Полицијски гласник

СТРАНА 254

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАС11ИК

БРОЈ 33

При доцнијем једном загледању, опазио је при отварању ковчега како рукопио постаје без плајваза. Од тога доба потпуно је избацио плајваз и добио је постепено хиљаде психограма просто на тај начин, што је комад чисте беле хартије стављао на сто у својој соби или на постамент ма какве јавне статуе, на гробове у црквама и гробљима. Ове су се маниФестације дешавале у античкој сали у Лувру, у Цркви Сент-Дениса, у Бритиш Музеуму, у Вестминстеру, у различним гробљима париским и т. д. често у присуству многих сведока. Увек су духови славних мртваца били опи, што су писање вршили; а Гилгенштубе и његова сестра видели су и духа при раду. Слични резултати, колико је познато, нису постигнути ни раније ни доцније ни од једног медија више. *) Још је једино већ поменути американац След био у стању да произведе тако директно писање. При поменутим седницама у Лондону он је изводио и ове манифестације, и ево описа једне такве седнице од једнога очевидца (Мг. Едмондса): »След је се иојавио у седници испитивачког комитета и био одведен у собу за покушај, у којој је примао све по два члана. Г. Хана и ја били смо последњи при улажењу. Следа смо нашли где стоји поред једног обичног стола, који је заједно са три столице, спремљене за нас, био удаљен од осталих предмета у соби за осам до десет стопа. Од чланова који су били код Следа пре мене и Г. Хане, добио сам две таблице, од којих је једна била обична школска таблица, а друга двострука таблица са шарнирима. У почетку седнице би написана на таблици, која се делом налазила под асталом, једна кратка посланица. Ја сам онда изразио жељу, да ми се нешто напише у мој бележник, који пружим Следу заједно са парчетом плавог плајваза. Добили смо вест, да ће се учинити покушај, да нам се саопшти једна посланица. След је држао бележник отворен и потпуно видљив на столу, метнуо је затим на отворени лист дато парче плајваза и затворио бележник, колико је то било могуће због палца којим га је држао на једном ћошку. У времену од једне минуте чули смо, како се пише и то без икаквог покрета од стране медијума, пошто су и бележник и обе руке Следове биле потпуио видљиве; и одиста је се у бележнику налазило једно писано саопштење. Затим смо ставили једно парче писаљке на једну половину двоструке таблице и другу половину затворили, тако да се је писаљка налазила између обе таблице. След је држао затворену таблицу један момент под столом, али на захтев Хане би метнута на сто, где ју је След додиривао само врхом својих прстију. Кад је таблица стављена на сто, отвори ју След и показа нам, да још на њој није писано. Готово у истом моменту пак чусмо, да се пише, и кад отворисмо таблицу, нађосмо један исписан став; ово саопштење сачували смо ја н г. Хана и потврдили тиме, што смо своја имена записали на ј оквиру таблице®. Како да се објасни овај Феномен писања без непосредног додира руком, као и Феномен свирања на хармоници без додира руком и без кретања њеног. Несумњиво је да иста она сила, која столове и друге предмете у соби може да креће без икаквог непосредног додира, да та иста сила изводи и ова дејства, то је сила чије је седишге у медијуму, сама медијумистичка сила његова (сила коју Крук назива једним врло несрећним именом »психичка сила <( ). Па у чему се састоји та медијумистична сила и где је седиште њено. Њено седиште је без сумње у самом нервном систему медијума (то показују у првом реду сами психички Феномени који се јављају у медијуму при овим маниФестацијама његовог медијумизма), а њена је природа без сумње врло близу ирироди осталих поларних природних сила, као што су електрицитет и магнетизам, ма да она није идентична ни са једном ни са другом од ових сила, као што је то у новије доба деФинитивно утврђено (тако звапог „животињског магнетизма" нема). Као што је електрицитет снага. која дејства своја изводи преко једног сасма невидљивог медијума, и као шго је рецимо магиет својим магнетизмом способан да утиче на магнетску иглу без икаквог пепосредног додира, исто је тако та нервна снага медијума у стању да производи дејства у даљину, без икаквог видљивог медијума, који

*) Види: Аћегд1аиће ипс! 2аићеге1, уоп Ог. А. ЈЈвћтапп, 1898, з. 287,8. Ову учену књигу, којом смо се и ми овде у неколико послужили, препоручујемо најтоплије читаодима, ма да је Леман и сувише скентичан у односу на реалитет Феномена.

би та дејства преносио. Схвати ли се овако природа нервне снаге медијума онда се сви поменути Феномени могу њоме објаснити потпуно без икаквог узимања самих бестелесних духова у номоћ, који по наивним спиритистима изводе све ове маниФестације. Ко год нознаје природу Физикалних појава знаће да нама магерија њихова није никако непосредно позната, већ да оу нам познати само еФекти сила, који су везани за ову сасма непознату материју, да нам је непосредно дата и позната само сила. Кад се то зна, онда се зна да тако звана материјална тела могу дејствовати једап на другог само силама, да и онда кад наша рука узме на нример плајваз у руке и пише, да није материјална рука, ова рука коју ми видимо, оно што непосредно пнше, већ да је то мускуларна сила, која се у њој налази и коју ми непосредно опажамо у отпору који чинп илајваз руци II у напору и напрегнутости наших ручних мишића. Кад се тако ствар схваги онда ни писање писаљком без додира руке пеће бити никаква немогућност више. Као што је мускуларна снага у стању да читавом системом тако званих линија силе утиче на перо тако да га право држи и притискује на хартију, и као што је магнетска сила магнета у стању да исто тако читавим системом магнетских линија силе нокреће магнетску иглу, исто тако без сумње биће могуће и нервпој снази медијума, да читавим системом својих линија силе сгави у покрет писаљку на табли, која је далеко од медијума да изведе писање. Само оно писање на хартији и без плајваза, које је Гилденштубе био у стању да произведе, тешко да ће и нервна снага моћи произвести, то је писање једна исто тако врло хипотетична појава, као што је врло хнпотетична појава тако звана материјализација духова. Кад би материјализација духова била апсолутно доказана ствар, онда би се морало допустити и ово Гилденштубово директно иисање, јер би нервној снази било иодједнако тешко и подједнако лако произвести како један тако и други Феномен. (Наставиће се)

РЕФЛЕКСОИДНЕ РАДЊЕ И КАЗНЕНО ПРАВО Злочин је, као што знамо, радња, а под радњом разумемо свако проузроковање или неспречавање неке промене у спољњем свету. Радња, пак, нретпоставља вољу онога који ради. Она је, дакле, привођење, воље у дело и зато имамо свуда у дело приведену вољу, где год је ово слободно од механичке или физиолошке принуде, где је каквом представом одређено, детерминовано, мотивовано. Извођење воље у дело јавља се као вољно кретање телом, као контракција мишића, која пе бива услед механичке или Физиолошке принуде него услед представе и I инервирањем нерава за кретање. Зато, у правном смислу, и нема радње, ако неко у грчевитим нападима туђе ствари повреди, или, дошавши у несвесло стање, пе испуни неку своју дужност, или каквом неодољивом силом буде принуђен на што. То су радње несвесне, које не иду у област права, него остају радње само у физиолошком смислу. Али има читав низ радња, више или мање сродних с овим несвесним радњама и, по томе, од превеликог значаја у казпеноправном поступању. Као у многим другим кривично-правним питањима, тако и овде имамо једну од оних кривично-иравних области, на којима се сусретамо с највећим тешкоћама; то је област, у којој се између сасвим несвесне радње и радње потпуно свесне, крећу дела реФлектоидна, реФлексу, несвесној радњи слична. Границе ове области рефлексоидних радња нису сталне и, како у опште тако и у поједином случају, тешко их је утврдити. При свем том можемо да огледамо да ли је бар у извесним нравцима могуће ограничавање. Пре свега, треба се држати овога: реФлексу сличне или, као што рекосмо, реФлексоидне радње онс су, при којима су центри свести дражени само од чести, услед чега је извршење догичног дела истина везано за појаве свести, али нри том иису могле наступити све асоцијације, које иначе бивају, а које би у сваком случају такво дело спречиле. РеФлексни, пак, иокрети они су, који бивају непосредно и једино ма којим периФерним надражајем, без икаква учешћа центара свести. Ради бољег разумевања свега овога, треба нам читаоцу напоменути, да је васколики нервни систем састављен из два дела: