих слика« састоји се, дакле, у особеностима једне индивиду-е. Да би нам ово гато јасније било сетимо се, како у обичном животу лако, и без нарочите пажње, уочавамо извесне личности, које се одликују било неким телесним особинама, било недостацима, било својим оделом, или ма чим другим. Шта је то, што иривлачи нагау пажњу на ове личности и чини, да их ми, и после дужег времена, можемо познати у гомили других? Јасно је са свим, да то није ни интерес ни дужност, већ нешто сасвим треће: досада од обичности и тежња са особеношћу. Особеност је дакле то, шго привлачи наше погледе, што у нашем мозгу репродукује, и без наше нарочите жеље, слику дотичиог предмета. Кад је овако с нама, који, као што рекосмо, нисмо позвати ни интересом ни дужношћу да обраћамо пажњу, често пута на извесне креатуре, шта је онда остало за личности, који се тиме искључиво ба-ве, који су се у томе годинама спремали и вежбали? Није ни онде природно, што оне, »живе слике" претпостављају ФотограФијама, које, и поред све своје тачности и оригиналности нроизводе, често пута, највеће заблуде ? Као што се види, од једне сасвим обичне ствари, Бертолон је направио читаву сензацију са својим „живим сликама 0 , које се данас тако много употребљују у земљама гди је антропометрија уведена. Материјал за „живе олике® Бертилон је црпао из самог свог система, односно оне три врсте описа по његовом систему: описа антропометриског, описа антрпологиског и огшса помоћу особених знакова. У сваком од ових описа, он је нашао по неколико особености било по величини или морфолошком облику, које је из-