Полицијски гласник

354

ВРОЈ 45

Да ви нисге били чак и саучесник Матленов у убијству, за које се оитужује. — Како, реКи ће он, реч је о неком убијству? Онда, не даље! Враћајући ми новац, Матлен ме је молио, да му обећам да ником нећу рећи, да ми је исплатио дуг. Ја сам хтео да одржим своје обећање, алп сад кад знам, да је питање о једној тако озбиљној аФери, ја морам рећи праву истину, Да, господине шеФе, истина је цела, да сам примио сто динара од Матлена. У пркос овој сведоџби, Матлен одрицаше са суровом упорношћу тврдећи, да је његов друг продан полицији, да би га упропастио. Да би га натерао да се сам потпуно ухвати у лажи, нисам му хтео рећи, да смо пронашли легл старог 0. Истражни судија изда наређење, да одведемо Матлена у Ебли онога дана, када се буде ископавала његова жртва, како би га суочили са лешем. Судија се надаше да ће овај призор одлучити Матлена да призна злочин. Наредих, дакле, једног јутра да се Матлен спроведе на источну жељезничку отаницу. Поред њега иђаху два жандарма, а за њима ја, на неколико корачаји, и то тако да нико не би могао посумњати, да кириџија беше притвореник. Чим смо стигли на перон, од једном се приближи Матлену неки жељезнички чиновник. — Како! узвикну он, то си ти, стари мој Матене! Има већ дуго времена од како те нисам видео!... Управо баш од онога дана, када си ушао у воз са овим старим господином... Нагло се приближих томе чиновнику и рекох: — Опростите, ја сам Горон, шеФ полиције сигурности, Хоћете бити тако добри да допуните оно што мало пре рекосте? Чиновник, најпре збуњен, разумеде врло брзо, да је дужан да покаже праву истину, и док га мој притвореник, тужног изгледа, слушаше, — исприча ми, да је од прилике пре три месеца, говорио једног јутра са Матленом, кад је исти узимао воз за Лањи са неким старим господином. Ова сведоџба, коју нам случај донесе, беше од нарочите важноти и постаде још важнија, кад се чиновник, после кратког размишљања, сети тачно дана кога је срео свога пријатеља Матлена. И заиста то беше онај дан, када је нестало старог баштована. И поред свега овога, кириџија одрицаше још увек дрско и упорно. Ипак, кад уђе у воз за Лањи, намршти мало обрве. Ну за време одмора у овој лепој малој вароши, чувеној ме1)у риболовцима, стиша се. Шта више, чак је био врло доброг апетита и у неку руку весео. Али кад чу да се траже карте' за Ебли, постав сав блед. Тек што уђосмо у воз, а он ми рече: — Господине Гороне, ви ме водите тамо ради суочења са лешем. Ја нећу да га видим! Јест, ја сам убио старог оца 0. Волим радије све да признам но да га видим. И тако, између двеју станица, Матлен ми укратко исприча, како је у лепим бојама изнео пред очи старог баштована једно тобожње место управника неког замка у околини Лањи-а. Сиромах 0. беше наивно пао у замку, која му би спремљена, и извукао из штедионице 500 динара, који су, према тврђењу кириџијином, неопходно били потребни за кауцију.': — Тако, дакле, рекох му ја, ви сте за 500 динара убили човека? — Шта ћете, одговори Матлен. Хтео сам прво да исплатим своје дугове, а потом да приредим себи једну теревенку аих НаПез*! И ту ми исприча, да је једном- приликом видео неког од његових пријатеља, како је по примљеном насле^у пијанчио целу ноћ по механицама у околини с!ех НаПез, и камо му је та пијанка остала дубоко урезана у памети, као нека врста вечито жељеног раја! — Да би провео овакву једну теревенку у прљавим крчмама, овај несрећник убио је човека! Мајка Берлан, кад јој даваху 30 динара нађених код убијене госпође Монје-Десењ, говораше: — Децо моја, ви сте извршили једно лепо дело!... Велики број убица не налази ништа код убијених лица. Ну, у ствари, они и не знађаху у напред, каква ће корист бити од злочина, док Матлен знађаше добро, да неће зарадити више од 500 динара. За ову суму он беше хладно комбиновао свој план.

Зар да се човек не запрепасти, кад промисли о тако незнатним узроцима, који гоне људе да убијају своје ближње. У осталом, Матлен није себи стварао велике илузије о судбини, која га очекиваше. Он је врло добро предвиђао могућност да буде ухваћен, осуђен и иогубљен... ну њему требаше једна ноћ теревенке! Да би је себи прибавио, није се устезао да уништи живот оца О., ризикујући свој сопствени. Несрећник би осуђен на смрт и погубљен. Кад су га довукли до гиљотине, смрт га беше већ дотакла својом руком. У затвору се био разболео од грудне болести, те то би тако рећи лешина, којој „таИге" Дајблер отсече главу. Тако се заврши ова афера. Извесно је да Матлен никад не би био ухваћен и ооуђен, да госпођа О. не беше енергично насгала, да се тражи тело њенога мужа и потом смрт овога осветн. Оваква се енергија ретко налази. И ето због тога је ова аФера један од најуочљивијих примера за доказ великих недостатака, који постоје у уређењу Француске полиције. Да. наваљивање госпође О. не беше тако силно, да ме заинтересује, те да саопштим новинама потпун опис одела несталог баштована, никад се жандарми из Ебли-а не би сетили, да извеоте паркет париски или преФектуру, да обешени, погребен у гробљу њихове општине, беше неки стари баштован, оплакиван од супруге. Држим, да је жалосно да у овој епоси прогреса, правосуђе и полиција, буду сведени на један тако рудиментарни метод, да се на неколико киломегара од Париза налази једна лешина под тако драматичним околностима, па да иста бива погребена пре но што се сазнала њена идентичност и без да је париска полиција о томе била извештена. Налазим, да случај Матленов јасно указује на потребу централизације полицијских и судских података и стварање једиог циркулара, који би се слао свима полицијским комесарима, паркетима и жандармеријским бригадама, у коме би се налазио' опис нађених лешина и несталих индивидуа, са потребним упутствима, која би довела на граг кривчев. Ова ценгрализација, коју сам толико пута пожелео, док бејах ше® полиције сигурности, била би још једна гаранција више за безбедност грађана и одржање њихових имања. Заиста, сваког дана извршују се знатне крађе, како у департманима, тако и у Паризу. Замци се опустошавају, ^цркве харају и тек после више месеци узалудних исграживања, власти из провинција обраћају се Паризу. Истина је, да и тамо има штампе, али је она локална, те се та јавност креће у врло малом кругу, и у већини случајева и не доспева до Париза. Ну, често разбојници и не припадају дотичном пределу, те се мирни и безбрижни враћају кућама са њиховим пленом, кога се огарасују у корист јагака париских или страних. Нема дана, а да се при претресу код злочинаца, не нађу предмети огромне вредности, сигурно украђени, којима је, због оскудице у податцима, апсолутно немогуће пронаћи сопственика, ако крађа није извршена у дотичном месту или околини. Кад би се увео систем централизације у Паризу, као што напоменух, централна административна власт дала би да се оглтампа одмах списак украђених ствари и познати детаљи на подозривим лицима, и послала га на све стране. Могла би се чак предвидети, као што су то Енглези и Америчани тако добро схватили, — и награда, коју, ми Французи, јавно дајемо само поштеним људима, којидонесу какву нађену ствар. Ова централизација, не оамо што би допринела да се пронађу кривци, него би врло често послужила и да се докаже невиност једног неправедно осумњиченог човека.

К0 ЈЕ УБИЦА? КРИМИНАЛНА ПРИЧА А. Бедоа. 13 IX На један сахат раније од госпође Шасен упути се барон доктору, да потражи неколико списа, из којих би се могао обавестити о хипнози. *) Центрадна, највећа пијаца у Паризу.