Полицијски гласник

БРОЈ 43

ПОЛИЦИЈ СКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 339

зориште у други казамат, па чак отуда, иза задње кулисе, гледали представу. Тескоба и гурање у Дрвој половини казамата била је ваеприродна и личила је, може бити, тескоби и гурњави, коју сам ту екоро видео у парном купатилу. Врата за ходник била су отворена; у ходнику, у којем је било двадесет степени мраза, такође се гурао народ. Нас, мене и Петрова, одмах су нронустили напред, готово до самих клупа, где је било куд-и-камо видније него у последњим редовима. У мени су у неку руку гледали оцениоца, познаваоца, којп је био и у друкчијим позориштима; видели су, да се Баклушин за све то време саветовао са мном и понашао се према мени с поштовањем; мени је, дакле сад, ирииадала част и место. (Наставиће се)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Од извесних општинских писара учињена оу нам ова питања : I. а 11о аајновијој измени и допуни казненог законика од 1 3. маја ове године, за све кривице, које предвиђа § 395 овога закона, одређена је казна затвора од једног до тридесет дана, или новчано од десет до сто педесет динара. Кад се неко лице осуди по овоме §-у на затвор, да ли му се може заменити казна затвора новцем по § 315 кр. закона, и, ако може, да ли ће се узимати она сразмера, која је предвиђена овим последњим §-ом — од три цваицика до два талира — или ће се гледати на величину новчане казне из § 3 95, која би одговарала дану затвора најмање са нет динара, па тако узимати замену? 11 II. «У једној општини, известан део општинске земље дат је појединцима на уживање, у виду тако званих деоница. Има их, који те деонице уживају преко 2 0 година, и кад настане деоба у задрузи. они и те деонице деле као својину, и уносе у пресуде избраних судова. По садашњем закону о општинама — чл. 9 5, свака општина мора своје имање да убагатини. Настаје цитање: да ли се они, којима су дате деонице, могу користити застарелошћу и без судске пресуде и надлежног одобрења чл. 33. тач. 3 и 11 зак. о општинама — присвајати ова имања, или ће суд и ова уврстити у огпптинска добра и убаштинити се, остављајући појединцима и даље право уживања«. III. а) „По чл. 1 1 1 закона о општинама, деловођу општ. суда бира и отнушта општински суд. Да ли тај избор мора бити утврђен каквим писменим решењем општинског суда, и да ли се исто спроводи на одобрење надзорној власти, као и све друге одлуке ? Даље: у случају отпуштања писара — дедовође из службе, мора ли се доносити пиомено решење општинског суда, и да ли се против овога може деловођа жалити надзорној власти, у смислу чд. '52 алинеје I или чл. 169 зак. о општинама.

У опнгге, да ли је председник влаотан, да деловођу избаци из канцеларије кад хоће, одузимајући му могућноот, да тражи заштиту више власти ?; б) да ли све оно, што се односи на избор и отпуштање деловође, важи и за млађе општииске писаре ?; в) Има ли деловођа право, да не потпише какав акт (одлуку, пресуду, решење и т. ол.) кад би био уверен, да садржина ових не одговара закону?; г) Може ли деловођа да потписује општинока акта административне природе, кад председпик и кметови ниоу у меоту, а ствар је хитна, као што то чине срески иисари у одоуству среоких старешина ?; и, д) Сматра ли се деловођа за часника општ. суда пошто је и он заклет ?» IV. »1) Какву и колику таксу треба наилаћивати код среске влаоти за потврду уверења, која издају приватна лица, и то какву од 2, а какву од више лица; и, 2) Колика дневница припада деловођи панађура, кад ое за тај посао одреди који од практиканата ореских или окружних, који немају никакав додатак као чиновници'/» V. »Суд онштине н-ске, осудио је извесно лице на затвор и иолициски надзор због крађе. На жалбу осуђенога, срески начелник одобрио је казну затвора, а казну надзора уништио, налазећи : да оуд није надлежан да ставља нојединце под надзор, већ то ираво има општински одбор. Ово своје решење, начелник је ореоки наслонио на § 4 полициоке уредбе. Далије ово решење ореске власти правилно?" На ова питања одговарамо: I. Изменом 1 395 кр. закона, одређена је величииа казне затвора и новчано; зато власти, које доносе пресуде, увек треба да предвиде и једну и другу казну. Али, ако се случајво при доношењу пресуде не предвиди и новчана казна, већ оамо казна затвора, оида се ова може заменити новцем у смиолу § 315 кр. закона, ако го ооуђени тражи, водећи рачуна, да ое не оиђе испод минимума новчане казне, предвиђене § 3 9 5. ако је казна затвора случајно мада, те би овај случај могао насгугшти, кад би се узео минимум из § 315 кр. закона. II. Ако оиштинска земља — деонице —- није дата појединцима по 5 56 старе уредбе о шумама, те да за њих важи отечено право из § 5 7 истога закона, онда се застарелост има да рачуна по § 929 грађ. законика. Према томе општина има да тражи оудоким путем повраћај земљишта од оних, који га сада држе, ако су га самовласно заузели, па да се тек тада убаштине на исто. Она околност, што појединци деле ова имања и уносе их у преоуде избраних судова, којима ое регулишу њихови ме!|уообни одношаји, не може да утиче на право општине, ако га она иначе мо;ке законским доказима да утврди.

III. а) Сваки избор општинског деловође, мора бити утврђен нарочитом одлуком општинског суда, која се шаље надзорној власти ради контроле, да овоме не оокудева који од услова, предвиђених чл. 112 зак. о општинама и чл. 17 правила о полагању иопита за општ. писаре. 0 отпуштању општинских деловођа, такође треба да поотоји пиомена одлука. Отпуштање дедовође не може да изврши сам председник општине, већ опгатински оуд, који га и прима. Против отпуштања, које изврши сам иредседник, има меота жалби у омислу чл. 152 зак. о општинама; а против отпуштања, које изврши општински оуд, не може имати жалбе, јер је ово његово право апсодутно, нити подлежи чијој оцени; б) Што је у тачци а речено за деловођу, важи и за мдађе пиоаре; в) Деловођа не само што има права, да не потпигае одлуке, које су противне закону, ве& му је то дужност, јер он по члану 1 13 поменутог закона, одговара за сваку незакониту радњу општ. суда, која је учињена и његовим оуделовањем ; г) Деловођа не може да нотиисује акта у име председника или кмета, јер онда суд није престављен на начин, предвиђен чл. 113 и 118 поменутога закона; и, д) ио чл. 97. зак. о општинама, деловођа не удази у ред општинских часника, већ у ред онштинских службеника. IV. 1, за потврду или оверење пиомена, у којима нема означене новчане вреднооти, у који ред долазе и уверења, која приватни код власти издају појединцима, наплаћује се такса од 2 динара, по тач. 15 закона о таксама, ако није случај т. 4 иотог закона. Ако је издавање ових уверења везано за већи број људи, као издавалаца, те га не би могао сваки пооебице издати, онда се наплаћује једна такса од свију. А, ако би се по природи саме ствари оно могло издати од свакога посебице, онда сваки плаћа такоу од 2 динара; и, 2, У опште не треба одређивати среске и окружне званичнике за дедовође панађура, јер њих закон но предвиђа, него их треба узимати из редова општинских званичника. Али, ако би који случајно био одређен из тих узрока, што не би било погодних опгат. олужбеника, онда би њима припададо по три дин. дневно, као опгат. олужбеницима. V. Надзор се може досудити на два начина: административно по § 391. б. кр. закона од отране окружних власти, и по § 4. подициоке уредбе другог дела тачке 4. од отране општиноког суда и одбора; и, Судоки, кад год иолициске и оиштинске власти, у кругу своје надлежности, суде некога за крађу, § 32 0 и 391 кр. закона. Према томе, општински оуд је добро урадио, што је уз казну затвора за крађу, осудио кривца и на полициски надзор, а полициока влаот ништећи пресуду у овоме њеноме делу, псказала је, да није добро разумевала закон.