Полицијски гласник

СТРАНА 214

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 28 и 29

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО ■ ФЕНОМЕНОЛОГИЈА СПИРИТИЗМА Од Д-ра Б. Петронијевића.

У овим чланцима намеравам изнети опширно и с детаљним описом Феномене спиритизма, које сам у спису своме изданом пре две године*) изнео само у толико у колико је то било потребно за њихово једноставно објашњење. Тај је спис у главном теоријске природе, у њему сам хтео изнети филозофско и научно објашњење спиритистичких Феномена, под предноставком да они постоје. Овде желим дати нужну допуну том моме спису, износећи потанко сама Факта, на које се она теорија односи. Али ни овде се нећу задржати оамо на Фактима, ја ћу их и објашњавати, али општу теорију, на којој почивају та објашњења, ја овде нећу понављати —■ јер немам обичаја да сам себе нреписујем — већ где год се у погледу објашњења мора водити рачуна о општој теорији, ја ћу указати на она места у моме спису, која треба узети у помоћ, да би се ствар разумела. Толико сам сматрао за потребно, да дам рачуна о самом току ових разлагања, сад одмах прелазим на њих. Појаве спиритизма дају се разделити у три велике групе (в. Сгшритизам стр. 20). Прва група обухвата најчешће и најпознатије појаве, то су тако звана Физикална дејства медија или духова, како то спиритисге веле, или Физикалне појаве. Друга група обухвата иојаве, које су у неку руку продужење физикалних појава, на име појаве тако зване материјализације духова и објеката с оног света. Трећа група обухвата најинтересантније и најважније појаве, тако звана дејства у даљину и интелектуални садржај саопштења, које пам духови у својим маниФестацијама чине. Ми ћемо редом промотрити све три ове групе. 1. физикалне појаве. Физикалне појаве, које се јављају у спиритистичким седницама под утицајем тако званих медија, могу се поделити у две класе. Једна класа обухвата обичније појаве Физикалне, које постају све докле год се руке медијума налазе у непосредној вези са асталчетом, без којег су спиритистичне седнице немогуће, бар не у почетку. Појаве Физикалне пак које постају, кад медијум више није у непосредном додиру са објектима, на којима се јављају Физикалне појаве чине лругу класу, класу необичних Физикалних Феномена. Реалитет прве класе спиритистичних Феномена одавно је нризнат и одавно се објашњава чисто природним узроцима и од стране самих спиритиста. Већина медија нису способна више него само за произвађање тих најпростијих појава, и о појави, који се дешавају у спиритистичким седницама обичног лаковерног света, само су ове најпростије врсте. Шта више и већина личности у извесним околноотима дугим — вежбањем, напрезањем и самосугестијом — способна је, да производе те најпростије појаве. Кад се више личности посаде око једног малог лако покретљивог асталчића — тешки астали изискују јаче медије — и ставе руке на њега тако да ове чине један затворен ланац, онда ће се после извесног времена почети асталчић на велико изненађење свих присутних да покреће. Сви су они свесни и могу се заклети, да ни мало не врше никакав притисак на астал и да се овај креће сасвим незасисно од њихове воље. Ови покрети астала могу бити тако јаки, да им присутни више не могу да следују — то бива обично онда, када се међу њима налази какав јак медијум. Ко је међу присутнима медијум, ко је дакле онај који у ствари покреће астал може се врло лако дознати од самог астала. Треба само утврдити колико лупњава његових ногара значе »јест (( а колико »није« на ће се одмах питањем за све личности редом дознати ко је медијум. Исто тако да се на исти начин дознати ко је међу поисутнима онај који највише смета медијуму при његовом покретању астала, и таква личност мора иступити из ланца, ако се хоће да дође до јачих покрета астала. Овим лупањем астала о под може се утврдити и цела азбука (на пр. слово а означава један, слово б два лупња и т. д.). Али је много боље ако се за означавање азбуке упо*) Спиритизам. Наиисао Д-р Бранислав Пегронијевић, Београд, Милош Велики — Штампарија Бојовића и Мићића. 1900 год. — Цена 1 динар.

треби тако звани психограФ или планшета. ПсихограФ (или спиритоскоп) је круг у коме су поређана слова азбуке и над којим се налази један конац са тешком куглом на крају: кад медијум држи овај конац у својој руци онда он директ одговара на постављена питања тиме што тежина на крају конца показује на ово или оно слово. Планшета није ништа друго до мали троноги асталчић са нлочом, на коју могу неколико руку да стану. Ногари асталчића су само по неколико сгопа велики, два су снабдевена са точкићима, а трећи са плајвазом. Кад се овај асталчић постави на комад хартије и ставе руке на њега, после неколико момената он ће се кретати, и плајваз ће цртати на хартији његове покрете, а затим ће писати и читаве реченице као одговоре на постављена питања. Али медијум може и директ узети у руке плајваз и одмах писати на хартији одговоре, само је увек боље употребити психограФ или планшету, место овог самог непосредног писања руком, јер су у овоме случају слова много нечиткија но у нрвом. У почетку слова писана у онште су веома нејасна, тек доцније и дугим вежбањем она постају јаснија и чистија. Често пута изгледа, да рукопис добијени личи на рукопис личности, чија су се саопштења желела дознати, међу тим та је сличност чисто илузорна, слова су и у најбољем случају тако нејасна, да сваки може (као оно отприлике на тако званим вексир — сликама) у њих унети и у њима видити оно што хоће. Често пута и сам је одговор паписан са свим двомислен особито кад се тиче каквог необичнијег пророчанства, које треба да се сведе на деФинитивну Формулу „да" или »не (( . Тако је један дански медијум на питање „да ли ћемо у овој години добити жељени закон Финансијски« одговорио словима у сл. 1, који могу значити и „ја (( и »пе1 (( (дански »да (( и »не (( ). Ето то је у главном све што се јавља у једној обичној спиритистичкој седници, и нншта више. Лаковерни свет мисли, да је одмах добио непобитан доказ о реалитету Слика 1 духова својих умрлих, кад види како они лепо покрећу астал, и како помоћу њега одговарају на сва постављена питања. То се веровање још више нојачава тиме, што асталчић саопштава ствари, које медијум апсолутно није могао знати, које нису познате ни једној другој од присутних личности до оиој која ставља питања. Међу тим све се ове појаве и сва се ова саопштења дају објаснити сасвим обичним нриродним путем, без икаквих претпоставки било каквих духова било неких виших непознатих природних сила у човеку. Кретања асталчића објашњавају се тако званим невољним мишићним покретима. Наше руке (као и други покретни органи) не мирују ни онда када их ми свесно не покрећемо, када нам оне изгледају да се налазе у миру, већ се оне и тада крећу, само су та кретања тако малена и потпуно механичка или аутоматска, т. ј. незавиона од наше воље, да их ми и не опажамо. Ексиериментално је утврђено, да такви невољни иокрети доиста постоје, и исто се тако могу на зато начињеним апаратима оцртати криве линије тих покрета, као што се дају оцртати криве линије кретања пулса. Кад се зна да таки невољни покрети руку постоје, онда је лако објаснити кретање асталчића. Чим се дуже држе руке на асталчићу, дејства ових невољних покрета њихових, сумираће се, а познато је како мали покрети могу када се често нонављају произвести велика дејства (тако дете је способно да после неколико потеза ужета за који је везан терет од 100 кг. тај терет покрене). На тај начин врло је лако објаснити одкуд кретање асталчића. У исто доба да се објасниги и то што је медијум потребан, на да се дејства доиста и покажу: кад се више руку положе на асталчић онда ће се дејства њихова час сумирати час уништавати, и до покрета неће доћи, ако нема једне личности код које су невољни покрети много јачи и бржи тако, да она савлада сва осгала дејства других руку и произведе кретање асталчића. Невољни покрети код медијума на име зато су јачи и чешћи што је медијум таква личносг, код које нервни центри који управљају невољним покретима много мање подлеже влади и контроли највишега нервног центра, великог мозга, као центра вољних покрета. — Само зато што обични необразовани свет незна да постоје таки невољни покрети он и може мислити, да су духови оно што асталчиће покреће, док међу тим од духова нема ни трага ни гласа (в. Спиритизам, стр. 21—22).