Полицијски гласник

БРОЈ 5

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 39

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА На питање једног по.шцијског писађа, одговарамо му, да, бакали, према тачки Б. расписа г. Мшшстра упутрашњих дела од првог септембра 188 2 године С.\» 2 5 42, не смеју држати ни арпдавати ове лековитс и отровне ствари: *) Оцетна кисе.шна (анхидрот њен), бензоева киседина, млечна киселина, ћи.шбарска киселина, вадеријанска киседина, ФосФорна киседина, аконитин и његове со.ш, стиден-хдоридамигдадин, вода од горког бадема, вода од трешњеве даворике, атропин и његове соди, бадзаме медицинске као што су: Бадсам ХоФманов, животни, пашота, копајов, антони, секоФер, бизмутнитрат, бизмут-вадеријанат, етер, садицидна киседина, етер ецетни, етер петродеума, морски дук и сирће од истога, кадцијум ФОСФат, каподе медицинске које садрже декове, декокте медицинске, баријум хдорид, здатне бубе (кантариде), маџуне медицинске, едиксире медицинске, Фдастере (медеме) медицинске, изузимајући енгдеског Фдастера садибор (Адое), Кантаридин, дабровипа (кастореум) екстракте медицинске изузимајући екстракт од сдатког дрвета; сдаде и меса, кинин и његови препарати, хдорад-хидрат, хдороФорм, цинконин и његови препарати, кодеин, кофсин , кодицин, дигитадин, конијин, кододијум, све коре од хине, хиноидии, кора од сдатке дике (кора од мјесдимца) кора од наровог корена, бакра адуминат, теријак, смода од мдечике, боб кадабарски и игњатов, рибља трава, укувана говеђа жуч, гвожђа карбонат, цитрат, јодит, броснид, хдорид, судфит, ацетат, натријум, пироФОСФат, охсихдорид, триохсид, гвожђе дијадизовано, гвожђе оксид са шећером растворљиво, кусо (цвет против гдисте пантдичаре), семе против гдиста, Буко (РоПа в1сс0), дист од ведиког биља, дист од пустикаре, дист од бунике, дист од сене (сенесбдетер), дист од татуде, ситне једове гранчице (сабина), горке јабуке (кодоквинте), семе од сабадиде (семе против вашију), мразовац, беда труд, гадбанум смода, тамеринда, инлиска кудеља (трава индиска конопља и њезин скстрактхашиш), црвљивача, кукута, коњска трава, добедија, живе дибромид, меркур-амидо-хдорид, живе: дијодид, јодид, хдорид, оксид, судфид, кугде од камФора, кугде гвожђа, јод, јодоформ, гварана, гвајак смода ; медицинске динименте, оподеддок, кадијум-бромид , кадијум : ацетат, хромат, бихромат, оксид, пермаганат, јодит, тартарат, здатни сумпор, кадијум судфат, стибио-тартарикум (тартарус еметиус), камада, креозот, дактукариум, гвогкђа трихдорид, одовно сирће, медицинске микстуре, димонда за чишћење, магнезија цитрат, магнезија дактат, хадерова киседина, дупудин, дитијум, карбонат, мана ма које врсте, манит, морфијум, и његове соди, Нарцеин, наркотин, бруцин, натријум : ФосФат, садицидикум, хипосудфат, пироФосФат, нукс вомика, зејтин од кајеиуте, етерскн од титрице, (камомиде), етерски од кубебе, *) Распиоима г. Министра унутр. дела од 9. септ. 1898: и 27. повем. 1899. С№ 9190 и 12164. Бакалима, дућанџијама и у опште свима малопродавцима забрањено је држати концетрисаиу сирћетну киселину јачу од 15°/ 0 ' сирћетне киселиие па ма какав назив она носила (еСтракт, есенција и т. д.). А великопродавцима, који концетрисану сирћетну киселнну увозе у великим количинама, дозвољеио је да ову слободно увозе и без дозволе за држање и продају отрова и отровних ствари, ако је увек држе и сгродају у затвореним судовима; осим тога, морају имати уверење царинарнице да је анализа извршена у ногледу чистоте и степеиа концентрације.

етерски од одољена, етерски од кротона, рибљи зејтин фини , зејтин : куван од бунике, куван од орашчића, пресован од орашћића, пресован од рицина, етерски од јелове граичице, етерски од слачице, опијум, пастиле медицинске, прашкови медицински измешани, доверови прашкови, сајдлиц прашкови, кипећи прашкови, бечка каустична паста, пилуде медицинске ма које врсте, теј крајциштански, пиперин, олова јодид, одова; бромид, ФосФорат, танат, прашкови разни за зубе, воде разне за зубе, капљице за зубе, у онште све специјалитете, пекмез од тамаринте, корен од арнике, корен од ведиког бјела, кодомбов корен, корен: од зедене и црне чемерике, ипека за бљување, од коњске траве, јадапа, корен за зубе од ратаније, бд ребарбаре, од запарино (корен од сарсапариле), сенегамбски корен, змијати виргински корен, корен од одољена, специје медицинске, сирупе медицинске, смола од јалапе, смола од скамонијума, корен од папради, са.шцин, сантонин, црна раж, семе од : мразовца, бунике, татуле, Фовлеров раствор, медицинске шпиритусе, разодник, стрихнин и његове соли, сталожени сумпор, калијум, антимонијат, сенеФова со, корен од црвљиваче, медицинске тинктуре, водене, адкохолне и етеријске, медицинске масти, ароматично вино, вино од мразовца, вино од антимона, цинко-ацетат, вератрин, цинка: бромид; хдорид, оксид, сулфо-карбоникум, сулфат, валеријанат, цијанат, паљанов сируп, пидуле : редлингерове, дво-а, мормзона. А, по тачки В. истога расписа, бакали смеју држати и продавати само ове лековите ствари: Бадем, зејтин, бибер, боракс, сандарак, копал, дамар, каранФил, зејтин од : нане, бибера, камФора, каранФида, рузмарина, онајза, цимета, руже, кокоса, иснот (ђумбир), мазија шишке, миск-индиски, камФор, кремор тартари, пелен (трава сува), расток, шпермацет, стипса, дојнице од козијег лоја, сумпор, сумпорни цвет, орашчићи индиски, руменило (чист кармин), саказ, терпетин густи и течни, цимет (дарчин), прашак за инсекте (од РуреШрит рагћетсит). Према §. 19. Правила о држању и продавању отрова и отровних ствари, сваки онај који има дозволу од стране (надлежне) власти да продаје отровне и отровне ствари па поступи противно тим правилима; или, који држи и продаје отровне ствари а нема за то дозволу од надлежне власти, као и сваки онај који држи и продаје оне ствари које по тачки Б. реченог расписа не сме да држи, казниће се по чдану 24-том тачци 25. закона о уређењу санитетске струке и о чувању народног здравља. ★ * * Други један онштински иисар управио је на нас следећа питања : 1, Кад једна општина за рачунску годину, за подмирење издатака по буџету, разреже општински прирез и добије наддежно одобрење да га може од грађана у току године покупити, па тај прирез не може сав у току године да покуни, треба ли га за идућу годину унети у буџет понова или не треба? 2, Треба ли и може ли то исто и са школским буцетом да се уради или не, пошто је школски буџет одвојен од општинско!', а прирез потом буџету општина мора да унесе у општински буџет, ради разреза и наплате '/ Одговарамо му: Да у оваквим случајевима треба поступити по чл. 5 закона о окружним, среским и општинским буџетима, који гласи овако :

„Одобрени буџет важи само за ону буџетску годину, на коју се односи. С тога се сви буџетски ириходи имају ирикуиити у тој години; а тако исто и сви расходи измирити којима је рок илаћања у дотичној буџетској години. ,,Али, ако ио свршетку године, ииак остане не иокуиљених или иокуиљених али неуиотребљени ириходз, они се иреносе у нов буџет као ириход , а остане ли неизмирених издатака, пренеће се такође у буџет за идућу годину." На питања једног општинског писара, одговарамо му: Да се крађа копшица које је извршена у кућној авлији, по нашем мишљењу, казни по оптитем прописима који важе за крађу ствари. Тако, ако је крађа извршена на прост начин а вредност исте не предази суму од 4 0 динара, онда кривца треба за то дедо казнити иступно по §. 391 казненог законика; а, ако вредност крађе прелази ту стопу или је крађа извршена на опасан начин, онда дело треба спровести среској истражној власти, на даљи поступак, пошто је за суђење таквих дела надлезкан првостепени суд, а за ислеђење државна истражна власт; јер, ако је крађа извршена на прост начин а предази вредност од 40 динара, онда се кривац за исту има казнити но § 221 казненог законика, а, ако је 1^рађа извршена на опасан начин, онда се кривац има казнити по § 223 истог законика, без призрења на количину вредности украденог предмета. Само оне 1-срађе кошница, које би се изврпшде у пољу, казне се по одредби §. 222 тач. 3. поменутог закона, такође без обзира на вредност покрађе. На иитање једног општинског писара: шта треба радити и како поступити у случајевима кад у једној општини или извесном селу нема правног гдасача ни за избор кметова ни за кандидата Јшетовског, — одговарамо му : Где се овакви случајеви иојаве, ту треба одма о томе известити неносредну надзорну државну власт, којој је дужност, да тада поступи по чдану 20 а закона о ус.твојству општина и општинских власти, док у дотичној онштини или селу не наступи законска могућност за избор правних дица за кметове, јер, по закону, ни једна општина ни село не могу бити без кметова и без своје општинске вдасти, а такав би случај неминовно наступио онде где правних гдасача нема, ако се у недостатку правно способних бирача иди кандидата не би применио поменути законски пропис.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Станојло Стојковић земљодедац из Осипаонице, извршио је ноћу између 4. и 5. пр. м. опасну крађу Вуици Кузмановићу. Сутра дан, кад га је ошнтински Суд притворио, улучио је прилику, и цобегао из нритвора. Њему је 3 4 год. раста је високог, сувоњав, бркова танких и ретких; у одеду је сељачком, на глави има шубару јагњећу (стару). Кад говори тепа, а ход му је тром. Нађеног треба спровести начел. ср. нодунавског, с позивом на акт Бр. 5 5 7, или Управи града Београда на Бр. 42 5 4.