Полицијски гласник

ВРОЈ 45

351

зумевања њеног правог смисла и значаја, — многи, и ако често угледни политички људи, па и правници, показују воље, да се што више одстрани утицај надзорне власти, терајући често дотле, да тај утицај хоће и сасвим да униште. Да би, у вези с овим напоменама, у границама наше скромне моћи, допринели бар код једног дела читалаца, колико толико потпунијем и исправнијем појимању начела самоуправе, у нарочитој примени на организацију општинске власти, потрудићемо се, да о томо изнесемо неколико важнијих начелних наиомена, полазећи, при том, с гледигата, које је већ садржано у горњим наводима, а на име: да организација општинских власти не може и не сме слабити ауторитет и утицај државног права и да начелу самоуправе, с обзиром на природу локалних интереса, који припадају њеном старању, не може бити места ван тих граница. (наставиће се) —.—>♦!»♦- »-> КРЕТАЊЕ КАЗНИМИХ ДЕЛА У ПРЕСТОНИЦИ Д. Ђ. АлимпиИ (7) Година 1900 једингтвена је и по броју казнимих дела и резултатима рада полиције сигурности. Огроман преображај, који је у почетку друге половине ове год. наступио у целом нашем државном животу, не само да није омео њен рад, но је шта више, као што се доцније показало, благотворно утицао на њега као и на све друге државне установе. Томе је, на сваки начин, много допринела и увиђавност меродавних Фактора, који су умели и знали оценити вредност добро уређеие и сталне полиције сигурности која, у осталом, и није имала никаквих веза са политичком полицијом предходних година. Велика и потпуно оправдана патња, коју су ти Фактори њој указали, дали су јој нова полета, који је најбоље означен у већ поменутом пројекту о реорганизацији ирестоничке полиције. Оно пак, што нарочито карактерише полицију сигурности у овој години, а нарочито њеној другој половшш, јесте њена већа самосталносг у пословима чисто криминалне природе за коју, без ласкања, припада заслуга правилним погледима данашњег управника полиције г. Маршићанина о задатку полиције сигурности. Користи ове самосталности показале су се иеоспорне већ и у овој години, а у идућој — 1901. оне су еклатантне. 0 свему овоме ми ћемо на завршетку опширније говорити; а сада да прегледамо стање казнимих дела у овој години, чији нам општи преглед даје: убиства 4, детоубиства 2, самоубиства 15, опасних крађа 42, простих крађа 33, утаја: преступних 2. иступних 4, превара : преступних 3, иступних 5, повреда тела м, иступних дела у опште 4755. Као што се види, у овој години нема ни једног случаја иокушаја убиства, самоубиства, разбојништва и силовања, а крађе су се скоро преполовиле. Противно њима убиства су се удвојила према онима из предходне године, али треба знати: да ни једно од њих нема за мотив користол,убље, већ да су 2 резултат несрећног случаја, I љубоморе и ! међусобне свађе као и да су сви њихови извршиоци пали власти у шаке. Казали смо већ раније, да на овакове врсте убиства, као и на сва самоубиства у опште, превентивна полиција може врло утицати. Од 2 детоубиства једно је ухваћено, а друго је остало непознато. Прво је, на дан^5 марта, извршила нека Даница Јовановић, служавка, родом из Бановаца у Аустро-Угарској, а друго се догодило тачно после месец дана. Новорођено мушко дете нађено је мртво у улици „Моравској" и о њему се, ни до данас, није могло ништа сазнати. Као год убиства, тако су се и самоубиства у овој^години скоро удвојила према онима из предходне (15: 8.). То је, у осталом, најбољи доказ онога што смо већ напоменули, а то је: да је код самоубистава апсолутно немогуће поставити на каква правила. Све што нам код њих остаје то је: да их пратимо, поредимо и нагађамо им узроке, по изгледу^/врло просте, а у ствари необично дубоке и интересантне Посматрана према времену извршења, ова самоубиства кретала су се: јануару 3, у Фебруару I, марту I, априлу 2, мају I, јулу 3, августу 2, септембру I и децембру I.

Из овога прегледа види се да у месецима: јулу и октобру нема ни по једног случаја самоубистава, док је у месецу јуну 1897. год. извршен њихов највећи број. Према овоме, месец јуни даје исте резултате у год. 1896., 1898., 1899., и овој 1900., јер у побројаним годинама нема ни једног случаја самоубистава за време његовог трајања, док је у год. 1897., као што се види, за време његово извршен највећи број самоубистава. Начини, којим су ова самоубиства извршена, доста су једнолики. Тако, за 8 од њих употребљен је револвер, 6 су резултат вешања а I је извршено помоћу угљеног диоксида. У овој години, дакле, нема ни једног самоубиства помоћу дављена у води, нити помоћу тровања. Пада у очи, да међу самоубицама ове год. има 4 женске (жена једног чиновника, 1 гувернанта и 2 служавке) од којих су се 2 убиле револвером, I се обесила а I опет угушила угљен диоксидом. Од осталих самоубица 3 су занатлије, 3 служитеља 2 трговачка помоћника, I ђак (У разр. гимназије), I трговац и I тестераш. Што се тиче узрока ових самоубистава, они су познати само за 8 случајева, од којих су 3 потицала из љубави (гувернанта, 1 занатлија и 1 грг. помоћник), 2 због болести (1 служитељ и 1 занатлија), 2 због материјалне оскудице (1 служигељ и тестераш) и I због рђавог брачног живота (жена чиаовника). Самоубиства женских помоћу револвера, непозната су у току предходних година. Од побројаних самоубица, I је имао 60 год. (тестераш), 2 по 50 (1 жена и 1 занатлија), 4 су били у добу између 30 до 40 год., а сви остали били су у добу између 20—30 год., изузев ђака који је имао 16 год. Овом приликом, а поводом завршетка нашег писања о самоубиствима, сматрамо за дужност да овлаш додирнемо једну ствар која, је, како неки мисле, већ давно пречишћена, а то је питање о душевном стању самоубице у моменту одузимања живота. Као што је познато, већина психијатра, заступају гледиште, као да је сваки самоубица душевно поремећен у времену извршења самоубиства, из чега опет излази, да је потпуно несвестан онога што чини. Како нисмо ни психијатер ни нарочити стручњаци то се, разуме се, не можемо ни упуштати у правилност и неправилност овога мишљења, али као практичар, можемо и смемо овде изложити један Факт, који стоји са свим у супротности са горњим гледиштем. Тај Факт састоји се у остављеним писменим изјавама појединих самоубица, у којима они нарочито наглашују: да „ при иотауно чистој свести а а из тих и тих разлога, одузимају себи живот. Оваквих изјава има више и, како изгледа, самоубице су их са нарочитом тендецијом писале. Овај Факт констатујемо без икаквог коментара, а на стручњацима је да нам га објасне. ★ + * О крађама из ове године казали смо већ, да су се скоро преполовиле према онима из предходних. Њихов укупни број не износи више од 75, док је у преходним годинама износио: 142, 158, 125 и 137. Само овај Факт довољан је, мислимо, па да се увиди напредак полиције сигурности у овој години, ну оа ће се још боље увидети у њеним успесима приликом изналаска крадљиваца. Ако крађе и из ове године посматрамо по времену њиховог извршења, наћи ћемо, да су оне биле извршене у месецима': јануару 7 (4 опасне и 3 просте), Фебруару 7 (4 опасне и 3 просте), марту 5 (4 опасне и 1 проста), априлу 2 (обе опасне), мају 9 (5 опасне и 4 просте), јуну 4 (2 опасне и 2 просте), јулу 3 (1 опасна и 2 просте), августу 5 (2 опасне и 3 просте), сеитембру 8 (3 опасне и 5 просте), октобру 8 (5 опасне и 3 просте), новембру 10 (7 опасне и 3 просте) и у децембру 7 (3 опасне и 4 просте). Од побројаних крађа пронађено је њих 50, дакле 2 / 3 или 69'3 °ј 0 , према бројевима предходних година: 31%, 59'/ 0 , 60% и 50-4%. Вредност извршених покрађа у овој години мало нас изненађује. Она износи 21.300 динара, што је, према овако умањеном броју крађа, веома много. За утеху је, што су покрађе