Полицијски гласник

СТРАНА 310

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРО.) 40 и 41

Указом Љеговог Величанства Краља Александра I., на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за лекара среза рађевског, округа подринског, Д-р Миливоје Ранковић, лекар среза таковског и качерског. округа рудничког, по молби, и за лекара среза таковског и качерског, округа рудничког, Д-р Венцеслав Стејскал, лекар среза рађевског, округа подринског по потреби службе, без права на путне и селидбене трошкове. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 11. октобра, 1902. г., С№ 11.050 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, п остављени су : за писара друге класе среза нишавског, округа пиротског, Мирко Ивковић, ггисар друге класе среза моравског, округа нишког, по молби ; за писара друге класе среза моравског, округа нишког Михаило II. Илић, гшсар друге класе среза јадранског, по молби ; и за писара прве класе Управе града Веограда, Михаило Ђокић, писар друге класе исте Управе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5. октомбра 1902. год. П№ 24.224 у Нишу.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су: за писара треће класе Управе вароши Веограда, Михаило Димитријевић, писар друге класе начелства округа нишког, по молби ; за писара друге класе начелства округа нишког, Драгомир Ст. Шумкарац, практикант среза заглавског, свршени правник. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 28. септембра 1902. год. П№ 24225 у Нишу.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I, на предлог Министра унутрашњих дела, постављени су : за начелника друге класе округа београдског, Драгољуб Јовановић, начелник исте класе округа крушевачког; за начелника треће класе округа крушевачког, Тодор Петковић, начелник исте класе округа пожаревачког; за начелника треће класе округа пожаревачког, Бранимир Ј. Рајић, начелник исте класе округа београдског сву тројицу, по потреби службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, Н.октобра 1902. тод. 1Ш 24697 у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Александра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 10. закона о општинама, одобрено је решење Државног Савета од 2. септембра ове год., бр. 5.769., које гласи: да се село Лисовић, по изјављеној жељи својих становника, одвоји од општине бељинске, у срезу космајском, округа бео-

градског, и образује за себе општину под називом: „општина лисовићска." да се село Крвије, по изјавлзеној жељ>и својих становника, одвоји од општине добрињске, у срезу млавском, округа иожаревачког, и образује за себе општину под називом: „општина кривијска.® Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 15. септембра 1902. године, П№ 23.478 у Нишу.

На основу члана 112 закона о општинама од 21. марта 1902 године, Министар унутрашњих дела, прописује ова: ПР АБИ ЈГ А О ПОЛАГАЊУ ИСПИТА ЗА ОПШТИНСКЕ ДЕЛОВОЂЕ Члан 1. Свака општина мора имати једног деловођу са свима условима који су прописани чланом 112 закона о општинама. Члан 2. Деловођа општинског суда мора имати све погодбе, које су прописане чланом 112 закона о општинама и да је уз то положио испит, који се прописује овим правилима. Но они, који су били најмање годину дана државни чиновници, или су до 21. марта 1902 године навршили гри године писарске службе у општини, а имају услове из тачке 1, 2 и 3 члана 112 закона о општинама, могу бити деловође општинских судова и без положеног испита. Члан 3. Испит за деловођу општинског суда полагаће се у начелству онога округа, у коме пријављени кандидат стално живи, а у Веограду у Управи града Београда. Члан 4. Испитивање кандидата за деловође општинских судова вршиће нарочите испитне комисије. Испитну комисију образују у окружним местима: један полицијски чиновник најмање у рангу секретара начелства, кога одреди начелник окружни и коме ће једновремено одредити заменика, један судија првостепеног суда из места окружне вароши и старешина месне контроле; а у Београду један члан кварта кога одреди управник града Београда, један судија нрвостепеног варошког београдског суда и један рачуноиспитач кога одреди председник Главне Конгроле. За састав сваке комисије, Министар правде одредиће на годину дана по једног судију из надлежног суда за члана и по једног за заменика; а за варош Београд председник Главне Контроле одредиће, на годину дана једног рачуноиспитачаза члана комисије и једног за заменика. Кад год за иотребно нађу, и Министар правде и Председник Главне Контроле могу ове чланове и њихове заменике, о којима је реч у горњем ставу, сменити и на њихова места поставити друге. У окружним местима замењиваће у комисији шеФа месне контроле окружни благајник. Кад је који од чланова снречен да у комисији учествује, дужан је да о томе писменим актом благовремено извесги начелника окружног, како би овај заменика позвао. Председник је комисије по рангу пајстарији члан. Деловођу комисије за сваки ноједини случај одређиваће начелник окружни, односно Управник из писарског особља начелства односно Управе. Члан 5. Кандидата за деловођу општинског суда не може испитивати, нити може бити деловођа испитне комисије онај, који: по § 52 грађанског поступка не би могао судити његову парницу. Изузеће члана или деловође испитне комисије може чинити кандидат само до дана одређеног испита и то : из оних истих разлога и са оним истим доказима, какви су прописани у § 52 грађанског поступка. Члан комисије, или деловођа који би према кандидату стајао у таком односу, дужан јеблаговремено, нарочитом писменом представком, изјавити изузеће и предаги га начелнику окружном, како би се у комисију позвао његов заменик. Ако би тако лице ипак ушло у састав комисије и као њен члан дејствовало, Министар унутрашњих дела може поништити такав испит. Кад Министар унутрашњих дела у смислу овог члана поништи исггит, дотични кандидат губи квалиФикацију општинског деловође, коју је на основу таког испита добио. О сваком случају изузећа решава иуноважно Министар унутрашњих дела. Члан 6. Начелник окружни саопштиће кандидату на потпис састав испитне комисије најмање на пет дана раније од дана одређеног испита. Члан 7. Ко би хтео да полаже испит за деловођу општинског суда, поднеће за то молбу начелнику окружном, односно управнику града Београда. Уз молбу дужан је приложити доказе, како има све услове, који су прописани чланом 2. ових правила. Члан 8. Од дана пријема молбе па најдаље за петнаест дана, окружни начелник, односно управник града Београда, пошто оцени, да ли кандидат према поднетим доказима има потребне услове из члана 112. закона о ошптинама, решиће и кандидата решењем известити о томе, да ли му се одобрава полагање испита, или не, и из којих разлога. Противу решења, којим је одбијен од захтева, да му се одобри полагање испита, кандидат може изјавити жалбу Министру унутрашњих дела за петнаест дана од дана кад је исто решење примио. Решење Министра унутрашњих дела извршно је. Члан 9. Ако би кандидат био одбивен од полагања испита, или би од истога пре, но што је отпочет, одустао, вратиће му се положена дијурна.