Полицијски гласник
6
ВРОЈ 34 и 35
ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК
269
Болесна особа Милова, може се јасније посматрати у типичном, периодичном повраћању епизода, љутите раздражености, непокорности, праведљивости, намргођености и сетности, која га је доводила до елементарног наступног лудила. Та стања означују поуздано периодични повраћај маније и чине Мила тешким душевним болесником. И атентат на надзорника у месецу јануару 1889. године, сигурно пада у време таквог маничног раздражења. Да ли је његово казнимо дело од 1884. године падало у такво време, може се рећи да је могућно, али се не може утврдити. Новија посматрања од јуна до јула 1890. године доказују, да поред знакова симулације слабоумља (незнање Факата из ранијег доба, имена суседовога и т. д.), као пређе. што их налазимо за незнање дела и главнога претреса, да има доказа о јаком душевном опадању. На основу тих чињеница одговора Факултет на постављена питања овим: Не могу се добити докази о том., да је Милу П. ноКу између 5. и 6. августа 188к. године била одузета моћ разума или да је био у лудилу. Наиротив аоуздано је, да је Миле био оитерећен оргинерним, урођеним слабоумљем и мора се иризнати могуИност, да је његово дело имало везе са настуиом иериодичне маније. Према свима окошостим,а Миле П. је сада душевно здрав, али аериодичним аовраКањем маније, душевно болестан човек, који је изложен оиасности, да временом са свим облесави, ако се остави да живи у рђавим. казаматским ириликама. Са немачког Д. В. В.
ЊУ-ЈОРШКИ ДЕТЕКТИВСКИ БИРО Ни једна држава на свету, не троши толике суме на усавршавање и потпуност свога детективског кора, као сједињене државе америчке, а ни једна држава не располаже тако добро организованим и интелигентним кором детектива као Америка. 0 борби против злочинаца, као и о ваљаној организацији искусних полицајаца, данас више нико не сумња, да важе оне речи које је један војсковођа о рату изрекао: треба доста пара, пара и опет пара. Али, најбоља је организација у самој Америци њу-јоршког детективског кора, или тако званог »Сеп1га1 ОШсе". Његов глас шири се целим светом, те није без интереса, да о њему проговоримо коју опширније. Детективи Сеп1;га1 ОШсе-а •— сваки у 44 полицијска кварта њу-јоршка. стоји под командом квартовног шефа — стоје сви под командом шеФа полиције, који је од половине прошлог децембра капетан Оеог^е ТИив, један од најбољих њу-јоршких детектива, ученик славног детектива Вугпев-а оснивача модерне службе сигурности у Америци. Детективски биро налази се у самој згради њу-јоршке главне полиције у њеним најелегантнијим одељењима. Прво се улази у један широки простор, где и дању и ноћу иза једне преграде стоје на стражи два детектива, који дочекују публику. Чим се ко пријави да му је на пр. извршена каква крађа, детективи га уводе у другу собу, где се узима на протокол. После неколико тренутака излази у пратњи два детектива који имају да изврше увиђај. Из те собе улази се у другу, т. зв. »собу за мерење« у којој се кривци и осуђеници претходно мере, ФотограФишу и описују по системи Бертилоновој. Зидови ове собе покривени су до врха огромним регалима, који садрже хиљадама хиљада разних таблица, ФотограФија, описних картона, готово велике већине злочинаца и осуђеника њујоршких. А одатле кроз једна тапетна врата улази се у »свјатаја свјатих" — у биро шефа сигурности. Обично понедеоником капетан ТНив издаје потребне наредбе за целу недељу. Под њим стоје педесет детектива и девет цолицијских ОФИнира. Око девет сахати изјутра појављују се ОФицири на рапорт. Они јављају шта има „ново", шта су чули од других спољних детектива и примају заповести. Два човека обично су вазда у оном крају где су велике јувелирске радње — МаШеп Вапе, Јоћп-овој и Сог11апс11;-овој улици. Ова два детектива ретко се кад мењају и премештају. Они годинама врше
једну исту службу, јер имају ванредно широко „познанство" са свима лупежима, који обично „пуцају" на јувелире. Четири човека, а некад и више имају сталну службу у улицама, где су остале велике трговине и продавнице; њихов домен образују дућани и кесароши, чије проФесионалне заступнике они већ познају. То је поље њихова рада. Уочи празника, када публика најчешће посећује радње, разуме се, да има више детектива на служби. Као што се из овога види, сарШп ТИ;и8 следовао је примеру Вугиез-овом и службу до крајности специјализирао. Више људи годинама имају задатак да пазе на трамваје. Нарочито лети, приликом излета у околину, жељезничке станице пуне су кесароша на које пазе детективи, јер њу-јоршки кесароши бирају жељезничке станице као најзгодније место за своје в операције <( . За њих не постоји »недељни мир. к Пошто се издаду заповести и детективски оФицири оставе приватни кабинет ше®а детектива, отпочињу саслушавања ухваћених лопова, кесароша, злочинаца и др. Огроман је број поквареног женскиња-, које се подвргавају тим саслушавањима. Оне чине већину и по тврђењу шеФа детектива — а њему се као стручњаку може веровати — оне су нарочито као кесароши и лопови у радњама ненадмашне и превазилазе својом вештином, умешношћу и хладнокрвношћу чак и мушке колеге. Сарј1;ат Ти,из увео је због тога женске детективе које у ирвој линији имају да пазе на женске кесароше, пошто је мишљења, да се против женске умешности може борити само женском умешношћу. Интересантна је »Френолошка школа,» коју је Вугпез основао. Ту се детективи тренирају у памћењу Физиогномије. Сви похватани кривци који у току недеље падају полицији шака, пролазе поред шпалира детектива, а тиме се мисли да ће уиамтити који од детектива кога кривца и тиме га спречити да у будуће не чини кривична дела, — дакле нревентивна корист, која свакој полицији треба да буде најважније. У њу-јоршкој полицији налази се један детектив \УПНат 8ћепс1ап — Уиљем Шериден — који има необично памћење иојединих Факата и особа. Управо, његово памћење физиогномија и појединих дата учинише га за једног од најважнијих сарадника детективског бироа, без кога овај тако рећи не може ни бити. Више од десет хиљада разних криваца тај Шериден познаје лично и по имену, и чим кога дотерају, прво њега питају за име, кад је последњи пут био у затвору, колико је иута био кажњаван, у кратко све што је потребно, — ако би кривац лагао, или се потребна дата не би могла због његовог лагања наћи у одељењу за Бертилонаж. Шериден има у глави и све карактеристичне особине поједииих криваца, и у сто случајева, деведесет и девет пута Ширеден је у стању да погоди но начину извршеног дела, ко га је извршио. Он је чувар фотограФског кабинета. Више од 50.000 слика разних људи и жена налазе се у збирци, која је њему поверена на чување, а међу којима се налазе најчувенији злочинци, анархисте из целе Америке и Бвропе. И све те слике Шериден памти, и памћење га и данас још није оставило. Заиста прави Феномен због кога се њу-јоршкој полицији може позавидети. На послетку долази се у »полицијски музеј," који је најстарији у својој врсти, јер су тек носле његовог оснивања и други га градови основали. Међу објектима овде изложеним налазе се највише разна оруђа, разни калупи за прављење металног новца, пресе за ФалсиФиковање банкнота, револвери, ножеви, кесарошке наоштрене жице, отрови, лисице итд. Може се рећи, да њу-јоршки детективски биро располаже најбољим и највештијим детективима. То долази у многоме и отуда, што је у Америци полиција већином тајна, и ретко ћете где видети жандарма, који се више брине за одржање реда. Плата њу-јоршких детектива куд и камо је већа кад се упореди с платама по другим државама. Детектива — десетара почетна је плата 2000 долара, преко 10.000 динара; а обичног детектива 1500 долара (око 7500 дин.), годишње. Плате им се повећавају сваких пет година службе, а за нарочите теже задатке, добијају они знатне награде, које одређује држава или појединци у циљу проналаска кривца или покрађе. У многоме за успех њу-јоршког детективског кора има да се захвали богатој награди и праву, кога има њихов шеф при бирању нових детектива.