Полицијски гласник

ВРОЈ 10. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 21. МАРТА 1902. ГОДИНА У1 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛДСНИК ШЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЖШР БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ИОЖНИЈСШ И ОПШТИНСКИХ МАСТИ УРЕЕУЈЕ ОДБОР МИНИОТАРСТВА УНУТРАШЕИХ ДЕЛА ~ хх: уу. УУ. УХ. уг. ух. ~ еимм^еда с^в с^о е^> оао оо^. аот сдос^> с^ ж с^. УХ С^ С/У- с^с^ с^с^ С/У: с/^ с/^с^с^; а<УЈУ* с^с^ е<јоа^

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Наче,лству о^руга По §. 4. а. полицијске уредбе, општински суд као полицијска и судска месна власт »извиђа и изриче казне о свима иступима" из трећег дела кривичног законика. Истина, по овој законској одредби, надлежност за суђење свију иступних кривица припада и полицијским власгима; али, за оне иступе, који се извиђају и казне по тужби приватнога, »дужан је приватни тужилац да се пајпре обрати општинском суду." Само-акоопштински суд не би поднету тужбу узео у поступак, може се приватни тужилац за такво дело обратити и полицијској власти према са свим јасном наређењу из треће алинеје поменутога §. а. Другим ренима, надлежност полицијске власти за извиђање и суђење иступа, који се казне по тужби приватног лица, не постоји све дотле, док се не би утврдило, да тужбу, дату за исто дело, општински суд није хтео узети у поступак. И поред овог, овако јасног законског наређења, многе полицијске власти погрешно узимају у поступак тужбе за иступе, који се казне на тужбу приватног лица и онда, кад се тужилац није предходно обратио с тужбом општинском суду, те на тај начин и себи задају излишан посао и ремете надлежност, која општинској власти по закону припада. Због тога, наређујем и начелству и среским властима, да у кругу своје надлежности узимају оваке тужбе у поступак извиђања и суђења само онда, кад се утврди, да општинска власт није хтела да тужбу прими, или је примила, па исту није хтела узети у поступак. Где год општинској власти није предата тужба, полицијска власт дужна је општинској власти послати примљену тужбу на поотупак, ако је исту поштом добила, а ако је интересовано лице лично донело и изјавило да се није ни обраћало општинском суду да тужбу и не прима, већ да интересовано лице обавести да тужбу преда општинској власти. Да се, опет, грађани неби навлачили на"излишне таксе и трошкове око предаје нове тужбе, полицијска власт прибављаће од свију општинских судова табеларни преглед месечних података о свима иступним кривицама, а нарочито оним, које се казне по тужби приватног лица, и на тај начин контролисати да ли се иступне кривице узимају благовремено у извиђај и суђење, и да ли се опет: пресуде, по таквим кривицама, уредно извршују, па ће према резултату наређивати шта треба за брзу расправу ствари, а одговпрне органе кажњавати за доказано немарно вршење дужности, или за невршење именованог законског прописа. Препоручујем начелству, да овај Распис достави свима среским и општинским властима и да се о његовом извршењу стара. П№ 6178 13. марта 1902 год. у Београду. Министар унутрашњих дела, Н. Д. Стевановић

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО ЈЕДАН ПОГЛЕД НА КАЗНЕНО ПРАВО КАО НА НАУКУ 3 7. Тесна органска веза казненоправнога судства са извршењем казне неизоставна је погодба за успех. Но мњења се још разилазе како да се та мисао изведе. Снажно се брани и исто тако напада захтев, да се пресудом судском не изриче једна одређена и већ одмерена казна, него да се она изрече само у границама једног максимума и минимума, па да се доцније одмерава, пошто се тачно утврди карактер злочинчев. И док једне присталице овога деФинитивиу одлуку о томе задржавају за позније казненоправно суђење, други би је хтели пренети на какво нарочито надлештво, на извршну казненоправну власт. Тако исто није још постигнута сагласност ни односно случајева, у којима би требало да се примени та тако звана неодређена кривична осуда. Но при свој тој разлици и несагласности једно се и данас већ не може порицати, на име да се како свеколико извршење казне тако још нарочито извршење казне лишења слободе мора ставити у службу извесним криминалнополитичким сврхама, које закон и судска одлука пропишу, да је, дакле, судбоносна погрешка одвајање свих казнионица од казненога законодавства. 8. Најзад, циља свога свесна борба противу злочина претпоставља стручну спрему свих лица што у стварима казненоправним имају удела, хоће да су они потпуно упознати са свеколиким животом и сваким покретом злочиначког света, да су у њ посвећени у свим односима његовим. Да би се доследно извела казна с циљем који има, морају се имати у виду неколика важна ограничења, која излазе непосредно из саме идеје о циљу. То су ова ограничења. 1. Слобода појединога човека не сме бити остављена без заштите и предана на милост и немилост општем добру. Нека и стоји то, да су границе ове заштите неједнако повлачене у разна времена према разним погледима на задатке државе и права, ипак у правној држави изрицање казне биће оправдано само тако, ако је ко своје непријатељство показао у извесном, законом тачно описаном делу. У том погледу казнени закон се јавља као Ма§'па Сћаг1;а, Устав злочинчев! Њиме се стаје на пут да од индивидуалних оптужаба не наступи опасност по друштво. 2. Законодавство има с правним назорима што у народу живе, ма и као традиционалне предрасуде, да рачуна као са моћним и врло важним Фактором. Мора се чувати да са њима од једном кида, али не сме пренебрегавати ни то, да му је дужност да те правне назоре народне обазриво дотерује и поступно исправља. 3. Што се тиче дејства казне на злочинца, не смеју се губити из вида њена социјална реФлекторна дејства, т. ј. њена дејства на целину, која горе назвасмо генералном превенцијом по ресултату који има да покаже. Претераност идеје поправљања биће по правну свест целог народа а тиме и по животну снагу државе тако исто судбоносна, као и безобзирна грубост према. случајним злочинцима или сурова свирепост према непоправљивим злочинцима. Идеја циља даје сама себи границе и штити се сама собом. Метнути средство изнад циља, никад не може бити добро. 4. Али да не прегонимо ни с идејом циља, чува нас сазнање, да злочин има свој најдубљи корен у ариликама дру-