Полицијски гласник

БРОЈ 2

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСИИК

СТРАНА 11

где улази чета брзих и марљивих селилаца, праћена огромним колима, и, за тренут ока, летњак је испражњен, а да при том нико не помисли да тражи какво објашњење од људи који се тако правилно претварају, и који се потпуно уздају у себе. За време од пет година, чувена дружина Катусова олерисаће тако и опљачкаће, ни од кога пе узнемиравана, близу иет стотина и иедесет летњака. Одиста, ништа није равно смелости и хладнокрвности тих чувених калаузара. Тада се видело то чудо где је вратара маркиза де Панис-Пасиа ухапсио лажни полицијски комисар, дошавши у осам часова у вече да врши преметачнпу, са неколико својих пријатеља, у дому маркижеву у улици »Марсо®. Ту скоро опет опљачкан је дом г. Моркрета — Ледија, на булевару »Босежур«, где ће две ноћи узастопце једна дружина оперисати, селећи на ручним колима скуиоцени намештај и изневши касу; јер лупешка друштва која зими раде по околини ограничавају се лети на Париз, узимајући на око засебне домове и куће, које несрећни сопственици оставе без чувара. Похитајмо рећи да присуство осталих слугу у стану није увек довољно да овај сачува од опасних носета. Ако је то покућар, јавља му депешом његова љубазница, под вероватпоћом, да јој одмах дође, и овај, мислећи да је то истина, чини под1!орење, или му, на исти начин, лупежи јављају да нека млада женска жели да се с њим разговори, и он такође одлази. Ако је случај с куварпцом или собарицом, а ирииремач је добро испитао прилике, онда дружина изводи на позорницу свога леиог момка који их посећује у улози продавца накита, младића леио обучена, образована, лепорека, који ће се окретати око кутије удварајући се чуварици. Оп забавља несрећницу, обавештава се, проба доспети до места, и, ако не усие, позива прелашћену са беседиицу на један мали део задовољства, вуче је по Паризу, води је на ручак у гостионицу: и кад се она врати последњим возом, види да је кућа опљачкана за време њенога кобнога одсуства. Овај маневар, који тачно успева у париској околини, употребљава се и у престопици. Кад што бива са мање Формалности, али је смелост иста. Највернији и пајоданији слуга даје се обманути. Неки комисионар, ту скоро, јавио је за несрећни случај који се десио његовом господару, који, пренесен у једну удалЈену апотеку, шаље да му дође послуга. Несрећни.к одлази журно, предајући кућу која му је поверена пљачки лупежа који су чекали његов одлазак. Кадшто се шаље телеграм као од оца, пријатеља, који одазива од куће лице које се жели покрасти. Пре неколико година, жена неког чиновника из Бон Маршеа, са станом у улици »Бак«, 132, прима у 3 часа после подне телеграм потписан од суседа свога брата, који јој је јављао да је овога мало пре ударила капла. Како је њен муж долазио тек у 7 часова, она није чекала на његов долазак, него отпутује на колима у Батињол, налази свог брата потпуио здрава, и, вративши се кући, налази свој дом калаузиран. Иедавно, новине су донеле како је неки млади човек, врло отмеиа понашања, дошао квартовном лекару и лепо га замолио да учини једноме болеснику хитну посету. Лекар-полази с младим човеком, који га на путу оставља, нашавши за то згодан изговор; затим се враћа нашем лекару, говори девојци која га је видела кад је изишао с њеним господаром, да се он вратио да узме кутију с лекарским прибором која је у хитњи заборављена на писаћем столу. Она га уводи у кабинет с поверењем; у том тренутку неко јако зазвопи и девојка журно одлази да види ко то звони. То је посетилац који се вара. Она се враћа у кабинет, срета Клијента са кутијом и испраћа га до самих степеница; и лекар, вративши се кући, бесан игго није нашао никаква болесника тамо где му је речено, види да му је у његовом одсуству одбијена Фијока од писаћег стола, где је тога јутра био затворио 15.000 динара. Не бисмо иикада свршили, када бисмо хтели показати сва лукавства којима су специјалиста калауштва прибегавали, и која успевају у толико боље у колико су простија. Тако, калаузара имају у служби, независцо од својих ирииремача, безбројиу војску благонаклоних извештача. Осим вратара и слугу о којима смо већ говорили, они имају читаву дружину потказивача: бакале, месаре, доносиоце хлеба, који имају приступа по кућама у свако доба дана. Они имају иростакб., на име, бравара, тапетара, столара, сликара и декоратора, који раде

код појединих грађана и од 11 часова до 1, ручавају у оближњој крчми. Чаша бољега, вешто понуђена, одвезује језик тих људи, и, несвесни саучесници, они се дају исиразнити одвећ лако. Најзад, извесни су послови срачуњени с таким знањем, методом и вештином, — да се човек не може свему довољно начудити. Када операција вреди труда и муке, кућа се осматра за време читавих недеља, па и самих месеци. Нацрт места је брижљиво изведен, сви су изласци побележепи. Сведок је за то нацрт од стана гђе Колб који је био својина Жилтурова. Затим, кад се за то јави тренутак, улоге су подељене с равном вештином, и све је спремљено и удешено да се дело изврши потпуно извесно и без и најмањег страха од какве сметње. Крађа накита и вредности од 200.000 динара, извршена у месецу новембру 1901., у стану једнога драгуљара у улици „Квиикампо", г. Бурдипа, била је леп пример калаузарске досетљивости и умешности. Неки господин узима стан под кирију, за 1100 динара месечно, одма^ изнад стана драгуљарева. Прву кирију плаћа унапред, што га.ослобођава да вратар мотри на њ. Он објашњава да долази из Лијона, да му је намештај на иуту, и док он буде стигао, он ће узети под кирију, код једног оближњег тапетара, оно што му је најпотребније, један кревет, јејан стб, две столице. Два дана после, у суботу, све се то дешава. У недељу, нови кирајџија остаје код куће, миран. Међутим, преко дана, долази к њему један радпик у блузи — доносећи кутију с алатом — ствар сасвим природна у време усељавања. И затим, када се, око 10 часова у вече, вратише кући г. и гђа Бурдин, који су, као сваке недеље, били отишли да проведу дан у нољу., они налазе обијен свој гвожђани сандук, иразан, сав у комађу: са својим саучесником, њихов скорашњи сусед улучио је тишину тога дана да отвори на плаФОну, управо изнад кревета, да се пад малтера не би чуо, једну рупу од 60 сантиметара и 55, кроз коју обојица без ио муке беху сишла помоћу лествица од ужета. Иаравно, вратар није више видео свога кирајџију. Најзад, изгледа да се сада из Лондона диригује калауштвом париским. Операције иа пијаци „Ханри-Мартен®, у улици »Скриб« (Атепсат Ехргезз), на пијаци Опере (магацин драгуљара Клера) извршили су Енглези, за чудо извештени, и који одједаред ишчезоше чим су постигли циљ. Што се тиче наигих (француских) калаузара, злочинци као ■ Маршандон, који, слуга у Наризу, живљаше у Комнијењу као син породице, иису ретки. Треба се сетити шеФа дружине Барсија, кога случајно познадогае и зауставише у његовим лаким двоколицама, баш у тренутку када се он хтео повући у провинцију направивши имање. Може се, без иретеривања, проценити на више милијона данак који, сваке године, г.г. калаузари узимају од својих суграђана вароши и села, не рачунајући ту смрвљене уметничке прздмете, уништене успомене, накит породични који би се платио десет пута више него што он у ствари вреди, кад би се само могао натраг добити. С-рећа је још када злочинци, извршивши злочин, не запале намештај, да би затурили траг. Има овде страшне друпггвене мане, сталне опасности како за сиромаха који је што заштедео, тако и за богатога који има у обиму артије од вредности. Зар нема никаква средства за борбу против ових злочинаца, еда се како стане на пут њиховој пљачки. Тиме ћемо се ускоро забавити; јер то би било потцењивати улогу штамие кад би се стало на томе да се укаже зло, а да му се у исто време не укаже и лек. (Превод о Француског) Непгу Науаг(1. П0УЧН0 ЗАБАВНИ ДЕО Г. ТЕЈЛ0Р, П0ЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ И ШТАМПА — ИЗ ГОРОНОВИХ МЕМОАРА ПрЕВЕО Драг. Ј. Антуда вој. СУД. КАПЕТАН (Свршетак) Која би то нисма, упућена. разним властима, ради ирибављања извесних података, — вреДила онолико колико једна нотица отштампана у новинама, које се растурају у милион примерака?