Полицијски гласник

СТРАНА 82

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 11

којом ое могу користити. Год. 1899 славила је у Петрограду свој јубилеј чувена глумица Савмна, и добила је много поклона, цвећа и захвалних адреса. Са сузама радости у очима изговорила је она публици ове речи: »Од превелике среће ја сам нема, јер у овом тренутку ја сам најсретнији човек у Русији®. Првих дана за тим она је била претрпана просјачким писмима. У многима од њих било је дрских израза, на пр. »ко је срећао тај је добар и издашан. Дајте ми 100 рубаља®. Други је тражио да спасе своју част само 300 рубаља, итд. У Паризу излази сваке године књига адреса у два пздања, која су позната под именом »Мала игра« и „Велика игра". Прво стаје три динара и у њему су адресе много стотина добрих људи в Велика игра с< опширнија је, има више адреса и сваком имену приложена је кратка карактеристика и биограФија, и ту тачно означени иодатци о занимању, о часовима примања, о вероисповеди, политичким начелима и навикама дотичног лица. Те нотице овако гласе. »Господин А. »Богат човек, даје чешће 5 динара, плаћа кирију ако коме откажу стан с( . Господин В. „Никад не даје новаца, треба га молити за хаљине®. Господин В. »Интересује се само за децу. Треба га молити за рубље за новорођено и за мајку«. Господин Г. »Врло богобојажљив ; воле да проводаџише«. Госиодин Д. »Стари републиканац. Мора му се човек преставити као жртва реакције и попова«. Лако је појмити да та знања за просјака нису без вредности. А у исто време из тих Факата да се видети како је јако развијена просјачка индустрија. Белешке у новинама У руским новинама налазе се чешће мале кратке нотице редакције или веће »прииослано® од приватних лица, који обраћају пажњу публике на жалостан положај. једне Фамилије. Услед те нотнце ти сиромаси толико су претрпани новцем, оделом и срествима за рану, да имају више него што им треба. Осим тога што је тако расипање бескорисно, мора се применити и то да добри људи дају милостињу често онима, који таку помоћ не заслужују, јер професионални просјаци умеју лепо да се користе таким анонсима. Преваре такве врсте тако су се умножиле у последње време да је друштво за сузбијање просјаштва у Москви сматрало за потребно да публикује своја искуства у том питању да би показало како се лако и често публика вара. У јесен год. 1899 изиђе једна белешка у новинама која обрати пажњу људи на потребитост једне породице. После смрти матере та се породица састојала од девојке од 17 година и пет млађих сестара њених у добу од 7—15 година које је она морала хранити, пошто је родитељи нису оставили никаквих срестава. Услед те објаве та је породица добила првих дана 60 марака. Али положај Фамилије био је сасвим друкчији. Ту породицу помагао је често завод за сиромахе; више пута слали су им новаца, срестава за живот и хаљина. 15-то годишњи дечко узет је за црквеног певача; две девојчице од 12 и 13 година дате ру код једне шваље у школу; девојчица од 9 година и дечко од 7 година примљени су у сиротињску школу, где су добијали јела и хаљине и само су ноћу ишли кући. Кад су родитељи помрли 17-то годишња сестра била је глава ®амилије. Управа сиротињске школе предложи јој да 9-то годишњу девојчицу да стално да у интернату живи али најстарија не пристане на то. Осим тога узме она натраг у кућу 12-то годишњу сестрицу од кројачице, под изговором да је ова рђаво поступала с њом. — Цела Фамилија била је тако збринута само су двоје деце за то задржани код куће што је најстарија сестра сматрала то за потребно, да би могла деловати на осећања публике. Онај који таку Фамилију површно погледа, верује да она заслужује сажаљење и помоћ, али чим се више и из ближе загледа, одмах се открије превара. Други један Факат из год. 1898 није мање интересантан. Једна породица прекине свој нут из Одесе у Петроград да би могла у Москви варати сажаљиве људе. У разним новииама изиђу објаве, у којима је описивано жалосно стање сиротих путника. Услед тога притицали су. многобројпи дарови. А у ствари положај Фамилије није био тако критичан. Фамилија се састојала из ова четири лица: оца, који је имао пре неку малу државну службу, али се разболео те је морао чувати постељу, његове нервозне, болешљиве жене и двоје мале деце. Невоља

их је приморала да се настане у једном хладном, влажном стану. Завод за сиротињу тога краја града заузме се за ту породицу, потражи јој бољи стан и помагао јој колико год је могао. Али се на скоро увиде да је ту играна једна прљава игра, јер путници не хтедоше да мењају стан, јер је влажан ћумез чинио на посебице жељени утисак и сваки је завукао руку у џеп да помогне у тој невољи. После се сиротињски завод известио у Петрограду да та Фамилија добија приличну помоћ од неког богатог господина који је нлатио и пут за Одесу да би тим болесницима дао могућности да се у бањама поправе. Дакле цело задржавање те Фамилије у Москви није било од невоље, него су прекинули пут само да би напунили џепове на рачун неискусних, ДОбЈЗИХ ЉЈДИ. Ти просјаци по новинама нису чисто руски специјалитет. И у Шпанији је тако прсјаштво веома раширено. (Наставиће ое)

ПРЕСТ0НИЧКА П0ЛИЦИЈА СИГУРНОСТИ У 1901 Г0ДИНИ Д. Ђ. Алишпић Међу многобројним и разноврсним делањима наше престоничке полиције, као и свију полиција у опште, најважнија су, а за друштво у исто доба и најкориснија она, којима је циљ штићење личне и имовине безбедности грађана. Неоспорна је ствар, да ово управо и јесте прави задатак полиције, али је тако исто и непобитан Факт : да данашње полиције, поред овог задатка, имају још много и много других који, истину да речемо, нмсу увек овако корисни, али су, често пута, куд и камо важнији и претежнији. Права, или још боље да речемо идеална полиција, каква је некада постојала код старих Римљана, а нарочито за време првих цензора, не постоји данас, дакле, ни у једној држави, али за то пак постоје, готово у свима напреднијим државама, нарочита одељења за полиције сигурности, у којима оне, гхотпуно еманциповане од свих других послова и могућих обзира, отправљају, са пуно поноса, своју тешку али и узвишену дужност у борби са непријатељима личности имовине. Што се тиче наше престонице, у њој полиција сигурности не постоји, нити има изгледа да ће скоро постојати као оделита установа, већ је измешана са осталим врстама полиције, међу којима је, бар у ранија времена, заузимала увек последње место. Тек од пре 5—6 год. поклоњена је и њој мало већа пажња, иомоћу које је она, нарочито у току последње 2 године, својим успешним радом створила здраву и снажну основу за њено будуће делање. У овом истом листу, а у месецима: октобру и новембру пр. год. мп смо, у кратким потезима, из;;ели рад наше, ма и непотпуне полиције сигурности, у времену од 1896—1900 год. закључно. Рецима који следују, циљ је, да продуже заиочети посао, односно да изложе, овако јавно, ред наше полиције на пољу сигурности у прошлој — 1901 год.

После сталности и сређености које су завладале нашим друштвеним животом крајем 1900 год. могло се, с иуно разлога надати: да ће њихове благотворне носледице имати великог утицаја и на нашу нрестоничку полицију, па је, у ствари, тако и било. Остављајући на страну политичку полицију, која је, бар колико је нама познато, у овоме времену веома часно вршила свој задатак, поменута сталоженост и сређеност нарочито су користиле иолицији сигурности, јер су је ослободиле од којекаквих обзира, и допустиле јој, да се самостално креће и развија. Само на овај начин, и никако друкче, могла је она постићи успехе које ћемо мало доцније изложити, и који су толико важнији према онима из предходних година, што се она — полиција сигурности у другој половини 1900 и целој 1901 год. имала да бори са масом окорелих зликоваца и крадљиваца, који беху пуштени у слободу јула месеца претпрошле год. Требало је много и много смишљеног и енергичног рада, док је већи део ових отпуштених осуђеника враћен у казамате, а осгатак принуђен на бегство у иностранство, или у унутрашњост —• место рођења. Овим отпуштеним осуђеницима ваља још додати и сталан кадар скитница, кесароша, привремених раденика и слугу, као и велики део гамена београдских о којима полиција сигурности