Полицијски гласник

ВРОЈ 41. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 21. ОКТОБРА 1901. ГОДИНА Т. г сњ <^оо сдо с*о>р <^оо <^оо ооо ооо с>ср о*оо оо*> &оо с*оо с<оо с<оо <^оо оуг с*уг с<уз адс с//: суу > с/у. с »с ојог. ј/л с.оо оо^ оо^ асо ооо с«^> ооо с^о орс с,со ооо с-оо &оо ао о с^ ау. с^ ос> с/у ПОЛИЦИЈСКИ шсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОШШЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈ? ИОЛИЦИЈСКИХ И ОИШТИИСКИХ ВЛАСТИ О ј ОО ООГ) С<00 С/УЗ С<00 С.ОО ооо с«00 С.ОР С«бО 05С аос ОУ? (У^ >у:' ■>> ООО 0<>0 Обо ООО 050 (»о ОРО ^ ЈСГ > ^ОО С/УЗ С.ОО С.6Р С>РО сг?р С<ОР ООО ООО С.ОО С/УЗ ООО СОО С«ОС) С.ОО С/УЗ ООО ОУО ^У. С.ОО С/У5 УУУРЕХУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРСТВА 7Н7ТРАШБИХ ДЕЛА уг;"с^о"осоабо"ооос-сс обО с«оо осо оооооосуоо с/уа (УУГ соо срр сдс соо аос абс СгОо оуг оуг 050 ооо Обс с^у: а<уг аос оу: оу: с<у оу: с/л суу: уут оу: оу (Ж с/У-' оос оу оу ^уГсдс о^Гууд

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра I, а на предлогМинистраунутрашњихделаностављени су: за лекара среза подунавског, округа смедеревског, Др. Милана СтеФановића, лекара ср. моравског, округа иожаревачког, но потреби службе; за лекара среза моравског, округа пожаревачког, Др. Јована Илића, лекара среза жупског и копаоничког, округа крушевачког, Др. Добривоја Поповића, доктора целокуп. лекарства и бив. питомца среза жупског; за лекара среза добричког, округа топличког, Димитрија Милића, лекарасрезамасуричког, округаврањског, по молби; за лекара среза масуричког, округа врањског, Др. Тому Милића, доктора целокупног лекарства, и за лекара среза јадранског, округа подринског, Др. Милена Деспотовића, доктора целокупног лекарства и бившег државног питомца. Пз канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 13 октобра 1901. годнне С№ 10.363 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Алексапдра1, од 13. ов. м. на предлог Министра унутрашњих дела а у договору са Државним Саветом од 5. октобра, тек. године, бр. 4051., решено је: »Одобрава се Министру унутрашњих дела да на оправке зграда алексиначке окружне болнице може утрошити суму од 3.077"09 динара, по ревидисаном и одобреном предрачуну, и да овај издатак може показати у расходу на терет партије материјалних трошкова под б одељ. XXIII. бр. 95. санитет. буџета ове 1901. године." Из канцеларије Минисгарства Унутрашњих Дела 13 октобра 1901. године СЈб 10.362 у Београду. СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ Д. X. Алимпиб (3) Година 1897-ма иопуњена правом и озлојеђеном борбом између полиције сигурности с једне, и злочинаца и крадљиваца с друге стране. У колико се прва паштила да све више и више корача у напред, продужујући извођење оних превентивних мера из прошле године, у толико су и њени противници, као у пркос томе, бивали све активнији и дрскији. Већ сам почетак ове године обележеп је једним убиством из користољубља, које је остало непронађено иуне 3 године, и које је, како се доцније сазнало, извршио, иа жалост, један

бив. орган полиције сигурности, *) док је њен свршетак зачињен једном необично дрском и великом похаром, **) као и једним покушајем разбојништва са убисгвом, и то у сред бела дана. ***) Извршиоци оба ова дела ухваћенп су, истина, одмах, али је ипак утисак, који су они учинили и на полицију и на грађаиство, остао за дуго времена не изгладим. У опште узев, ова година по броју казнених дела,, а нарочито начину којим су она извршена, много је гора од предходне, али је куд и камо надмашује гто постигнутим резултатима у проналажењу казнимих дела и хватању криваца. Да је полиција сигурности у овој години била много активнија и енергичнија но у прошлој, доказ је и то, што је око половине ове године установљено при управи града Београда ФотограФисање криваца. а мало доцније —- августа месеца, покренут је њеном моралном потпором и лист — »Иолициски Гласник,® који је, као што ће се доцније видети, веома много користио целој нашој криминалној сгруци у опште. Што, и поред свега овога, год. 1897 обилује у казнимим делима, узрок је у отпуштању великог броја осуђеника из управе београдског казненог завода. Колико је ово »на квантум с< отпуштање осуђеника неумесно, па чак и опасно, најбоље се види из већ номенутог случлја са „Ердолијом® који је са осуде пуштен 6. децембра, а одмах сутра дан — 7. исгог месеца, покушао је да закоље и опљачка човека. Ако би се ово отпуштање осуђеника пре издржања досуђене им осуде, морало и у будуКе иродужавати из материјалних разлога, желети је бар, да се обраћа много већа пажња на избор лица која се предлажу за помиловање, међу којима, по нашем мишљењу, никако не треба да буду злочинци и крадљивци из навике, чему би, као доказ, служио поврат. На нгго, у осталом, и давати слободу лицима, која ће је злоупотребити само после неколико месеци и вратити се по иова у казамат са неколико злочина више, али и надом на понравку мањом. Нијели онда много боље оставити их тамо гди су и у стању које је за њих редовно? Зар се њиховим прековременим пуштањем у слободу не причињава највећа штета баш њима самим тиме што се излажу новим и тежим осудама, које им са свим убијају вољу за поправком, и до којих, вероватно, неби дошли, да су остали тамо гди су били, и дошли до уверења: да би њихова будућа борба са друштвом била по све илузорна. Не само да верујемо, но и тврдимо, на основу стеченог искуства, да би се већина злочинаца у овом *) Фебруара 24. год. 1897. нађена је у Ташмајдану једна мртва баба — некаква а Баба Ката", бив. служавка из Великог Бечкерека у Ауотро-Угарској за коју се тек у мају месецу 1900 год. сазнало, да је бида удављења од стране Живојина Мојсиловића, бив. жандарма кварта падилулског и овога милоснице Лепосаве. Живојиа је због овог убиства стрељан октобра месеца 1900 год., а Леџосава је осуђена на 20 година робије. **) Ноћу, између 7.-8. новембра исечеиа је каса Николе Ковачевића, магазаџије са Саве и из ове украђено и однето око 6000 динара. Захваљујући једино енергичном трагању престоничке полиције извршиоци ове покрађе —- њих 3 на броју, похватани су у року од неколико дана. Један од њих — Мита Витез, звани „Штета 1 ' стрељан је, а остада двојица осуђени су на по 20 година робије. ***) Милан Сретеновић, звани ( ( Ердоглија в , бив. иокућар, родом из Краљева, покушао је на дан 7. децембра око 10 чаоова пре подне да закоље Ваоу Живковића, дуванџију до отарог „Град хотеда." Захваљујући присебности и ведикој одважности Васиној, дело ово остало је само у покушају, а зликовац „Ердоглија® ухваћен је одмах од стране уличног позорника и доцније осуђен на 20 година робије.