Полицијски гласник

ВРОЈ 52

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

403

Михајловић-Пољански, контрактуални лекар среза космајског, округа београдског, по потреби службе; за лекара среза космајског, округа београдског, са седиштем у Младеновцу, Д-р. Милутин Перишић, доктор целокупног лекарства и бив. државни нитомац; и за лекара среза рађевског, округа подринског, Д-р. Миливој Ранковић, доктор целокупног лекарства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 22. децембра 1901. године ГШ 12.825. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела постављени су: за писара прве класе среза трстеничког, округа крушевачког, Јован Н. Мијајловић, бивши срески писар исте класе; за писара друге класе среза лепеничког, округа крагујевачког, Милован Јовановић, бивгаи срески писар исте класе; за вапредног писара друге класе начелства округа ужичког, а да врши дужност писара среза рачанског и прима плату из плате овога, — Мијаило Томић, бив. полицијски чиновник. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 23. децембра 1901. године ПЈ\« 30.008. у Београду. СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО НЕКОЛИКО НАПОМЕНА 0 ОРГДНИЗДЦИЈИ 0ПШТИН. ВЛДСТИ С ОБЗИРОМ НД НЛ.ЧЕЛ0 СДМОУПРДВЕ 7 После изнетих напомена о потреби и довољној спреми и нарочитој моралној исправности, која треба да је зајемчена у квалиФикацији општинске власти, било би на реду изложити ближе услове, у којима би таква квалификација била садржана, па да ипак може остати начело, да се органи општинске власти, у колико се јављају као представници самоуправног режима, бирају из њихове грађанске средине, да су они као кандидати могућни у онаквој средини, која их бира и да услови такве кандидације не буду толико тегаки, да одстрањују већи део грађана од права да буду за часнике општинске изабрани. Ови обзири треба да добију примене само у границама надлежности општине као самоуправне власти. Ван граница те надлежности, примени ових обзира не мора да буде места у начелу, јер сав остали део надлежности, који начелно припада државној власти, па је само на законској основи пренет у надлежност општине, нема никакве везе са самоуправом, иа зато ни са правом грађана, да они учествују у практици те надлежности или да они у омислу самоуправног режима контролишу је ли таква практика добра или не. Због тога, државна власт, без икакве начелне повреде самоуправе и као правног и као политичког појма, била би у праву, да за сву ону надлежност општинских власти, која није самоуправне природе, ноставља сама нарочите органе и да им одређује услове за јавну службу у општини. Кад се имају на уму ранији наводи. да се, у нас, у практици, надлежност огпптине, као самоуправне власти скоро и не опажа испред огромне и скоро искључиве надлежности коју она врши као административни орган државне власти, онда, начелно говорећи, не би се с јаким разлогом, могло нападати наше иозније законодавство, којим је изборно начело замењено са актом постављања ошптинских оргдна и надлежност за то пренета на државну власт. Надлежност која припада самоуправној власти, тешко, да је што претрпела, а ван тога, не би се могло ни улазити у приговоре да је организацији општинске власти нанета каква начелна повреда, која се с гледишта државног права не би могла правдати. Питање би могло бити само о томе је ли нова организација изведена како треба, па да се њоме загарантује оно шго је за јаку онштинску власт, у нас, за наше прилике, потребно. И ми можемо одговорити, да се није успело. Вило би много доследније, да се је систем постављања извео на основи са свим друкче квалиФикације особља општинске власти, која би обезбедила и више писмености и у опште више моралне подобности кандидата.

Кад је већ законодавство стало на гледиште, да се начело изборно замени постављањем, па би се то, у главном, и могло правдати оном надлежношћу, коју имају наше општинске власти, онда би било и вигае доследно таквом разлогу, а очевидно и од много веће јавне користи, да се је за такве положаје прописала озбиљна квалиФикација, по којој би бар општински председник, по несумњивој законској предпоставци, био довољно способан за резумевање и јаку, озбиљну примену опгатинске власти у свима моогобројним односима, у којима се њена надлежност јавља. Цео систем у практици је изгубио значај бага због тога, што се о таквој потребној квалиФикацији није водило рачуна, јер по свима сеоским општииама, обичан селски грађанин, често сасвим неписмен и даље је био једини кандидат 'за опгатинског председника; а због тога, опет, у народу је таква новина схваћена само као резултат тежње, да власт хоће да има за председника опгатинског, не у истини кориснијег, јачег човека, већ само оног, који би вигае одговарао њеним политичким тежњама. Та се погрешка, која је целу новину у основи компромитовалв не може правдати ии обзирима тежње, да се сеоским грађанима да општинска власт из њихове средине, јер тај захтев има вредности при начелу изборном и саставни је део самоуправе а није био потребан онда, кад Је изборно начело уништено; иначе, не би се могло разумети, зашто у варошким општинама тај исти услов није био потрчбан. (Наставиће се)

ЖЕНА ПОД ИСТРАГ0М (Свршетак) Исто тако једна веома важна особина жена, за час је и њима оскудност у објективности. Гонкур мисли, да жене у ствари увек виде само личност као и да њихово схватање извесне ствари зависи само од симпатија, које за личност везују. И то је тачно. Нека само ко покуша, да једној жени исприча неки кривични догађај, за који зна да ће је поуздано заинтересовати, али само у коме би се личности са А. и Б. означиле! »Ко су ти људи?« „Шта су? а „Колико им је година?" и т. д. најпре се море на ово одговорити. Отуда и различно схватање једнога истога догађаја према томе, кога се он тиче. Стога ми баш у овом погледу доживљујемо најневероватније ствари, које су само зато мало опасне за посматрање извесних кривичпих случајева, гато и сувише јако падају у очи. Замислимо само да једна жена описује неку кавгу између два човека или две партије; нека су обе стране подједнако прошле, нека су обе подједнако јаке биле и исто оружје имале и нека дотична сведочица ни једнога од противника није раније познавала, то ће она ипак у своме описивању своју наклоност одмах на јецну страну окренути, само ако случајно један од њих има лепгае очи или је већи и џентлмен« ; или супротио, ако је ма којим начином пробудио њено нерасположење. Ваш при таквим случајевима најјасније се показује бајка о причању »голих Факата" и стога ја још једном понављам: голи Факти се никад не причају; суд и закључак увек се у њих увуку. Кад кад се може разликовати прави Факт од онога што је закључено, али је то врло ретко и увек непоуздано. Много се боље долази циљу, кад се најпре тачно утврди има ли сведочица ма каквих обзира према којој страни, гато се у множини случајева дегаава, јер је жена врло ретко при распри незаинтересована; затим, кад је ово случај треба захтевати да се испричају све могуће појединости, да би се било начисто са положајем сведочице према самој ствари. Начин схватања сведоковог важнији је него и његово схватање самога догађаја. Ствар је ту у осталом лакгаа него гато се мисли: треба сведочицу само кратко време пустити да гато опширније прича, не наваљујући непрестано да што пре „пређе на ствар" и оставити јој да сама бира шта ће рећи, па ће се одмах бити ван сваке сумње на којој је она страни; а кад се већ зна ово, онда је лако наћи мерило према коме ће се примати оптужења за једну и оправдања за другу страну. Све се ово исто, наравно, догађа и тада, кад се ради не само о појединоме противнику или завађеној партији, него и о ма каквом делу некога; је ли га Један учинио, она ће га ис-