Полицијски гласник

ВРОЈ 34 и 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

2(57 "

4. Тако треба извлачити језик непрестано — најмање за један сат. Ако се лице, које ово чини помете у броју извлачења, може се управљати по своме сопственом дисању: при сваком удисању ваздуха нека извлачи језик повређенога. Када се појави штуцање или повраћање — добар је знак, и онда треба још дуго продужити извлачење језика док се природно дисање не појави. б.) Вештачко дисање. Вештачким путем изазива се дисање овако: Повређени се намести да лежи на леђа са плећима мало уздигнутим, уста му се отворе, а језик добро извуче. Затим треба употребити једну од ове две методе: 1. Ухватити особи мишице око лакта, јако их притиснути уз прса са стране, а затим их удалити и подићи више главе, правећи круг, па их опет вратити на прса и те покрете попављати до 20 пута у минуту све дотле, док се не новрати природно дисање. 2. Са раширеним шакама својих руку притиснути особи пагло и јако доњи део груди са стране, а затим их после о'дма диКи. Ово треба поновити до 20 пута у мииуту, док се не појави природно дисање. В.

КОНГРЕС ЗА КРИМИНАЛНУ АНТР0П0Л0ГИЈУ У Амстердаму је концем августа месеца ове године, отворен Међународпи Конгрес за Криминалну Антропологију, на коме учествују најугледнији представници из целога света. Председник је конгреса био проФ. Хамел, а потпредседниЦи: санитетски саветник Бер из Берлина и проФесор Бенедикт из Беча. Прво нредавање држао је проФесор Аомброзо из Турипа, Ломброзо је саопштио своја истраживања и студије, које је у последње доба учинио на пољу Криминалне Антропологије и том је приликом навео многобројне екс.перимепте, које је у своме институту у Турину извршио. Ломброзо је и овом нриликом хтео да утврди своју теорију о урођеним зликовцима. Последњи дап његове расправе изазвао је сумњу, нарочито у лекарским круговима, због Ломброзиних смелих закључака. Пажња многобројних чланова конгреса сконцентрисанаје била на оне расправе, које су догађајем последњих дана атентатом на Мак-Кинлеја, председника Сједињених Држава Северне Америке, — добиле жалосну актуалност. На првом месту интересантан је реФерат проФесора Сцихгија Сигеле из Брисла, о »колективним злочинима". ПроФ. Сигеле извео је како колективни злочин односно саучесника, његовим мотивима и односима једних према другима, добија разноврсне одлике. Предавач је говорио о природи злочина које изврше двојица, тројица или читаво мноштво, чија се психологија једна од друге битно разликује. На послетку је прошао на злочиначку секту и на масу. »Злочиначка секта' 1 ио Сигеле-у парочити је тип. Обично је таква секта какво остварење једне идеје која има живота, али која је тренутно омражена; шта више, могло би се рећи, да је свака иолитичка странка, свака црква или школа, која је на крају крајева добила признање у своме првобитном стању у пра-стадијуму, била једиа секта против закона и постојећег реда. Свака идеја, која је свет покретала, све докле је била у стадијуму секте, била је злочина, т. ј. она је се служила да би у своме циљу успела, незаконитим срествима. У томе је главна разлика између »злочине секте« и „злочина-удружења". Удружење злочинаца вазда је антисоцијално и егоистичко, докле је секта у злочину средство за успех у општим, алтруистичком и социјалним циљевима са пожртвовањем себе сама и својих личних користи. Што се пак тиче политичких злочиних секта, код њих сугестија игра врло важиу улогу. Једна секта поучава људе и чини их послушним као војнике војска или калуђере манастир. Члан секте постаје аутомат и ради просто као део какве машине. Такву секту нредстављају и даиашње анархисте. И ако појединци не сносе сву кривицу за поједина њихова злочина дела, то је ипак социјална опасност од сваке такве индивидуе баш с тога, што је она обичан аутомат у рукама других. Друштво с тога мора одлучно да се брани од таквих

злочиних секташа превентивно спречавајући присталице ове секте и одузимајући им могућност да чине злочина дела. Данашњи модерни кривични систем има једну погрешку, јер познаје само „хајдучије® и „завере«, т. ј. он казни удружења злочинаца у циљу заједничког извршења злочина, без обзира на то, да ли су они подједнако криви; већ гледа колико је чије злочино дело у заједничко извршеном злочину и појединца посебице казни. Једини пут да се спречи секташки злочин, јесте поправка данашњег стања. Пошто члан једне секте често као машина Функционише треба на првом месту гледати да се створи могућност, да се спречи утицај једног секташа на другог. Предавање проФ. Сигеле-а саслушано је са ванредном пажњом. За њим је говорио проФ. Карака о »Кривицама код животиња", па онда су читани неки реФерати о »Дегенерацији и Криминалитету^. На завршетку читао је проФ. Бенедикт своју расправу о „Једној психолошкој основној Формули у криминалитету". Јов. Б. М.

ОРИГИНЕРНО СЛАБОУМЉЕ, ПЕРИ0ДИЧНАМАНИ1А, ПАЉЕВИНА И ХОТИМИЧНО УБИСТВО ФАКУДТЕТСКО МИШЉЕЊЕ БЕЧКОГА МЕДИЦИНСКОГА ФАКУЛТЕТА Саопштио Б-г Гге1сћегг V. КгаШ — ЕМп§ Д. К. ДВОРСКИ САВЕТНИК И ПРОФЕООР БЕЧКОГ УДИВЕРЗИТЕТА Ноћу између 5 и 6 августа 1884 године иојави се ватра у кући Луке Ј. у С. (Босна), ну, уз прииомоћ Фамилије, пође Луки за руком да је угаси. За време гашења пожара приђе Луки Миле II. са запетом напуњепом пушком, и подвикну му: »Кад си спасао своју кућу, онда ћеш сам погинути!® Присутнима је пошло за руком, ире но што је Миле могао да опали, да га обезоружају; за тим га везаше и предадоше суду. За узрок Миловог непријатељства наводио је Лука, што је велепоседник одузео једно парче земље од Мила и дао га њему, Луки на уживање. На саслушању од 8 августа 1884 године, овако је казао Мпле: »Ја сам већ од 3 године наовамо живео у непријатељству са Луком, мојим суседом, јер ме је више пута био. Моје се непријател,ско држање још више пооштрило, када је велепоседник дао њему на уживање мој комад земље. Решим се, да убијем Луку, и у том циљу купим 2 пушке кремењаче и 2 револвера, те сам чекао згодну ирилику. Ноћу 6 августа запалим му кућу, да бих га приморао да је напусти. Чим је Лука изашао у кућно двориште, ја дигнем пуну пугнку на њега, у намери да га убијем, али ме баш у том противник мој и његови укућани ухватише, везаше и суду предадоше.® На месту тога дела заиста наћоше 2 пуне пушке и 2 револвера. 22 августа 1884 год. опозва Миле цео свој исказ од 8 августа. Он се сам окривљивао, што су га жандарми тукли и нретили му да ће га опет бити, у случају да опозове свој исказ пред судом. Жандарми су одрицали свако насиље и претњу и изјавили су, да је његов исказ био са свим својевољан и да нико на њ утицао није. На главноме претресу 25 октобра 1884 године, остаде оптужени при своме другоме исказу од 22 августа, велећи, да је његово присуство на месту дела било само случајно, а да је наоружан био као обично. (!) Због паљевине и покушанога убиства би осуђен на вечиту робију. За време дела било је Милу 25 година, био је нежењен и неписмен. Општинско је уверење гласило, да је Миле до тада био беспрекоран и врло мирна темперамента. Од 18 јула 1885 године, налазио се Миле у хрватском казамату у Лепоглави, а после неколико година преведен је у босанско-херцеговачки казнени завод у Зеници, где се и сада налази. 1890 године покуша Миле неко насиље да изврши над заводским надзорником, и том ириликом учини се лекару казненога завода сумњиво душевно стање Милово, те га послаше на лекарско посматрање. 0 пређашњем Миловом животу добивени су ови подаци: Миле је неким сведоцима познат већ од 13 године. Живео је мирно са својим родитељима и суседима, није био иијаница, увек је волео рад, али је био ћутљив и избегавао је друштво.