Полицијски гласник

БРОЈ 37 и 38

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 29

Тим раопиоом наређено ]е, даље, да се до човог буџета ови издатци чине по отаром буџету, у смиолу члана 6. закона о окружним, среоким и општинским буџетима, па су општине тако и поотупале како у погледу плата општинских часника, тако и осталих издатака. У неким општинама^.буџети оу^састављени за време старога часништва, које је махом остало до краја јуна ове године, а у неким су то радили нови часници. Како су на положајима предоедничким били махом они људи, који оу постављени претпиоом Г. Миниотра унутрашњих дела, то оу они, на разлог одређене плате, изузимали месечно одговарајуће делове, па је, наравно, толико требадо унети у буџет све до дана њихова разрешења. Онде, где оу они правили буџете, они оу толике суме и уносили, а онде где оу то радили нови чаоници, они су и њихове плате редуцирали, не обзирући се на то, што оу они већ изузели веће суме, па тако омањене оуме унооили у буџете, а вишак узете плате и за предоеднике и остало особље, ставили на терет тих председника као рачунополагача. Спроводећи буџете на одобрење господину Миниотру, општине нису говориле, ни у првом ни у другом случају, ништа о томе, да су издатци чињени по старом буџету, или да у извесним општинама нису примљени, те је гооподин Миниотар негде сам редуцирао плате, налазећи да су велике, а негде одобравао онолико, колико је предложено. После овога настаје питање : морају ли вратити узету плату они часници, где је гооподин Министар сам редуцирао плате часништва, и ако морају а они то не би могли учинити због немаштине, од кога би се ово наплатило, и шта ће бити са оним оумама, које оу отавили на терет рачунополагача сами одбори, при прављењу буџета, непризнавајући им право на плату према старом буџету ? с< На ова питања одговарамо : I. Истина, тачком 3. чланом 30 и ставом 13. чл. 7 6. старога закона о устројству општина и општинских власти, предвиђено је, да се не могу бирати за општинске чаонике, за три годипе, она лица, која оу са тих звања уклоњена ма из којих узрока, које је тај. закон предвиђао. Али, како је овај закон укинут у целокупноме пространотву његовом, и дошао нов закон, који политичка права грађана, у овоме погледу, регулише оа свим друкчије, онда се и одношај, створен према појединим лицима по староме закону, узима као и да не поотоји више. Ово начело, наравно, важи код закона, који регулисивају јаван — општи интерес и одношаје, а код закона који говоре о чисто приватно-правним одношајима овако не може бити, јер тамо закон не би могао имати повратне силе, те би имали да остану одношаји, створени ранијим законима. II. За лица, уклоњена са дужнооти по старом закону,што нису плаћала онолико непосредног иореза, колико је било потребно за звања, која су заузимала, важи одговор нод I. А за она лица, која буду уклоњена са дужности, по чл. 121. новог закона, што су дошла у такав положај да немају право глаоа, не важи

рок предвиђен чланом 150 поменутога закона, пошто он говори само о олучајевима чланова: 147, 148 и 149 иотога закона. III. Гласачки одбори, изабрани од стране старога одбора, за случајеве из члана 181. зак. о општинама, треба да руководе и свима осталим зборовима, који се у општини држе за друге послове, јер нови одбор, док ое не уведе у дужноот и положи заклетву, не може ништа решавати по чл. 76 става другог. IV. Сам записник збороки, кад овај решава о буџету, мора одговарати наређењима чл. 47. закона о општинама, а треба уз ово поднети и све остале податке, који се за буџете траже: законом о општинама, законом о окружним, ореским и општиноким буџетима, као и посебним наређењима, која о томе постоје. V. Кад неко дице подожи заклетву, да нема више никаква имања оем онога, што је показало приликом пада под стечај, па се пооле извеоног времена утврди: да то није иотина, онда је оно учинило кривоклетотво, н зато општински оудови не ће ништа радити по његовим тужбама, него ће исправе, које од њега приме, цосдати Првостепеном Суду, јер ове припадају стечајној маси, а Првостепени Суд ће урадити даље што треба у погледу његове кривичне одговорности. VI. Надлежан је општински суд за потраживања, по исправама, испод 200 динара, и ако оу ове првобитно гласиле на већу суму. VII. Иеправа, коју дужник није сам написао и потписао, или није оверена влашћу, не вреди према § 192 гр. оуд. поотупка. VIII. Кад је госиодин Министар Финансија, наредбом својом обуставио прављење буџета до појаве новога закона о општинама, онда оу, по чл. 6. закона о окружним, ореским и општиноким буџетима, важили прошлогодишњи буџети ове дотле, докле се нови не одобре. Ово нарочито важи за плате оних председника, који оу били претписом постављени, јер је њихову плату одређивао гооподин Министар унутрашњих дела по старом закону о општинама, и она није могла бити предмет оцене општинских одбора. Према томе, цри прављењу нових буџета требало је за њих узети стару плату ове до дана разрешења њиховог, а за остало часништво отару плату све до дана састава буџета. При спроводу буџета требало је на ово скренути пажњу, па онда гооподин Миниотар Финансија не би редуцирао ову плату. Кад тако није рађено, и кад оу нови часници и нови одбори, правећи буџете, погрешили, па унели мању плату него што треба, онда треба тражити накнадне кредите за ово, и они ће се одобрити. Ако који општиноки одбор не би хтео о овоме да донесе потребну одлуку, општиноки оудови морају да то преотаве старијој власти на оцену, јер ће се рачуноподагачи успешно

бранити пред Гл. Конгролом поменутим раописом, нити они у опште могу бити одговорни за изузете плате које су припадале и њима и чаоништву.

СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ Коста ВлагојсвиК, звани „Паиучаи " опаоан крадљивац и коцкар. родом из Церовца, ореза јаоеничког, отар 22 год., омаден, црномањаот, дежмекаст, који је био у притвору и окову код нач. ореза крагујевачког због више опаоних крађа па из истог побегао 28. марта тек. год., — ухваћен је ноћу између 16. и 17. тек. м-ца у Београду , а под лажним именом к Милан Илић Том цриликом код Косте су, поред

многих сумњивих предмета, нађени још и 3 пасоша од којих оу 2 турска а 1 српоки за која је доцније изјавио да их је купио од познатог крадљивца Милана Личанина за 2 5 дин. Основна је оумња да је Коота за време док је у беготву био извршио још многе крађе и преваре, па о тога Управа града Веограда позива све подициске власти, као и приватна лица која овог неваљадца буду познавали, да јој, ако о њему још што знају, го одмах доставе. Акт Управе гр. Београда Бр. 27.379.

П 0 Т Е Р Е Једно отрано и непознато лице, повисоког отаса, око 30 год. старо, у сукненом оделу, оа жутим опанцима на ногама, ноћу између 19. и 20. тек. месеца напало јо на разбојнички начин, а на путу између Беле Иаланке и Црвене Реке, на Јосифа Аица, лимара из Нирота и отео му 5-5 0 динара у готову новцу и чизме с ногу, иа побегло. Лице ово издавало се Јосифу за бугар. војног бегунца. Начелство окр. пиротског решењем Бр. 7.002 моли ове полиц. влаоти за најживље тражење овог разбојника. Акт управе града Београда Бр. 23.20 5. Милован Божић, корпар, из Карловаца у Аустро-Угарској, окривљен је код кварта савамалоког, као извршилац више опасних крађа, исти је 2 3. ов. месеца отишао незнано где. Он је отар 60 год., висок, оув, црн, циганин је, брија се, бркова средњих, од одела има на оеби црно, отаро, на ногама опанке, а на глави шубару. Моде ое ове полициске власти, да Милована живо потраже и нађеног опроведу Управи града Београда. о позивом на Бр. 28.199.