Полицијски гласник

Г.РОЛ 9

СТРАНА 69

ли1'ије, као за браколом. А куд би чокек нашао данас довољно камена кад би тај пропис и данас био закон. Тако су исто каменовали и лажне сведоке и лажне пророке; лажне пророке још са женом и децом. (Наставиће ое).

ПОУЧНО ЗАБАВНИ ДЕО САМОУБИЦА (ие еабелезкава једног полицајца) 4 — Велика вам хвала, госпођице, одговорих ја веома изненађен, што се ова адреса тачно подудараше са станом баба Мариним. — По повратку Милановом у М.... настави госпођа свој говор, опазили смо на њему знатну промену. Остављајући на страну што је био и сувише тужан, без сумње због жалости на оцем, — оно што је сада код њега нарочито падало у очи, била је његова велика расејаност и нека плашљивост у опхођењу. Изгледало је, као да се од некога боји, као да од нечега преза. Неколико пута покушавала сам с њим разговор о његовом умрлом оцу, новом положају мајке и Фамилијарним односима у опште, али је он увек, саприметном жељом, избегавао такав разговор. Шта више, после сваких мојих таквих покушаја, он је, то сам добро опазила, престајао долазити к нама по неколико дана, нравдајући то болешћу, или каквим нарочитим радом. Пскрено да речем, овакови његови поступци задавали су ми озбиљне бриге, али сам због Еме морала ћутати и вешто прикривати моје неспокојство. — Овом приликом поменућу, господине комесаре, да је Милан у погледу материјалном, може се рећи, сјајно стајао. Како ми је Оскар причао, он је код себе увек имао ио неколико хиљада марака, са којима је, вели, више пута притицао у помоћ својим сиромашним друговима. — Међу тим, односи наши с њим, нису се, у суштини својој, ни у колико изменули. Од је и дал 3 е давао Еми часове из сликарст^а и. како којим даном, све бише и више задобијао њену наклоност. Тако исто расло .је из дана у дан и његово пријатељство са Оскаром, који се, у последње време, без њега није могао маћи. При свему овоме, Милан је и даље остајао онако исто резервисан као и у почетку и то је Ему доводило до очајања, а Бога ми и мени задавало озбиљне бриге. Бојала сам се, да њена велика л»убав према Милану буде имала злих последица и, као што видите, нисам се убојала. Ну, да причам редом: — Некако око половине месеца априла разболе се изнепада Милан и то тако опасно, да му је и живот био у питању. Оскар, који се није одвајао од његове постеље, морао је по неколико пута дневно долазити к нами и извештавати нас о стању његове болести, а кад је иста узела огромног маха, отишли смо и нас две, на велико наваљивање Емино, да га посетимо. Милан је боловао од тиФуса и то, као што номенух, врло опасно. У моменту када смо га посетили, био је у кризи и није нас могао познати. Бунцао је страховито и у бунцању непрестано помињао свога умрлог оца и Ему. Право да кажем, ја. сам се у почетку због овога мало једила. али су ми Ема и Октар умели доцније објаснити, да је то последица његове скривене љубави према Еми. И доиста, нису се преварили. Захваљујући нези двојице лекара, и Милановој јакој природи. он је за десетину дана, у велико прездравио и тада се десило оно, што смо сви давно желели : Милан је признао да љуби Ему и молио ме за њену руку. — Бојим се, да не будем досадна, ако вам описујем све ситнице које су после овога следовале, и радост, коју је Ема поводом Миланове изјаве осећала. Главно је то, да је званично верење било око иоловине месеца маја, коме истина није могла, због болести, присуствовати мати Миланова али је, у једном оиширном писму, честитала вереницима и послала им свој матерински благослов. — Да ли случајно имате то писмо код вас, упитах госпођу. — Код мене не, али мислим да је у куферу међу осталим хартијама Милановим. Ја бих вам, у осталом, ако је то само потребно, могла тачно казати његову садржину. Радије ћу претпоставити садржиниоригинални рукопис.

— Онда ћу вам га послати чим се вратим у хотел. — Ја ћу бити тако слободан да Вас тамо отпратим. — 0, ви сте веома љубазни. Захваљујем и у име Емино. — Молим, ја чиним само своју дужност. По што смо измењали ово неколико реченица, настави госиођа свој прекинути говор о Милану овим речима: — Приликом веридбе било је утврђено да свадба буде крајем месеца јуна., по завршетку Миланових студија, али је овај рок, на наваљивање Миланове мајке, морао бити продужен. — Гђа М , тако се она звала, желела је, да свадба не буде пре него што нрође година дана од смрти мужа јој, а то је падало некако при крају јула. Против овога не само да нисам ништа имала, но шта више, да би доказала госпођи колико поштујемо њену успомену на оца Милановог, одложим свадбу за 15 септембар. У писму, које сам ја лично написала, по што је наша ранија коресподенција ишла преко Милана, извештавајући госпођу о одлагању свадбе, изразим и своју жељу да се што пре лично упознамо и позовем-је код нас на неколико дана. Уз писмо приложим још и моју ФотограФију, а Емину је Милан већ из раније био послао, и умолим госпођу за реванш. — Извините, госиођо, што Вас прекидам, али ми је преко потребно да знам адресу на коју сте то писмо испослали? — За име Бога, адреса је била она иста на коју је Ема слала Милану писма из Швајцарске. Али, за што ви то питате? — Доцније ћу Вам објаснити, одговорих ја задовољан добивеним одговором, и умолих госпођу да продужи своје причање. — Од прилике на 6—7 дана но испраћају писма, настави она, добијем од Миланове ма.јке одговор на послато јој писмо, у коме ми веома учтиво захваљиваше на пажњи око одлагања свадбе, и обећаваше: да ће нас походити око половине месеца августа, само, вели, да Милан предходно дође по њу у Београд. Фини стил којим је ово писмо било написано, као и нотпуно правилни немачки правопис, јако су ме изненадили. Увидех, да је мати Миланова много интелегентнија, но што сам ја замишљала. Али оно, што ме је нарочито изненадило, била је госпођина ФотограФија. Из ње се видело, да је она још млада и свежа, а при том необично лепа. Судећи по ФотограФији, госпођа није имала више од 40—42 год. Изненађена, да таковмлада жена може имати сина од 26 год., колико је било Милану, потражих од оиога објасњење и он ми рече, да, се његова мати удала у 17-ој години, и да сада. има 43 год. — Ви сте без сумње понели ту слику са собом? — На сваки начин, само што је овога момента немам ири себи. У куФеру је са осталим стварима. Кад вам будем предавала писма Миланова. даћу вам и ову ФототраФију, ако вам је она од потребе ? — Тиме ћете ми учинити велику услугу, одговорих госпођи, која настави: — Неколико дана, по пријему овог писма провели смо око нрииреме за нут Миланов и дочек његове мајке. Ема, која је била одушевљена младошћу, лепотом и интелигенцијом своје будуће свекрве, спремила јој је по Милану ваздан којекаквих ситница, па међу њима и три слике: њену, Миланову и Миланове мајке, које је сама лично пресликала са ФотограФије. Као што видим, те су слике сада у вашим рукамаи ја бих вас молила да ми их вратите, ако је то у опште могуће? — То би учинио драге воље, госпођо, али, на жалост, ја тих слика немам. У стану самоубице нађена је само једна слика и то госпођичина, па. је и она, по што је репродуцирана, уништена, по жељи самоубице. ФотограФија, коју сам мало час показао, копија је те уништене слике. — Шта рекосте ? уништена по жељи самоубице! — Да, госпођо. — Ах, мама, мама зар сам то од њега заслужила зајеца Ема и појима да се сроза са столице, али је ја и госпођа придржасмо. Нова несвест Емина трајала је око неких 10 минута. Дошав к себи, навали на мајку да одмах иду у хотел и опремају ствари за пут. Све наше молбе, да је од тога одвратимо, беху, бар у почетку, узалудне. Тек када сам јој показао нисмо Миланово и превео је из њега онај став, који почин.е речима: ».4х, слике, слике, ви Иете оаростити и т. д.", умирила се мало и пристала, да и даље остане у кварту. Томе је, у осталом, много допринело и објаснење њене мајке, односно жеље да се слика