Полицијски гласник
№0Ј 9
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 6?
уочити већ на суђењу ирвога дела. Према томе и сувише је мало тражити да се учине нешкодљивим „кривцу у поврату® или само »непоправљиви и из навике злочинци.« 6. Ако нам дело још не казује дубоко укорењену склоност ка злочину него нам показује да је она тек само у развитку, треба трајном и подесном казном покушати иреображај рлочиначне ирироде, треба грађанског, није нужно још и моралног, поправљања. Нарочито код још младих злочинаца по занату неће се тиме проћи без усиеха. Грађанско поправљање васпитавањем на рад постављаће се радним домом , који ће пак само тако имати успеха, ако се ограничи само на елементе за поправку подобне. (Свршиће ое)
ПРОСЈАШТВО IV, ПРОСОСАЧ^И ТИПОВИ У грдду И НА СЕЛУ Пошто смо изнели један низ Факата о просјаштву у опште можемо прећи на описивање појединих типова. У граду има тако много просјака да су они приморани да своја мољења мењају; пролазник би мирно прошао кад би он увек слушао једна иста молења. Једном речи велики број лица која живе од милостиње приморава их да се специјалишу. Свирски (ГНе \УеГ(; с1ег ВеШег ипс1 Тгткег 1898.) који је доста тачно испитивао живот и рад пертоградског пролетаријата, дели просјаке, према карактеру њихових молења. на ове категорије: 1) црквени просјаци (који стоје на вратима храма и на степеницама портала); 2) просјаци по гробљу, који досађују својим молењем посетиоцима гробља; 3) грбави који траже да дирну публику својим болесним и бедним изгледом; 4) лажни духовници; то су лица која се издају за путнике из свете земље, због чега су међу просјацима познати под именом »Јерусалимци"; Б) Севастопољци; стари солдати који тврде да су се борили у кримском рату и да су ту рањени.. (Овај је тип прилично интернационалан. После америчко-шпанског рата опажено је у градовима уједињених држава много просјака који су носили исцепане униформе и причали страшне приче са бојишта, те су им Јенки давали не само бакарне него и сребрне паре. У исто време констатовано је да су код америчких телала старе војничке униФорме тако јако тражене да су скоро све биле распродате и скупље плаћане него нове); 6) путници просјаци у жељезничким колима; 7) скупљачи: који иду од куће до куће, куцај-у на прозоре и моле за милостињу, новац, хлеб, јестиво и старе хаљине; 8) погорелци; 9)исељеници; 10) они који нишу нросјачка писма; 11) протекционисти: они упадају у кућу под изговором да их какав добар познаник препоручио. Осим Свирскове листе нашли смо у литератури још једну коју је у једном прилично опширном чланку о просјачењу саставио неки анонимни аутор. Та листа подсећа на поделу Свирскога али је нешто подробнија: 1) жена с болесним дететом. Често држи она на рукама место детета просто комад дрвета који је покривен крпама; 2) молење за новац да се сахрани умрло дете. У старо добро време носио је такав нросјак мали мртвачки сандук кроз градске улице; 3) молење за новац за мираз невести. (Друштво московских трговаца има велике суме које су јој завештала разна лица да би се сиротим девојкама из грађанског сталежа дао мали мираз; 4) костобољни и болесници који су напустили болницу али су сувише слаби да зарађују храну; 5) слепци и богаљи; 6) мољење за новац да се купи други коњ пошто је стари оронуо или је украден; 7) новац за нсељезничку билету; 8) лица која тврде да су гоњена због своје племенитости и љубави ка истини; 9) осиротели трговци и нропали студенти и т. д. Таква листа наравно да не може бити исцрпна, јер и просјаци стоје под уиливом општег напретка и измишљају често нове молбе пошто увек отварају очи за дневне интересе. Стога ћемо ми, не улазећи у појединости сваке поједине специјалности у кратко говоритИ само о оним групама, које се у животу најчешће сретају. Али пре него што почнемо нашу причу да поменемо још једну вредну просјачку мајсторију. У јесен год. 1899 дође једна сирото одевена жена у један богат дућан на невском проспекту у Петрограду и замоли за две марке за једну молбу. Дирнут таквом скромном молбом те жене, поклони јој трговац те марке. У вече дозна он од својих суседа и пријатеља да је та жена
и од њих то тражила кад се узме на ум да такве две марке коштају близу четири динара онда је то био леп дневни приход а) Црквени и гробљански просјаци Просјаци обе те категорије разликују се једни од других само по месту на коме просе милостињу. Црквени просјаци стоје на вратима божјега дома и чине једну „шупљу улицу, (с кроз коју публика мора ироћи. После светог утиска који божја служба на сваког човека врши, човека одмах на црквеним вратима окружује гомила поцепаних и прљавих људи који најбезобразније показују њихове ране и сакате удове. Тај је занат брзо користан, јер свака група просјака има своја одређена места и не трии да им страна лица чине конкуренцију. Но посматрањима Полијана Свирскога и Шарламова поједине цркве и порте подељене су међу просјачким задругама а места на црквеним вратима и дневни часови међу појединим лицима. На пр. просјак који је на јутрењу добио своју милостињу, мора на подне своје место другоме устуиити појмљиво је да добри људи поред најбоље воље немају никад довољно ситног новца.да сваком сиромаху што год даду. С тога просјаци гледају да се докопају што ближе црквених врата. Једном речи ту влада строга и потпуно развијена организација. Тешко ономе ко се усуду да је норемети. Сваки странац који хоће да продре у редове просјака мора бити спреман па врло енергичан отпор, који прелази и у суровости, како је строго изведена та организација може се и из тога видети што у Кијеву слепци никад не смеју стајати на црквеним врагима, јер оии заслужују доста новаца на вашарима где сељацима показују слепоћу своју. Извесних дана у години знатно расте приход просјака по црквеним портама и гробљима. На црквеним вратима увек је добра жетва о великим празницима кад миого људи одлазе у цркву, а просјаци по гробљима имају пуне џепове оних дана, на које народни обичај прописује посећивање гробова, као на задушнице и т. д. Осим тога имају црквенски и гробљански просјаци своје старешине, који воде радњу трупе и морају добијати разне извештаје за кад су заказати богати погреби и свадбе. Таквог дана мора наравно цела просјачка општипа бити на месту. А да би се сви нросјаци на време сазвали," стоје њихове старешине у вези са црквеним слугама и столарима, од којих се они известе о свему иотребном. Из ове површне слике може се довољно видети како су добро проучени услови добијања милостиње по црквама и гробљима и како су тачно утврђена права и дужности појединих просјака. Али такав поредак само је онда могућан кад се просјаци узајамно добро познају и кад су добро међу собом организовани. Услед тога морамо се придружити мишљењу других иисаца да међу црквеним и гробљанским иросјацима нема ни једнога који је доиста сиромах. Што се тиче живота те категорије просјака мора се рећи да се многи од тих одају иићу, а неки имају добрих срестава. Прибежиште за оне који су без крова њима не треба, јер су они у стању да у приватном стану узму под кирију један угао или целу собу. А често таки нросјаци имају лепе новчане кацитале па дају новац и на кајишарски интерес. б) Грбави или просјаци по улицама и ку^ама Црквенски и гробљански просјаци имају своја одређена места на којима траже милостињу. А има просјака који задржавају пролазнике, иду из куће у кућу и улазе у ародавнице. У просјачком језику они се зову грбави, јер својим погрбљеним иоложајем и бедном спољашношћу гледају да изазову сажаљење публике. Просјаци те врсте могу се свуд видети. И они међу собом деле поједине делове града и улице. Да би се успегино могли борити с полицијом иду просјаци од заната по неки пут по двоје на рад, онај који боље уме да изазове сажаљење публпке, предузима да проси а други хитро пази да их не изиенади полиција. Приход се наравно по уговору дели. Иошто обично достаиапросе то их у мраку нестане да би другима устуиили места. У вече се нојављују друга једпа лица. У издераним хаљинама и дркћући у телу просе они за коју пару за преноћиште и брзо их у мраку нестаје као што су се и појавили.