Полицијски гласник

БРОЈ 2

ОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРЛ11А 15

Осуђеници оу чули, како је једном ноКу викао у сну: »Држи га/држи! 1'лаву му одсеци, главу, главу!...® 1'отово сви осуђеници су ноћу говорили и бунцали. Исовке, лоповске речи, ножеви, сикире понајчешће су им долазили на језик у бунцању. в Ми смо људи утучеии, — говорили су они — утроба нам је ишчупана, зато се и деремо ноКу. (< (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински писар упутио нам је оваква питања : 1. Кад је једним реФератом кога по.шцијског чиновника и.ш општинског часника оитужено више .шца због непослупшости спрам законитих наредаба власти, иди због нерада на кулуку, или због друге какве иступне кривицп која се казни по III части казненог законика, а која се извиђа по званичној дужности, па оптужена лица за ту крИвицу буду једном пресудом кажњена од стране дотичне — полицијске и.ш опиггинске — власти, — да ли оида треба све онтужене осудити да плате за извиђај те њихове кривице само 2 динара таксе у маркама, или треба сваког од љих осудити на плаћање таксе по два динара? 2. Даље : Кад ова, тако — једном пресудом — осуђена лица, нротиву исте пресуде изјаве сви скупа једну жалбу, —• да ли на тој жадби треба сви да прилепе само 2 динара таксе у маркама, или сваки од њих треба по толико таксе за жалбу да плати ? На ова пптања ми му одговарамо : 1. Да у нрвом сдучају треба сваког оптуженог осудити да плати по два динара таксе у маркама за извиђај кривице за коју је оптужен, зато, што је сваки од њих, у случајевима какви су горе изложени, учинио за себе кривицу за коју га власт кажњава, без обзира на го, што су сви окривљени оптужени једним реФератом и што се једном пресудом кажњавају. 2. Тако исто, кад овако кажњена лица изјаве сви скупа једну жалбу противу пресуде којом су осуђена на казну, треба на тој жалби сваки од њих да прилепи по два динара таксе за рсшење, саобразно ТБр. 6. Закона о таксама п папомени која се налази испод ТБр. 7. истога закона. * Пиоар једне општине пита нас: је ли правилно поотупио општински суд кад је но тражељу повериоца Н. а на основи извршног осудиог решења првостепеног окрулшог суда ставио забрану на покретност дужника Н. за осигурање осгагка дуга по том извршном решењу у 199-9 6 динара, и је ли правилио урадио расматрајући судија првостепеног суда, који је оснажио решење општинскога суда о тој забрани ? На ово питање ми му одговарамо : Правилна су решења и општинскога суда и разматрајућег судије; јер повериоцу је од воље стајало који ће начин обезбеђења иредузеги према дужнику за своје примање — да ли тражењем извршења осудног решења и пописом имања дужникова по § 469 грађ. иоступка, или претходном забраном нокретности овога. А. кад је он изабрао пут забране, онда ју је морао тражити код онога суда, који је ирелш суми дуга, за који се тражи забрана, за то надлежан.

Овде је, према суми дуга, био наддежан општински« суд; извршно судоко решење јавпа јо исправа и потпун доказ за право тражења по 5 187 тач. 1. и § 33 7 грађанског поступка; и према томе суд је правилно поступио што је ту забрану уважио, а и разматрајући судија што је решење о томе уважио. Г. писара, који нас је о овоме иитао, не треба ништа да бунп то, што је ово остатак већега дуга од 200 динара; јер разлика је између већих дугова од 200 динара и остатка таквих дугова, и дугова до 200 динара само га, што се. по § 2 42 и 2 43 б грађ. поступка они први не могу доказивати сведоцима, докле се ови други могу и доказивати и тим начином доказивања. * * Од једног ошптинског писара добили смо једно овако питање : Ј.... Ж.... из К.... био је оптужен код Суда општине К.... за иросту увреду части коју је нанео С.... М.... из истог места. За ту кривицу тужио га је увређени С... и тражио, да га општипски Суд за исту казии, а поред тога, да га осуди и на илаћање накнаде у 20 динара за уврвду части приватном тужиоцу, поред дангубе и осталих трошкова. Пошто је општински Суд учипио иотребан извиђај но овоме делу, и, пошто је истим извиђајем потпуно доказапа кривица Ј.... то га је исти Суд, својом пресудом, на основу тачке 2. §. 357 казненог законика, за ову кривицу и казиио са три дана затвора, и осудио га да приватиом тужиоцу плати на име трошкова и дангубе 6. динара, али га, по тражењу тужиоца, није осудио и на илаћање накнаде за иовреду части. . Овај писар општински мисли, да је оваква пресуда неправилна, зато, што је, —■ но љеговом мишљењу —, општински Суд требао према другом одељку §. 3 05 кривичног иоступка, да осуди туженога поред казне на затвор јога и на плаћање накнаде коју је приватни тгжилац тражио за новреду части, — па нас моли за објаснеље : да ли је то љегово мишљење правилно или није, н, ако није, онда зашто ? На ово питање ми му одговарамо : Да је у наведеном случају радња општинског Суда, у погледу недосуђивања никакве накнаде ириватном тужиоцу за повреду части, правилна и на закону основана, и, према томе, да је мишљење. истог писара неправилно, зато, што је и за онштинске Судове и за полицијскс власти, поступак подицијска уредба (види примедбу испод 5..1. исте уредбе) за извиђај и суђеље иступних кривица, а у тој уредби није нигде предвиђено и досуђиваље накнаде за повреду части, као што је то случај у законику о поступку Судском у кривичшш дедима који служи као пОступак првостепеним и вишим судовима само за извиђај и суђеље злочинстава и преступљења. Тај законик у свом Ј. 305 џрописао је како ће Судови досуђивати накнаду за повроду части, али се то законско наређујс односи. Само на јавне увреде, која дела као преступна извиђају и суде првостепени судови ; а не односи се и на просте увреде из тачке 2 §. 3 57 казненог законика, које, по полицијској уредби, извиђају и Суде општински Судови или подицијске власти. * • + * На питања једног огпнтинског писара одговарамо му :

§. 66. закона о правозастуиницима пропиоана јо казна за оиа лица, која немају нраво да правозаступничке послове врше, ако такве послове ипак раде за награду, нарочито ако они упражњавајући ту ра.дњу — људе наговарају и на царнице наводе. — Такве кривице извиђају и казие изричу Председници Нрвостепених Судова, којнма треба сваки такав нојављени случај и доставити, са потребним доказима, на њихов даљи поступак." Општииски судови нису надлежни за извиђај и. суђење оваквпх дела,

ИЗ ГШИЦИЈСКЕ ПРАКСЕ *) На робији међу собом везују пријатољство опаснији људи из ових крајева Србије. Ту један другом иоповедају гата су иочинплп, а није их власт ухватила. Када се раотају, пођу кућама добро памте н бедо.ко имена ново-стеченнх пријатеља. Памге јер ће један другом да требају за вргаење разбојништва, која се код пас увек на један једнин начин вргае. Људи рецимо из округа моравског позову своје ((Пријатеље® из округа пожаревачког да сврше посда где они, моравци све прп.шке иознају. Њихови гости у кућу упадају, вргае претрес, опаоују веригама, бију прете и.т.д. а домаћини Моравци стражу чувају. После неког времеиа ови из Мораве прелазе на позив у округ пожаревачкн па нападај извршују а Пожаревљани стражу чувају. Овакав случај ћу да саоиштим, који је се десио у округу моравском срезу беличком у селу Ланипггу. НаСв. Нантелеју 27. јула оваке године нанађур је у Јагодини. Овај паиађур је чувен на далеко и нароД из неколико округа ту се скуггља, јер је сточни пазар врло ве.шки. Као сваке тако и прогале године панађур је био велнки и света је се са свих страна у Јагодину сакупило. Неко дошао да прода неко да купи сваки својим послом. Андреја Радичевић из Г. Штипља, бив. робијаш такође је оа својим сељанима дошао на вашар ади не да куиује и нродаје него да се нађе са познаницнма његовим из округа ножаревачког, са којима је ,на осудп тврдо пријатељотво везао и који знају стићи и" утећи, те да извршо давно спремљено разбојнигагво над газда Димитријем Ђокићем из Ланигата. Првог ,;ана вагаара састану се под једним шатром поменути Андреја, Јован Калинић из Миријева (орез моравски окр. пожаревачки) Љуба Милорадовић из Пругова, Владимир Милосављевић из ћ"аменова (оба из среза млавског пом. округа) и Никола Адекоић из Божевца (орез пожаревачки) и ту почну претресати питање како ће најбоље испаоти иапад пад Ђокићем. Андреја, Љуба и Владимир добри оу нријатељи са ооуде, а Јован и Никола који су и кумови пошли су на реч Љубину. Овако се договор закључи: да Андреја као човек познаг у Ланишту оде тамо промотри кућу и окодину газда 'Бокићеву '; остали ће д а

*) Г. Поваковић, ор, начелник, уз оваЈ опио са оликом обеКао нам је послати и слике осталих зликоваца који се овде номињу.