Полицијски гласник

ВРОЈ 48. У ВЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 9. ДЕЦЕМБРА 1901. ГОДИНА V уж 0*00 (^оо ооо ооо 0©0 С ^оо оооооо С<©0 С.ОО С<©0 С<©0 (^оо^оо ооо ооо О0О ооо <&00 ооо ооо с <00 с 400 (^оо ООО &00 ооо ојоо о/јо ооо с0о с0о С^О С^О ОСР о0о С«СУР СДО С^О С^УО С<ОР сл>о с^о с ^о ооо од^о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧ.НИ ЛИСТ ЗА ГШЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИИЈСКИХ И ОПШТИИСШ ВЈ1АСТИ ^бкГрОО ОбО ОбО Об"Р сг?р С<УР (>У> 0<УР ООО Об*> СДО ОбС ОУР С <00 ООО (УУО УУ- С<6>Р О ј ОО с*оо о<?о ооо оу сг?о о<уо сг?о обо сг?о "ооо с>оо о<ур ооо ооо Об»Р о?о ооо об»о ооо ООО ОбО ооо о0о <$оо ОРО ООО (УУР с/уд СУОО УРЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДВ1А ' г/У^ С ј ОО <к?0 090 с<00 ОбО О&О 0С<0 ООО ^ ооо ООО ооо СУТО ООО ООО Обо ОбО ооо Обо СУУО ооо СбО ооо ОО? ООО Обо СХУО с/?р ^ С^?Р С^?0 С^^Об^ Об 1 ? Об>0. С/^05^_ ОДО ОРО (>УГ ру:-. (У?р ОбО ОбС соо ооо

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕКОЛИКО НАПОМЕНА 0 ОРГАНИЗДЦИЈИ ОПШТИН. ВЛДСТИ С 0БЗИР0М Н5 НАЧЕЛО СДМ07ПРЛВЕ 4 Према томе, начело изборне репрезентације односи се само на органе нрве категорије, на особље праве општинске власти. Колико је и каквих органа потребно, одређује обим надлежности самоуправне власти. У ирактици, као мерило за оцену ове потребе могло би се узети правило: сваки облик признате надлежности треба да има довољно органа, који ће је примењивати. У моралним особинама, у квалиФикацији тога особља, потребно је довољно јемства, да кандидати имају подобности за савесну и паметну употребу власти. Због тога, држави у начелу припада право, да за те положаје нормира квалиФикацију, у којој би такве гарантије биле садржане, наравно, на законској основи. Шта у појединостима треба да уђе у појам такве квалиФикације, питање је практичне природе, јер зависи од специјалних прилика сваке државе. Међу тим и с обзиром на те прилике, квалиФикација органа општинске власти, не би ни у којем случају требала да иде дотле, да она искључи могуКност ширег избора кандидата и да њихов број ограничи дотле, давећина правних бирача не би имали право на изборну кандидацију. Другим речима, квалиФикација кандидата за практику самоуправног режима треба да буде сагласна општем стању квалиФикације њеног грађанства, а уз то, чувајући такву основу и крећући се у тим границама, да одговара још и потребама правилне примене појединих облика надлежности самоуправне власти. Наравно, да ово начело вреди за случајеве, кад самоуправна власт практикује искључиво послове своје праве надлежности, а не и за случај, кад самоуправна власт врши у облику делегиране надлежности још и послове, који иначе у начелу, припадају државној власти, те се самоуправна власт, у том делу дужности јавља као орган државне администрације. Јер, за овакав случај, држави се мора признати право, да она, уз особље самоуправног режима, унесе још и своје особље, које ће као њен орган, за послове, који њој припадају, а треба да их изврши општина, представљати нарочиту гарантију, за тачну и правилну примену те врсте надлежности. Учешће оваквог особља јавља се тада само у тим пословима, у којима самоуправна власт дејствује као административна инстанца, под свима погодбама, које је држава прописала и на начин који је она одредила, како о квалиФикацији, тако и о начину поступања и општој надлежности тога особља. Ово треба нарочито за наше прилике имати на уму. Код нас се општинска власт стално и поглавито јављала као административна инстанца и онда, кад јој је законодавством признат и неки мање више неодређени облик самоуправне власти. Главно је, у том случају не губити из вида правило, да организација таквог учешћа државног особља треба да буде изведена са гарантијама, да оно ни у колико не ремети слободно и самостално кретање самоуправне власти за послове самоуправне природе. У колико би стајала горња поставка, да се самоуправна власт, поред своје праве надлежности, јавља још и као орган државне администрације, па се у њену организацију не би уносило још и учегаће нарочитих, државних органа, по горњем

начелу, у толико би државна власт била у праву захтевати, да се квалификација органа самоуправних саобрази још и том делу надлежности, да се квалиФикацијом зајемчи не само претпоставка о подобности за послове строго самоуправне, него још и за оне послове државне, који су законом пренети у надлежност самоуправне власти. Друго питање, које излази из начела изборне репрезентације, односи се на учешће бирача и општи поступак изборне колегије у области самоуправне власти. По томе, што је смисао задаће самоуправне власти, да се стара искључиво о интересима грађанства своје области и шго сва потребна срества ва тај циљ изузимље само од тог грађанства, природно је, да овоме и припадају сва права која су потребна, да те своје интересе што боље заштите, да их унапреди и чува од повреда. Таква општа подобност њихова, уз Факат, што они служе као извор и моћи и сресгава за службену практику самоуправне власти, чини, да се они јављају не само као пуноважна контрола према тој власти, него још и као њени бирачи. (НАСТАВШКЕ СЕ) ■ <♦!»► » ИЗНАЛАЖЕЊЕ ТРАГОВА И ЊИХОВА ИДЕНТИФИКАЦИЈА (Наставак) Ако имамо да тражимо трагове у каквој соби, искуство нас учи, да је најбоље овако поступати. После тачног прегледа ходника и свих пролаза који соби воде, посматра се са самога улаза у њу што је могуће тачније и боље све што би од ма каква значаја могло бити, одатле разгледају, запамте и утврде сви евентуални знаци и белеге., Размисли се најпре како је учинилац пришао жртви својој, или бар како је могао доћи до ње; да ли је и на коме је месту може бити било борбе и т. д. Ипак треба се чувати да се не пренагли са закључцима у том погледу, јер таке неосноване предпоставке само ће ометати успешан рад. Пошто смо се на тај начин оријентирали колико нам треба, обратићемо сву пажњу поду и пратити, где је год могуће, кроз какво добро стакло што увеличава, правац којим је злочинац, по најбољем нахођењу нашем, ишао. Наравно да наши закључци о томе неће бити увек исправни, много пута вараћемо се; мора се имати много стрпљења, обазривости и оштроумља, да би се дошло до ресултата. Нека се само ништа не остави не запажено, нека се не нагли и нека се ради увек ао некој системи и с иуном ирисебнош&у и душевном мирно%ом. Прећи ћемо једним погледом правац, који смо узели као пут којим је учинилац пришао својој жртви и тражићемо има ли каквих белега које одмах падају у очи, н. пр. трагова крвних или од каљаве обуће и т. д. Ако их у том правцу заиста и нађемо, предпоставка нам је била тачна и онда ћемо одмах приступити детаљном истраживању, које нам може открити какве су стопале, чији траг ту имамо, колико широке и много што шта друго. Ако нам је била она прва предпоставка лажна, треба тежити да се продуженим или сасвим новим истраживањем дође до јасности, до чега поузданог. Не треба пренебрегнути послужити се у ходницима и тавним просторијама подесним осветљењем, те да се и ови са свима угловима промотре, јер се често баш на таким местима може наћи што од вредности. За те сврхе најподеснија је каква електрична ручна лампа са сувим елементима (може се добити сада по трговинама), удешена да баца светлост како је потребно ; иначе може добро