Полицијски гласник
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
ВРОЈ 39
разуме се није смело одрећи, пошто је ире шест недеља исто то одобрено његовој жени. — И што су јој то право одобрили, јамачно се сада кају? примети барон. — Није немогуће! Ударац, којим смо промашили, ларма, која је том приликом настала, тужба, коју је подигла госпођица Икс, жалбе, које су поднели кнез и банкар, сасвим природно су суд онерасположили противу нас. Остало су, као што је појмљиво учинила писма, из којих сам вам прочитао неколика места. Због свега тога Луј Шасен има за први мах боље изгледе, и суд више за себе него ми. То се све догодило ирекјуче. — Да, прекјуче, потврди барон лагано. — Око девет часова увече дошао је он полицијском комесару и замолио га, да се одмах упути у улицу Риволи и да тамо у једној кући потражи госпођу Шасен. — Откуда је знао, да је госпођа Шасен тамо? — Неко је видео кад је отишла, ишао је за њом и одмах извесгио мужа. — Лепо удешено. —■ О-о! рече доктор Рено. Тако бива увек у тим стварима. Наш противник није ништа измислио. — То је ваше мишљење. А моје је, да је господин Шасен измислио прво писма, па онда и љубавнике. — Ама он није измислио и господина 3... из Француске комедије ! Цео ће вам Иариз рећи, да господин 3... постоји. — Да он постоји као уметник и човек, не поричем, ја поричем само то, да је љубавник госпође Шасен. — А констатовање деликта? уггата адвокат. — Је ли констатовање баш одиста било у потпуном смислу те речи ? —• Није. Али из извештаја комесаревог јасно се види, да је деликт био у току, а да је то нравосуђу довољно, објаснио сам вам још раније. — Правосуђу, да. Али ја верујем само што видим. — Извесни догађаји, одговори доктор Рено, не могу се готово никад видити! да је и овде учињења обична опрезност и намакнута реза, можете већ и сами мислити ! — Је ли тај случај био? — У протоколу стоји тако. — Је ли комедијант 3... на саслушању, којему су га јамачно иодвргли, узео у заштиту част жене, која се код њега налазила или ју је денунцирао као своју љубазницу ? —- Он се показао као каваљер, уверавајући да му је госиођа непозната, чак и по имену, и да је оног тренутка тек ушла у његову собу. Исказао је, да он често дооија посете од таквих госпођа, које би покадшто хтеле да завире у његов приватан живот, можда да би опет изгубили илузије, које им је позориште изазвало. Г1а кад увиде, да су Клитандер или Хиполит обични, свакидашњи свеци, можда још обичнији него други свет, брзо одлазе, и редовно се чуде, што су уопште и долазиле. — Па, могуће је! Зашто да не би могао и госпођи Шасен пасти на памет тако чудноват прохтев? — Али онако позно доба. Десет сахати увече је ипак и сувише доцкан за чисте чудноватости! Па намакнута реза ? Прошло је нешто времена, док се отворило, а могао се, затим, опазити и лак неред у оделу. На столу је лежало писмо, које је Шасен иоказао комесару! — Како! И Шасен је био ту?
—• Па дабоме. Тужилац сме да прати комесара. Од тога се цравила чине изузеци, кад жена подиже тужбу, као што је то било, на пример, са госпођом Шасеновом. — Па како се госпођа Шасен понашала према томе неваљалцу? — Она га је гледала, управо не обарајући очију, али је дрхтала целим телом. Тако стоји у протоколу. — Ви споменусте неко писмо, јамачно писано госпођом Шасеп ? — Да! Пошто га је 3... прочитао осгавио га је на сто. Мужевљеви погледи падоше прво на сто, -па онда и на писмо. Њему се учинило, да види рукопис своје жене и замолио је комесара, да се о. томе обавести. — Шта стоји у писму ? — Да је она видела З...а у Комедији Француској, да се од тога тренутка заљубила у њега и моли га за састанак у тнј и тај дан, у такав и такав час! — Како се то десило, да је то писмо доспело на своју адресу, а није, као остала таква писма — тако сте се ви мало пре изразили — дошло у руке мужу уместо адресантима? — Вратар и собарица нису више били у служби код госиође Шасен! дакле она је јамачно писмо иредала на пошту. — Она је признала. — Шта ? Признала ? — Али зар да вам још и то кажем, бароне? Та ви сте већ довољно узбуђени! — Ја, узбуђен! Та ја сам са свим миран. У осталом, већ сге толико много казали, да се одиста више не морате уздржавати. — Кад нећете друкчије, добро ! У ирисуству свога мужа, дакле, признала је, да воли З...а и да се њему упутила с намером да склопи љубавне одношаје... — Је ли признала иостојање таквог однош^ја? — Не, одрицала је. Али већ и непосредно призната намера, ако и не буде других доказа, биће судији довољна, да призна развод противу ње. — Против ње ! Ах то ли треба да буде. — По свој прилици. — А последице тога? — Лују Шасену ће остати добити, које су му брачним уговором уступљене, а са свима правима која су постојала нре развода. — Дакле то он хоће! 0, неваљалац један! Овај израз као да се није допао адвокату. — Немојте бити према томе човеку сувише строги, господине бароне, а с друге стране опет не сувише попустљиви према жени, чија је иогрешка утврђена, рече он. — Утврђена за вас, као законског човека, коме је довољан протокол и једно писмо, да би створили себи суд. Али ја, као човек од науке, придајем куд и камо незнатније значење писменим документима, него радије проучавам догађаје и то нарочито такве, који ми изгледају непојамни. Ја нити ћу сад нити икада признати, да се једна благонаравна жена, као што је Лаура Шасен, која је добила изврсно васпитање, може тако дубоко понизити. Не зачуђава овде човека сама погрешка, него начин, како је погрешка требала да буде учињена, дрскост и обично неваљалство, који су ту умешани. Хоћу да покушам, драги докторе, да у ову ствар унесем светлости разговором са нашом клијенткињом, коју сте ви до душе и сувише брзо напустили. За данас, збогом! (Наставиће се)
4
ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Када се изврши крађа стоке на који од начина описаних у § 223. крив. зак. онда стоји дело опасне крађе из тог проииса § 223. а не из § 223. б. крив. закона. Одлук а оаште седнице каса ционог суда. Државни тужилац тужио је Милана за то што је ноћу развалио обор Иванов, из њега извадио три прошца, и истерао једног вепра у
вредности 70. дин. и својој кући отерао, тражећи да се кази по § 223. б. кривич. зак. Поротни шабачки првостепени Суд нађе да је Милан за ову крађу крив и казни Милана по пом. § 223. б. крив. зак. Касациони суд примедбама својим од 25. маја 1901. г. Вр. 4776. услед жалбе државног тужиоца поништио је горљу иресуду првостепеног суда са ових разлога: (( Погрешио је првостепени суд што је дело ово подвео иод § 22 3. б. крив. зак. јер кад је
поротни суд констатовао, да је ова крађа извршена проваљивањем обора у коме је стока затворена била, који је обор у авлији тужиочевој, онда овде стоји дело опасне крађе из § 2 23. крив. зак. без обзира на то, што је предмет покрађе стока, јер овај последњи законски пропис као генерално наређеље о опасној крађи не чини разлику у предметима покрађе, већ без обзира на предмет опасном крађом означава сваку крађу извршепу на начин у истом прогшсу изложен.