Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12 и 13

има много и православних. Скупљачи улазе у сваку кућу г код Руса моле они за новац да се по ново подигне изгорела црква, а код католика издају се за папине изасланике и скупљају прилоге за грађење нове катедрале. У исто време воде они трговиину са свакојаким свежим стварима нарочито са стакленим посуђем, у којима су намештени мали олтари и распећа. Осим тога издају се као врачари и лекари, лече стоку и продају љубавне напитке. Пошто им је радња тако веома разнострука то они заслужују врло лепе суме и имају"могућности да проводе безбрижан живот. Тиме завршујемо главу о црквеним скупљачима. Сматрали смо за дужност да о тој теми подробније говоримо, јер су људи те врсте безусловно протуве. И црквени скупљачи проводе такав исти неуредан живот, имају исте пороке и исти непродуктиван рад. И њихов је занат примање милостиње само у другој Форми. б) Проојачка оела. У глави о просјачким гнездима говорили смо до сад само о црквеним скупљачима. Сад ћемо нрећи на другу категорију т. ј. на села, чији становници скупљају милостињу сами за себе. Таквих места има у многим губернијама руске царевине. Да почнемо са северном Вологдом. У два округа живи четврти део становника, дакле 1500—2000 људи, од милостиње. Сваке године првих дана месеца Новембра полазе ти сељаци на пут да просе по губернији Перму. Тамо остају они више месеци и долазе тек у Фебруару или Марту кући. Један део сељака приморан је невољом да проводи такав живот а већина ради тај посао јер је користан а народни морал допушта такво занимање. У губернији костроми просјачка индустрија развијена је у овим местима: 1) У карнавинском округу има 700 лица, која просе милостињу; рејон њихове радње јесте губернија Вјатка. У округу Макаров има врло много просјака. У једном округу просе људи, у другом жене и деца. Први путују ио губернијама Владимиру, Нижњем Новгороду и Јарослав.у; многи долазе у Москву и у разна Фабричка меота и просе за зидање изгорелнх цркава или њихових сопствених кућа. Жене не иду на тако далек пут. Већина од њих причају добрим људима да су их сиротиња и рђава година приморале на нросјачки штап. А ако људи из тог села упрте просјачку торбу, онда се издају за путнике калуђере и причају добрим људима о њиховом путовању у Јерусалим и у манастире на брегу Атосу (ти су манастири у целој Русији веома понгговани), и продају освећене предмете које су они отуда донели. (Наставиће се) ТЕЛЕСНЕ И СМРТНЕ КАЗНЕ ПРВИ ДКО. - СМРТНЕ КАЗНЕ 6 4. Тровање. Где се је први пут иронашло да извесне супстанце имају особину да убију онога који их поједе, не може се утврдити. По скасци Хеката је била прва која је открила отровно корење и то саопштила својим ћерима Медери и Цирци. А може се узети да је откриће отрова и његовог дејства онако исто било случајно као и откриће животНих срестава. У Персији су још у прастаро доба знали за. једно дрво које је носило огровне илодове и тај су плод употребљавали за погубљавања дајући осуђеноме да једе од њега. И у старом Египту тровали су осуђене. А најсигурније се зна да су Грци много употребљавали тај начин убијања, док још нису били иокварени и док још у свој законик нису били унели најкрвавија казнена срества. Најпознатији пример тог начина погубљавања јесте Сократ, коме су отров послали у тамницу. Тако на смрт осуђени бивао је примораван на самоубиство, као и туроки великодостојници, којима султан просто пошље свилен гајтан да се изволе н.име обесити. У грчкој је отров био нарочита казна за браколомнике. Као што се открило да отрови убијају тако се исто иашло да се људско тело може тако навићи на примање отрова да . . •**»•- •

организму ништа нешкоди, бар онда ие кад се извесна доза непређе. Тако и данас раде они који једу арсеник. Нарочито је у Штајерској то срество омиљено ради добијања снаге а кокетне жене узимају га да би заокруглили Форме тела и да би очи биле изразније. Тако се је у старој Грчкој једна браколомница нолако тако навикла на отров и тиме постигла да јој казна огрова за браколомство ништа није шкодило, кад су је осудили на смрт због браколомства. И свет се је томе толико зачудио да су осуђеној поклонили живот. Из тога се види како је добро бити опрезан. Од правне стране отров није често био смртна казна, али га је приватна освета често упогребљавала. Увек је тровање сматрано као ниска и гнусна радња. И код старих Германа троваче су осуђивали на смрт, док су убице па и убице родитеља својих осуђивали само на покајање у цркви и на новчани одкуп. У франачком и ломгобардиском праву па и у салиском праву било је то иредвиђено и имање тровача бивало је конФисковано, осим тога што је општина убијенога морала платити као одкуп. 5. Дераае коже. Од свих ужаса које је*обилато људски дух проналазио дерање коже јесте један од најгрознијих. Да је то ужасно казнено срество врло старо види се још из библије. Краљ Антиох хтео је да примора Јевреје да се одреку њихових светих закона а нарочито су седморо заробљене браће морали јести свињетине. И кад они то нису хтели - он је наредио да им се одеру коже.

Слика 3. — Дерање козке.

Најпознатији пример дерања јесте онај који је Камбиз наредио за свог врховног судију Сикамна. Тај је судија био подмитљив, примао је поклоне и чинио неправду. Камбиз је био строг али у овом случају праведан. Пошто је судија по његовој наредби убијен нареди да му одеру кожу и да његовом кожом поставе судијску столицу. И Херодит помиње тај случај. Тако