Полицијски гласник

ВРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 267

кујући пасоше за унутрашњосг земље са састаначким обајвама, наплаћују и за ове прве таксу по чл.... такс. тариФе у 0'50 дин. а не у 2 дин. као што је изрично казано у тач. 65. Сва је ногрешка као што се види отуд, што се не аојми разлика. између сасгамачкмх обј аеа и иасоша за унутрашњост звмљв. в) Специјални пасоши. Под овим именом треба разумети оне иасоше, које издају министарство спољних послова или посланство своме особљу. када ово путује званичним послом. Не само по облику, већ и по садржини, пасоши ови знатно се разликују од обичних пасоша, а сем тога, они још не иодлеже никаквој такси. Од ових пасоша ваља разликовати »(агввег раззег«, који има сасвим други циљ — да сачува од царинског прегледа ствари свога сопственика. Овим би, уједно, могли завршити наше ретке, кад неби осећали дужност, да кажемо неколико речи о једном питању, -које се, ево већ неколико месеци, с времена на време, покреће у нашој штампи. Мислимо на укидање пасоша у пограничном саобраћају између Србије и Аустро-Угарске. Пратећи пажљиво све публиковане чланке по овој ствари, запазили смо ово двоје: 1. Да су сви они — ти чланци ишли у прилог укидању пасоша; и 2. Да се ни у једном од њих није изнело стварних, па чак ни иоле озбиљнијих разлога за то укидање, изузев општих фраза »олакшање саобраКаја.". Па како се питање о укидању пасоша донајвише тиче нас полицајаца, то, а с обзиром на познату изреку: у ,Аи(Иа1иг е1 а11ега рагв <( , нека је и нами допуштено, да речемо коју о овој ствари. Укидањем пасоша у саобраћају између нас и Ауетро-Угарске, доиста ће се, у неколико, олакшати саобраћај, али од тих олакшица никакву корист неће имати наши, већ искључиво њени држављани. Природна последица ове њихове користи биће, разуме се, наша штета, која ће се огледати у овоме : 1. Што ће маса скитница, крадЛ )Иваца, па и злочинаца, навалити, као скакавци, у нашу земљу, и тиме знатно увећати, и иначе доста велики број казнимих дела, од којих готово сва опаснија, и под данашњим приликама, извршују странци; 2. Што ће на штету наших радника у Србију поврвети велики број страних надничара, радника и торбара, било на

дуже или краће време, који неће плаћати ни државни порез ни општин. прирезе, по што неће имати сталног домицила; Треба само знати како се у Аустро-Угарс.кој тешко долази до заграничног пасоша, па тек онда разумети за што нам ове личности нису до данас долазиле у великом броју; 3. Што ће се и сами наши држављани, који буду путовали без пасоша, излагати многим непријатностима, јер неће бити у стању да моментално докажу своју идентичност, у случају какве неосноване сумње, или сукоба, покрађе, изненадне болести и т. д. Треба искусити само једну од ових непријатности, па тек онда моћи појмити колико је то важна ствар кад је човек у могућности да се у свако доба легитимише. Још нешто: Они наши поданици, који буду путовали у земље ван Аустро-Угарске, а таких има доста, биће обвезни да имају загранични пасош и онда, када се он, рецимо, неби тражио у АустроУгарској. Верује, се, истина, да данашњи насоши нису потребни даље од Земуна, па по некад тако и бива у пракси, али је велика заблуда ако се то сматра као правило. Пасош у Немачкој и Француској исто је тако потребан као и у Србији, а последице његовог немања много су горе но код нас. Јели потребно још поменути, да се у Русију, Восну и Херцеговину и Румунију не може ући без пасоша ; 4. Што се неће моћи наплаћивати такса за визу пасоша од поданика оних држава који данас исгу плаћају, у свима оним случајевима, када ови странци буду улазили у Србију преко Аустро-Угарске, док ће наши поданици ову таксу и даље плаћати кад год буду путовали у дотичне државе (Русија, Турска и Румунија); 5. Што ће се наше болнице испунити страним поданицима од којих се, без пасоша, не може никад наплатити болнички трошак, који су до сада, али само на основу иасоша, плаћале њихове државе, и најзад 6. Што слободан саобраћај, ако би се остварио, не би по тврђењу извесних листова, важио за Босну и Херцеговину односно паших држављана, док би, на против, становници ових двеју покрајина могли прелазити у Србију без пасоша. Према овоме, начело реципроцитета, којим се данас у својим спољним односима руководе све суверене државе, било би овде поништеао на нашу очигледну штету. Сем изложених разлога има још неких, које смо ми, из извесних обзира, морали прећутати, ну који се могу лако погодити, ако се само мало озбиљније размисли о овој важној ствари.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Нисар општине стрелачке учинио је ово иигање : 1. »Кад се свештеник, по чл. 9 закона о уређењу свештеничког стања, обрати општинском суду, да му овај наплати коју од такса, прописаних чл. 8 поменутог закона за извршена чинодејства, да ли тада од свештеника треба тражити доказе о овоме дугу, и да ли туженог треба осудити пресудом, па наплату извршити по пресуди, или нанлату извршити по простом захтеву свештеника— админиотративним путем; и, 2, Може ли се узети земљоделцу у попис и од онога имања, за ову наплату свештеничког потраживања, које му штити § 471 грађанског поступка или не? а На ово питање одговарамо : 1. Награде свештеничке, наплаћиваће се административним путем, у смислу чл. 9. поменутог закона, кадгод се ове од сгране дужника не оспоре. Чим се, пак, величина ових оспори или у опшге дуг пориче, онда се овај спор мора расправити редовним путем као и остали грађански спорови, иошто потраживања мо.ту пре-

машати оне суме, против којих нема места жадбама, ге се осуђеном мора пружити могућност жалбе на Првостеиени Суд. 2. И за ове наплате важе наређења § 471. грађ. суд. поступка, те се, по томе земљоделцу не може узети у попис оно имање, које му штити номенуто законско наређење. * * Један оиштински писар, учинио је, опет, ово питање : »Кад деловође општинских судова, улазећи , у службу, нодажу заклетву по чл. 106. закона о општинама као и кметови, имају ли онда права, да у случајевима потребе, ставе у притвор она лица, која би рушила ред и мир по каФанама и другим јавним местима, као и она лица, на која би се сумњало да су скитнице и коцкари, кад ое, наравно, ту на месту не деси кмет или председник. Даље, кад неко прави неред у судници или пред овом, а кметова ту нема. 8 На ово иитање одговарамо : За све кривице, које се казне по III части кривичног закона, надлежни су општински судови, које сачињавају председник, два кмега и деловођа чл. 8 6 зак. о онштинама.

За просту непослушносг, надлежан је председник или кмет — чл. 107 и 108. помснутог закона. Ирема овоме, друга лица нису надлежна да изричу осуде.. па ни деловође општ. судова. Што се тиче притвора, као мере да се отклони какво кажњиво дело или осујети бегство каквога кривца и сумњивог човека, о томе треба проучити наређења из главе П и XI кр. законика. За одржавање реда у општини, одређују потребна лица сами општ. судови. ★ * * Један општински писар поставио је ово нитање : У последњем ставу чл. 11 8 закона о оиштинама, прописано је, да се и ономе, који је одређен да заступа у дужности председника или кмета, који је на одсуству или удаљен од дужности, дуже од месец дана, даје плата онога, кога одређени заступа, а за то време не прима своју плату. Овде се, дакле, говори о онима, који имају одређену плату на заступају другога, нпр. кад кмет заотупа председника, који јена одсуству или је удаљен од дужности. Како, међутим, може да наступи случај из чл. 147. поменутог закона, да иредседника који