Полицијски гласник

ВРОЈ 24. У БЕОГРАДУ, ЧЕТВРТАК 20. ЈУНА 1902. ГОДИНА VI С0О &ОР ооо сООО С % јОГ) О ОГ) ООО ООО ООО ООО-ООО ООО ООО с<00 Об О ООО ООО 0*00 ООО ОС^ООГј рОО ООО ОО О ОбОООО СУУР (У50 с<00 060 С//3 ООО С/УР сгуа С/У? ОбО СУУР Р<уз ОбО ООО ООО с-оо 050 осз сло соо сло с«о ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЛИЦИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈЈ ИОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ СјОО СОО с<30 СОО 0«?0 осо сло ОбО Ое>0 ооо ооо ооо ооо ооо ОСО ООО ООО ооо ООО ооо ооо СОО ООО ООО 0<?О ооо с />р ООО ОбО ооо ООО С/9Р ООО ООО 0<?0 С/?0 ОРО ООО ООО <1/У- С/Х ОУ- ОУ: О&О' СУЛ С//а С//0 ооо С/УО УРЕХ7ЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА С/УР О^о ООО О^о ООО ООО ООО ООО ООО ооо ооо Обо ООО ООО ООО ООО ОбО ООО ООО СОО 090 ОбО соо ООО ООО ООО (У^^Сг^ ^ОУ) ООО.СОО. 060ЈЗ/>0 ОУ СОО СУ>Р ссо; С//Р одо СОО.ООО..ООО.С^О с// с/х:- С>5С ООО

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Александра 1, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобрено је решење Државног Савета: да се село Остружница одвоји од досадањо општине остружничке, у срезу посавском, округа београдског, и образује засебну општину остружничку, а остала села ове општине: Умка, Руцка и Пећани да образују општину под називом: онштина умљанска. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. јуна 1902. године, II№ 13.076 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на осиову члана 10. закона о општинама одобрено је решење Државног Савета: да се село Пругово, које је припадало општини лучичкој, у срезу пожаревачком, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од досадање општине и да за себе образује нову општину под називом : »општина пруговска.« Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. јуна 1902. године, ПЈУ» 13.057 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобравамо решење Државпог Савега: дасесела: Заграђе и Рељипци, у срезу качерском, округа рудничког, но изјављеној жељи својих становника, одвоје од општина: рудничке и шилопајске, па за себе образују општину под пазивом: в општина заграђска." Из канцеларије Министарства Унутрашњпх Дела, 7. јуна 1902. године, ГШ> 13.058 у Београду.

Указом Његовог Величанства Крал.а Александра Г, на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама одобравамо решење Државног Савета: да се села Михаиловац и Добродол, по изјављеној жељи својих становника, одвоје од општине михаиловачке, у срезу подунавском, округа смедеревског, па свако за себе да образује општину под називом и то: Михаиловац опнггину михајловачку а Добродол општину добродолску. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 7. јуна 1902. године П№ 13.063 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Мииистра уиутрашњих дела, а на основу члана 155. закона о пословном реду у Народној Скуиштини, постављен је: за архивара Народне Скупштине, у рангу секретара министарства четврте класе, Љубомир Н. Поповић, секретар прве класе начелства округа београдског. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 11. јуна 1902. године, ПЈ\» 13.596 у Београду.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО РЕВ0ЛУЦИ0НАРНИ И ПОЛИТИЧКИ БУНТОВ НИЦИ Од Ч. Ломброзе Превоо Д-р Б. Петронијевић (Наставак) Па челу јакобинаца сгајали су у Паризу прави бандити. Поштански инспектор Друс, који је у конвенту сам себе за бриганта објавио; Жавог, Нерои од Ена, како га је Кутон назвао; Бертран и Дарт, крволочни пси Лијона и Араса; БабеФ који је веК од двајест година био осуђеп за ФалзиФикат ; Ханријо, генерал, кога је његов учитељ отерао; Сен-Жист, који је крао у својој и у пријатељским нородицама и на жељу своје сопствене мајке био ухваћен; Фуше, који је под конвентом учинио своју прву тековину и доцније стекао ностепено на 12 милијуна, као осим њега и многи други, који пре револуције нису пмали ништа, и у њој се обогатили, као БОдра, Димон, Мерлен, е<;с. (Тен). У честим немирима у Флоренцији били су многи од народних вођа прави злочинци: Корзо Донати био је ФалзиФикатор, Ђаного Сахети, брат новелисте, био је лопов и ФалзиФикатор, и био је после завере ухваћен и обешен ; Мизеле ди Ландо Једва што је задобио гоопоство, кад се против њега скова завера под предвођењем Луке ди Фонцане, једнога више пута због силовања кажњаваног и с тога небирљивог злочинца, који се ставио на чело немирног пебела, да би опет играо политичку улогу. У устанку народном у Ђенови год. 1628 стајао је на челу Вахеро, убица и роб на галерима; он је по своме помиловању извршио неколико нових злочина у Фиоренцији, за тим, од Ђеновљана протеран у Бас-тију, преварио жену свога крчмара, заједно са обе њеие сестре, које је затим отровао; иа послетку и самог крчмара навео је па један злочин па га опда убио (Реггап, Вкопа <1' ИаПа). 4. Имиулзивност. Ове апормалне шгдивидуе гоии њихова урођења импулзивност, да постану одлучни људи од акције, да изврше политичка убиства, од којих се множина поштепих ужасава, ну која су кадкада од користи за једну нацију. Достојевски вели у једноме од својих романа за завереника Лебланкина, који покушава један акт освете : „Особеност ове врсте људи у томе је, што су они сасма неспособни, да се одрекну задовољења једнога свога захтева; чим се овај у њима јави, они то морају показати и потврдити у иркос сваком моралу и обичају". Исти тип црта Достојевски у Иетрову (в. Ба тајзоп с1е8 тоНз. — Раг18, 1886), са његовим бледим лицем, испалим вилицама, безобразним погледом, који је убио свога пуковника пред Фронтом и хтео готово убити мајора, који је тираиисао апсенике, што су с њиме били заједно. При њиховом првом сусрету он је директ преко дворишта пошао Достојевскоме, приступио му и питао га, као да су то ствари без одлагања, о Наполеону III и о антиподима; чим је добио одговор, одмах је се исто тако брзо повратио, као што је и дошао. Међу осуђеницима он је био најодлучнији; он нити је имао суда нити здравог разума. Једног дана он је украо библију, а