Полицијски гласник

СЧ№АНА 204

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26 и 27

малог, који је био круто опружен. Изгледало је, као да овај прст некоме прети, или нешто тражи. По правцу у коме беше опружен, закључише одмах да показује на неког, који становаше близу раштрканих и ониских рибарских кућица. Још нешто. На првоме зглобу овога прста могла се лепо распознати дубока кружна рана. Једна од присутних жена иовика одмах: — То је прст на коме је био златан прстен; украли су му га, и он га сада тражи. — Затрпајте руку додаде један човек и набаца на њу песка у довољној мери. После овога скуп се растури, тумачећи на сто разних начина ову чудновату појаву. По повратку рибара с мора испричаше им за овај догађај. Сви се сложише у томе: да је овде извршен страховити злочин безбоштва. Беше већ у велико ноћ кад се ови иобожни људи разиђоше по колебама ради спавања. Нестрпљивији међу њима не могаху, у осталом, никако заспати, већ сачекаше зору у постељи и појурише одмах ка утоиљеничком гробљу. Тамо, на свој велики ужас, видеше: како се страховита рука по ново издигла над уравњеним песком. Затрпаше је онет песком и шљунком. а врх свега наваљаше велико камење. — Да видимо шта ће сада бити рекоше мећу собом, а по том одоше у село да причају својим друговима о ономе што су видели и урадили. Кад су се, само после 2 часа вратили на утопљеничко гробље, видели су: како се камење, као по нечијој наредби. размакло и образовало један круг око гроба, из кога се, и овога пута, уздизала стваховита рука. Тада прибегоше другим средствима. Позваше одмах сеоског свештеника да својим молитвама умилостиви мртваца, али то ништа не поможе, по што » млади капетаН), не беше, без сумње, хришћанин. — Ништа не може бити док му се не врати украђена амајлија, повика опет она иста жена, која је и прошлог даиа заступала ово мишљење. Сви присутни сложише се сада с њом, услед чега отпоче саветовање како и где да се нађе прстен? У овом моменту појави се кројачица Мона на путу, који води из села ка мору. Познадоше је одмах по иолусвиленој хаљини и лепој кецељи, и изненадише се прилично кад видеше да је на левој руци имала велики платнени завој. Међу тим, она се лагано приближаваше, тешко уздишући на сваком кораку. Кад већ стиже близу гомиле, она замоли једним покретом слободне руке да јој отворе пролаз ка гробу. У десној руци, а између палца и кажипрста беше грчевито стегла златан прстен — — — — Остало је лако погодити — — —

Скупљени свет хтеде у почетку линчовати грешницу, али она брзо скиде завој са своје леве руке, која беше страховито и чудновато отекла, и чији домали прст, огроман и крут, личаше у свему на прст који се номаљаше из гроба. Чим су ово видели, сви присутни разбего.ше се од ње. као од неког кужног бића. — — — — — — — — — — —• — — — — —

Несрећна Мбна не само да је и у будуће остала са надувеном руком, већ је и онемила. Дуго и дуго времена после овог догађаја, виђали су је рибари где лута по морској обали са увијеном руком — — — — — — — — — — — — —

Што се тиче »младог капетана,« он и данас мнрно почива крај обала бигелских. Околина верује, да прстен, чија га је крађа чак и у гробу узнемирила, беше успомена од драгане. С Француеког Д. Ђ. А.

ПАРИСКИ ЖЕНСКИ ЗАТВОР

Сен Лазар има три одељења; прво је одељење »млађих," у које се шаљу лица ради поправке или по осуди због истуиа. Апсенице тога одељења праве највећу ларму и најтеже с њима излазе на крај. Без мало су сви наследно болесна лица, деца алкохоличара, с рђавим пожудама, неприпитомљива и лажљива. Нека имају тип злочинаца због спљоштене лобање, испале доње вилице и јако одвојених ушију. »Одрасле« чешће праве иознанство са Сен Лазаром, где морају у усамљености да премишљају о својим грешкама. Ћелије нису тако страшне; то су обичне чисте собе са пољским креветом, столицом, прозором и окреченим зидовима. Ко посети »одрасле" у ћелијама, може их често затећи задубљене у побожне књиге, које им узајмљују сестре из сонствених побуда. У другој су секцији одрасле женске, које су оптужене, или су се огрешиле о ма какво опште право. Та мелеска природа друге секције необично је штетна. Ту је кукољ бачен са пшеницом, оптужене са кривима. Треба помислити, да се међу оптуженима увек налази невиних, да су основи сумње најразноврснији, да ту има банкротованих трговкиња, пиљарица, које су пиле и преко жеђи; ту је продавачица, која је полицајца назвала магарцем, као и жене, које су оптужене због јатаковања, опасних крађа и убистава. И то принудно за.једнишгво не траје данима, већ недељама и месецима, све докле истрага траје. Невине, криве и до два месеца осуђене жене, све се натрпају у то одељење; једне су у општој соби, а имућније добивају мање собе, у којима могу бити само четири до пет њих. Иоследњи се систем зове »1а р18к>1е, к шго се пређе за становање у њима плаћало месечно по једна пистола (десет Франака), а данас се за то право плаћа двадесет сантима дневно. У свакодневном су додиру: журналисткиња под оптужбом за штампарску грешку, жена из друштва због браколомства, млада девојка, која је у Бон Марше-у украла метар траке, лопови из навике, на свако зло спремне проститутке и жене велики злочинци. Ма да је разговор, у колико је могуће, забрањеп, ипак апсеници налазе средства, да опште једна с другом; шапућу, шушкају, пишу писамца, а ноћу се налази по која апсеница, да нрича о јуначким делима, и да невине и мање покварене друге више квари. Јавна је тајна, да пезе користе затвор у Сен Лазару, што врбују нове регруте међ својим младим. лепим, лакомисленим другама. Сен Лазар има и трећу и последњу секцију. У њу загварају све жене, које потпадају санитетској полицији. Као и у свакој великој вароши, тако је и у Паризу необично велик број оваквих жртава. Која један нут дође у трећу секцију Сен Лазара, та се чешће враћа у њу. Сталним гостима напослетку и не изгледа тако страшно бављење у затвору. Када је близу зима, а »рад« слабо иде, по нека сама себи каже: »Отићићу на ритерско добро у Сен Лазар," и гледа да ма какву прилику улучи, да је ухапсе. Између друге и треће секције постоји мржња своје врсте : из друге секције презиру оне из треће, што ове воде »неморалну« трговину, а из треће презиру оне у другој, што »неморалне" нису бар крале и убијале. И ако је човечанство толико ниско пало, ииак се увек налази по каква полазна тачка за част, на којој почива самопоштовање. Са свирепом тачношћу пролази у Сен Лазару дан за даном. Обичио се у све три секције свакодневно налази ио 900 апсеника. Лети у пола шест, зими око седам сати изјутра устају здрави апсеници, обуку се, помоле се Богу, поједу једну чорбу и иду на рад у повише радионица, већином где се шије. Око дванаест сати је ручак, за тим један сат одмора, опет рад у радионицама, око пет сати вечера, опет један сат одмора, молитва и око иола осам у кревет.^ Леловник није баш изненађујући: два пут недељно говеђе месо, иначе грашак, пиринач, пасуљ, хлеб и вода.. Па ииак је апсеницама пружена могућност, да свој положај побољшају. Оне раде, а за то им се плаћа. Половина зараде припада ире-