Полицијски гласник

СТРАНА 92

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 12 и 13

а одлука је општиноког збора оно за шта је гласало половина гласача и један више. А ако на збор не дође половина гласача, или дође али би гласови били подједнако подељени, онда се сматра да ствар није решена, и опшгински суд је дужан у року од 10 дапа сазвати други збор. На овом дрзтом збору решиће се предмег са оним бројем гласача, који су дошли. Ако ли би и на овом збору гласови били подједнако подељени, сматра се да је ствар одбачена. Члан 50. Ако се на збору врши избор часника општинских, па ни један од бираних није добио савршену већину, гласачки ће одбор решиги да се држи нов збор за ужи избор, између оних који су добили највећи број гласова. Члан 51. Ако се има извршити ужи избор, гласачки ће одбор саставити оглас за нов збор. У том огласу треба да стоји: колико је свега гласача по гласачком списку; коликоје њих свега гласало; које је апсолутна већина; имена кандидата, који су највише и колико који гласова добили; између којих се и ког дана има извршити ужи избор. Овај оглас гласачки одбор предаће општинском суду, да га он објави и гласаче иозове на збор. Рок за ужи избор не може бити краћи од три ни дужи од осам дана. Члан 52. Ужи избор бива само између оних кандидата, који су у огласу гласачког одбора означени. Ну ако би се десило и на ужем избору, да од ових кандидата ни један опет не добија савршену већину, онда се сматра да је изабран онај, који је добио највише гласова; а ако су двојица или више њих добили подједнак број гласова, онда гласачки одбор, коцком решава ко је изабран. Члан 53. По свршетку посла ради кога је збор сазват, гласачки ће одбор свој записник, гласачке спискове и све остале изборне акте предати општинском оуду, који ће их одмах завести у општински деловодни протокол. В. Сеоски састанак. Члан 55. У општинама које су састављене из више села, постоји и сеоски састанак, којијескуп нравних гласача тога села. Члан 55. На сеоском се састанку врши: избор сеоског кмета и избор сеоских пуномоћннка, у случају кад село има само за себе да води парницу; врше се објаве државних и општинских власти, и други сеоски послови. Члан 56. Кад се на сеоском састанку бира кмет или сеоски пуномоћници, он се држи код општинске суднице и за њега важе сви прописи овога закона, који се односе на сазив збора оишгинског, састав гласачког одбора, начин гласања, бројање и бележење гласова, сређивање изборног посла, објаву резултата гласања и вршење ужег избора. V. Конституисаве нових општина. Члан 57. Према прописима овога закона сазвани и конституисани скуп правних гласача оних општина, које се спајају у једну нову онштину, зове се: заједиички збор. Члан 58. Заједнички збор сазива оаштински суд једне од оних општина, које се спајају. Који ће општински суд сазвати заједнички збор и у којој општини, одређује државна надзорна власт. Члан 59. Председник и чланови гласачког одбора заједничког збора они су, који су и за општину чији је суд позвао заједнички збор. Члан 60. Гласање се на заједничком збору врши по азбучним списковима општина које се спајају, и које су оне послале онштинском суду оне опшгине, у којој је збор сазван, најдаље иа два дана пре дана одређеног за заједнички збор. Члан 61. Заједнички збор бира за нову спојену општину председника; одборнике и замеиике; а кметове, по пропису члана 100. овог закона. Члан 62. Скуп правних гласача вароши, варошице, једног или више села, која хоће да се одвоје од општине којој припадају, и да оснују иову засебну ошптину, сазван и конституисан према проиису члана 35., 36. и 37. овог закона, зове се засебан збор. Члан 63. Засебан збор сазива општински суд у месту где је општинска судница. Члан 64. Председник и чланови гласачког одбора засебног збора они су, који су и за дотичну општину.

Члан 65. Гласање се на засебном збору врши по гласачким списковима вароши, варошице или села, која хоће да се одвоје и оснују нову општину. Члан 66. Засебан збор бира: председника општинског суда, кметове, одборнике и заменике за нову оиштину, по прописима овога закона. Члан 67. Прописи о општинском збору важе и за заједнички и за засебан збор, у колико за њих није овим законом друкчије наређено. VI. Спштински одбор. Члан 68. У свакој општини постоји општински одбор: 1. у општинама до 500 нунолетних грађана има 10 одборника; 2. у општинама нреко 500 до 1000 пунолетних грађана закључно има 16 одборника; 3. у општинама преко 1000 пунолетних грађана има 20 одборника. Веоградска општина има 30 одборника. Општински одборници имају заменике. Број заменика раван је половини броја одборника. У општинама које су састављене из више села, или из вароши и села, број одборника сразмеран је броју чланова које има варош или село. Члан 69. Општински одборник и заменик може бити сваки грађанин, који има право гласа на збору, а поред тога плаћа: у окружним варошима и Београду тридесет динара непосредне порезе без икаквих приреза ; а у свима осталим општинама по петнаест динара годишње. Општински одборници и заменици не могу бити: чиновници надлештва, који над општином воде непосредан надзор, општински службеници и служитељи под платом и служитељи државних надлештава, и сродннци по крви до четвртог, а по тазбини до другог степена закључно. Ако су овакви сроднпци случајно изабрани, старији по годинама узима се за одборника. Општински одборници и заменици не могу бити општински лиФеранти или предузимачи. Члан 70. Кад се бирају одборници, изабраће се уједно и заменици одборника. Члан 71. Одборници и заменици немају никакву плату од општине. Но ако по општинској иотреби врше какав посао скопчан са трошковима, одбор ће им одредити накнаду. Члан 72. Сваки члан оиштине, који буде изабран за одборника или заменика, дужан је примити се тога избора и отправљати дужност одборничку за коју је изабран. Избора се пак не морају примити: 1. који су навршили шездесет година; 2. који због дуготрајне болести и слабости нису у стању вршити дужност одборничку; 3. чланови оппггине, који се по своме редовном занимању већином налазе на страни или на нуту; 4. државни чиновници, који су у служби. свештеници и учитељи; 5. они, који су били одборници или заменици, за две године после тога, кад су престали бити одборници или заменици. Члан 73. Одборници и заменици, пошто се уведу у дужност, не могу ни на који начин одступити са свога положаја, пре него што одслужз прописан рок. Ну ако за време трајања њихове службе наступи према коме неспособност, предвиђена у чл. 32., онда таквог разрешава одбор од његове дужности, или ако то одбор пропусти учинити, то врши надзорна власт својом наредбом. Члан 74. Разлоге оних чланова општине, који су поменути у тач. 2. и 3. члана 72., оцењује и уважава општински одбор; и кад те разлоге уважи, онда се, по наредби одбора, бирају нови одборници на њихова места, а дотле одбор заменицима попуњава привремено број одборника; а за лица означена у тач. 1., 4. и 5. прима изјаву на знање. Члан 75. Кад које лице, осим оних у члану 72. именованих, не би хтело примити се дужности одборника или заменика, дужно је тога ради, најдаље за осам дана после саоиштеног му избора, поднети молбу општинском суду, с назначењем узрока због којих не може да се прими избора. Према важности разлога, општински ће одбор или молбу уважити, или ће молитеља решењем одбити.