Полицијски гласник

БРОЈ 8.

У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 7. МАРТА 1902.

ГОДИНА VI

СОО ООО О ОО ОЈОП ОЈОО ОбО ОЈСГ> роб ООО С<УР ООО С^а ООО ООО ООО О ОО с«00 с/уд ООО с/уо ООО СДО С/У) ООО С*0*Р ООО С<УР С/УР О СО ООО СДО ООО (КУР СОО ОУ5 С^О с^о СОО С^О ОбУЗ ( ~^ > ПОЛИЦИЈСКИ глдсник

СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА П0ЛИ1Ш

И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСШ И ОПШТИНСКИХ ШАСТИ

осз с*оо ОЈО^ ОЈОО С«ОО ООО соо ао^ оуа с<оо ооо аоо ооо ооо ооо со^ ооо &оо аоо ооо С/УД С/УД С<ОУ ООО С«ОО СДО СОО ао^ с^ С^ ао^ С/УО С/?О С^?О ООО ЦУД ЦУЗ ООО ОСО ООО С/УД С/?О С<УД СДО УРЕХУЈЕ 0ДБ0Р МИНИСТАРОТВА 7НУТРАШБИХ ДЕЛА

ууд (угуд д^о (Чд^ (уур (уу^ д/ур СОО 000 С/УО С<УД СОР СОО СОО С/УО С-бО С/?Р СОО С/УД .009.000 СОО ООО С/УЗ ССО ^..(УУД С/<0

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом РБеговог Величанства Краља Александра I, на лредлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 12. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 1. Фебруара 1902. године Бр. 409. које гласи: да се Лазар Станимировић, учитељ, родом из Неродимља, на Косову и иоданик турски, прими у српско поданство, са својом женом Магдаленом и децом: Надом и Драгом, изузетно од §. 44. грађаиског закона, као досадањи српски заштићеник 1( . Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 21. Фебруара 1902. године П№ 4.490 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Минис-тра унутрашњих дела, а на основу члана 12. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 1. Фебруара 1902 године Бр. 410. које гласи: да се Трпко Стојановић, бивши учитељ, родом из Тетова, у Старој Србији и поданик турски, по молби својој, прими у српско поданство, заједно са својом женом Наталијом и дететом Живојином, изузетно од §. 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеиик. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела21. Фебруара 1902. године П№ 4.488 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 12. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 8. Фебруара 1902. године Бр. 466. које гласи: да се Војислав Ракић, апотекар у Параћину, родом из Берка, у Аустро-Угарској, и поданик исте државе, по молби својој прими у српско поданство, изузетно од §. 44. грађанског закона, пошто је поднео уредан отпуст из свог досадањег поданства«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 21. Фебруара 1902. године, 1Ш 4.491 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела постављени су: за ванредног писара друге класе начелства округа ваљевског, а да врши дужност писара среза ваљевског и плату из нлате овога да прима, — Иантелије Драгојевић, писар друге класе начелсгва округа рудничког, —• по молби; за писаре друге класе начелства округа рудничког: Милован Тадић, ванредни писар друге класе начелства округа ужичког и вршиоц дужности писара среза злагиборског, — по потреби службе; и Александар Цветић, писар друге класе начелства округа крагујевачког, — по потреби службе, но без нрава иа накнаду путног и селидбеног трошка. Из канцеларије Министарства Унутрашљих Дела 27. Фебруара 1902. године, ГШ 4.481 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Мипистра унутрашњих дела, а на основу члана 12. закона

о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 1. Фебруара 1902. год., Бр. 412., које гласи: да се Јован С. Симић, учитељ, родом из Гиљана у Старој Србији и поданик турски, по молби својој, прими у ерпско поданство, заједно, са својом женом Персидом и децом Савком и Слободаном, изузетно од §. 44. грађанског за.кона, као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 20. Фебруара 1902. године, ГШ 4.489 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра Г, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 12. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Савета од 1. Фебруара 1902. год. Бр. 408., које гласи: да се Јевта Џуковић, учитељ, родом из Плевља у Старој Србији и поданик турски, по молби својој, прими у српско поданство, заједно са својом женом Софијом и децом Викторијом и Александром, изузетно од § 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 21. ®ебруара 1902. године, 1Ш 4.487 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра 1, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу §. 6. закона о местима, с обзиром на височајше решење од 16. јуна 1866. године, решено је: да се место Дервен, у срезу сврљишком, округа нишког, које је до сада прииадало саставу села Шљивовика и Иреконоге, прогласи за село. Из канцеларије Министарства Унутрашњих дела, 27. Фебруара 1902. год. П№ 4.710 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0

ЈЕДАН П0ГЛЕД НА КАЗНЕНО ПРАВ0 КА0 НА НАУКУ До скора изгледало је, да је Казнено Право завршило свој развитак. Са основа, на којима је подигнуто, оно је заиста и дошло до свова савршенства тако, да ничега већ више није могло изнети што би било у истини новина. Но овој сада већ класичној школи казненоправне науке дошао је у најновије време у помоћ нов правац, који смо ми претпрошле године на овом истом месту доста пространо изнели у низу чланака под именом: Човек као злочинац. Тај нови правац отворио је казненоправној науци читав низ нових хоризоната, ако се можемо тако изразити. Пред радницима тога нравца стоје сасвим нове области рада; на новим, пак, пољима рад ће несумњиво уродити богатим плодом. Криминалитет је данас узео на се такав облик, да нас заиста баца све у велику бригу, а све се више удара гласом на патолошку страну у његовом развитку. ГТрема томе, један од првих задатака Казненога Права и једна од првих дужности наших мора бити непрестано носматрање и у што већем броју прибирање Факата за сазнање свих узрока, који су до тога довели, а ио том систематски и сталан рад на отклањању њихову.