Полицијски гласник

386

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛАСНИК

БЕЧ)Ј 47

томе великом делу потражити узрока и у глупости људи, који њу окружавају. Јер колико у женски разум ваља веровати, за нас кри.,шналисте је од највеКе важности, пошто ми једино од схватања и су^ења сведоковог зависимо и често вредност онога што нам је изнего, морамо узајамно одмеравати. Од овога што ће доћи неКемо чинити уобичајене одељке, већ ћемо само у повећим засебним групама описати Фумкције тако и у голико у колико су оне само за нашу струку потребне. 1. Схватање. 0 чулним опажајима жена говорено је раније, у томе разлике у оба нола нису баш тако знатне; али код појединачког схватања оне су врло јако истакнуте. У опште реКићемо, да жена са свим друкчије схвати него што то ми чинимо, о чему се и у обичном животу можемо сваког тренутка уверити. Ако смо ми нешто у одређеном правцу схватили, ако смо се уверили да и туце других људи то исто схватање дели, — запитајмо једну жену, и код ње је положај ствари са свим друкчији. Оно, на шта нарочито треба овде указати у томе је, што ми у таквим случајевима врло често увидимо, да жена има и право, и да је боље схватила, и ако ћемо при свем том увек опет онако исто схватити, па ма и десет пута у исти положај дошли: доказ да може постојати и друкчије схватање, које другој организацији одговара, и да и у томе има битне разлике. Замислимо ли изједначене вредности, покушај ће различно испасти, према томе да ли питамо за оно што смо већ добили, или само за пут, начин, на који се оно добило. У схватању ситуација, у опажању распожења, у оцењивању човека у извесним односима, у опште у свему што се назива тактом; затим у свему, где је реч о изласку из запетљаног положаја, и најзад у објашњењу ћуди човекових — у свима тим важним гштањима, жена нас песумњиво надмаша. И кад се у каквом кривичном случају ради о таквим питањима, онда се безбрижно може више веровати једној жени, него десеторици људи. Али пут, којим је жена до њеног схватања дошла, по вредности је мањи, јер је то само прост инстикт. Или назовемо ли то финијим осећајем, — све једно је; оно је већим делом несвесно а од мање је вредности само у толико, у колико је жена утрошила мање муке за схватање; вредност пак исказа није тиме ништа умањена, него још утврђенија. У рациосинативно напредовање човека, може се увући стотина погрешака, а у инсгиктивном схватању и директном исказу лежи нешто поуздано, кратко, па отуда и много сигурније. , Кад бисмо се запитали, где је извор овоме инстикту, ако га у опште смемо тако назвати, не бв требало ни мало да се размишљамо, па да узмемо, да је то тако Драги Бог уредио и да га је дао женама у замену за нешто друго; али то није. Ми морамо чисто селексионистички напредовати, и стога ћемо рећи, да је цео положај и задатак женин на то управљен, да односе, који је опкољавају и који јој се нуде, нарочито пажљиво уочавају и тако им је се и унутарње чуло нарочито пооштрило, и то у толикој мери, да се претворило у несвесно схватање. Врло тачно се у своје време изразио о овоме Кабанис. Стари револуционар рекао је: „Интересовање женино, за своју околину позајмљује њеној инстунцији такву брзину и поузданост, да се до ње не уздиже ни Медитација највећег Филосова:. 1 ' Оно на шта треба указати лежи у уздизању »брзине® у инстунцији, која свако размишљање искључује и у неку руку ослобађа. Исту је мисао изрекао и Спенсер: »Једна од најистакнутијих особина жене, управљена је на то, да што брже и тачније перципује душевно стање личности, које је опкољавају. Ово се оснива на инстунцији, не на размишљању,® — док је Шопенхауер стожер рђаво схватио : „женски начин схватања ствари са свим је друкчији од нашега, нарочито у томе, што опе увек имају пред очима најкраћи иут, а поглавито оно, што је најближе и што ми, баш стога, што нам пред носом лежи, обнчно превиђамо. Оно у чему треба правити разлику није то, „што оне најкраћи пут бирају," већ што се, избегавајући свуда што је немогуће више комиликован пут закључивања, само на своју инстунцију ослањају, која их већпном право води. Очевидност је могућа само тамо, где је могуће посматрање, дакле у близини; што је удаљено и загрнуто, то се не може посматрати, већ само закључити, стога то жена оставља на страну и чини оно, што може боље. Овим је дакле додирнуто и како ми имамо да употребимо ово, што смо до сад рекли. Ми ћемо остати при Спенсеровој „инстунцији" и „размишљању" и рећи:

тиче ли се ирвога, вероваКемо жени, а тиче ли се другог а, онда ћемо бити ма оарези. Сличан однос као и код схватања у духовном смислу, постоји и у погледу на чисто чулно ; ми ћемо то овде навести само као потпору за оно, што смо до сад рекли. Мантегаца 1 ) је тачно изнео, да жена има нарочито добро око за нежаи дах предмета, и да је много мање у стању да својим погледом схвати далеке хоризонте; удаљен, усамљен предмет њено интересовање мало побуђује. Мантегаца хоће ово, барем делимице, тиме да објасни, што жена не види гако далеко као човек, или тако удаљене предмете не разликује тако добро као овај. Али свакако да ствар не треба тиме објашњавати, јер би се у том случају го тако исто могло рећи и о свима кратковидима. Најважнија појава једино се тиме разумева, исто као што смо раније рекли: за схватање удаљених предмета (наравно само »великих« јер се мали и невиде) увек је потребно мање или више размишљања. Кад ја видим један удаљен брег, који се у облику силуста на далеком хоризонту уздиже онда он чини на мене утисак само тада, ако ја помислим, да је он толико и толико миља удаљен од мене, да и тамо непознати људи станују, да су и најпространије шуме са лисним дрвећем на њему ситнице, да је на његовом врху снег и лед, и све остале реФлекције које ту могу бити. А то жена извесно не чини: све ове ствари она не види, оне се измичу пред њеном инстунцијом, следотвено не егзистирају. (Свршиће ое) х ) Мап1еЈ*а22а, с( Р18ш1о^1а (Је! рјасеге."

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО Л 0 Н Д 0 Н НОЋУ I. У тренутку када наше вароши лежу и предају се сну, Лондон пали свој гас, то право сунце Енглеске, и приступа свечаносги. Било је три часа изјутра кад стигох у Лондон, и од станице Лондон—Бриџ па до стана у ком сам имао одсести, имао сам прећи готово целу варош. Када пређох мост, варош ми се учини као да спава, на реци се не чујаше никакав шум ; катарке и димњаци од бродова дизаху се у вис непомични, и у бледом јутарњем обзорју речне обаде, које се једва виђаху у танкој магли, беху мирне и пусте. Али у Канон—Стриту, настаде промена. Учини ми се, у пркос ситие кише која отпоче ромињати и ударати у прозорска окна од мојих кола, да видим сенке од Фењера где се вуку дуж кућа; изгледаше ми да видим, на степеницама од врата, друге прилике где чуче и чекају. Око Сен— Пола, који издвајаше своју горостасну црну величину према беличастом небу, опазих неке гомилице људи. У Елит-Стриту, сенке се боље оцртаваху у мојим очима; беше ту жена у дроњцима са ружичастим шеширима; беше их и у свиленим хаљинама. У Странду већ не беху то поједине групе; сада се образоваше низ од осталих жена; неке се беху склониле но улицама од вароши и дворишта; али већина иђаше тротоаром, не обзирући се на кишу. У Хај-Маркту не беху то више ни групе ни низови; сада су моје очи гледале гомилу која се тиска; ниједна кућа да је затворена; свуда светлост, вика свет; исто тако у Ковентри, и у Регенг-Цирку, на угловима Пикадила и Квандрана. Да ли је то каква свечаност вечерас ? Те вечери — као и сваке вечери. Када сам сутрадан и следећих дана пролазио истим улицама, могао сам се уверити да у Лондону постоји цео један свет који не спава, и да се у њему налази једна варош од послова и рада и друга од задовољства и уживања, и да су обадве предане своме послу с таквим жаром, заносом жестином, да то странац не може ни замислити. Бајрон је написао славних стихова о ноћном разврату, о чистоти ноћној као што говораху стари, и разуме се да су они дошли са свим ириродно у душу песника, пошто је иретрчао Лондон од десет у вече до пет часова изјутра. Када се сунце