Полицијски гласник

ВРОЈ 44

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 347

Ах! није него још нешто; убити је... Они оу мирно оиет ночели живети, и она га је научила да удара у баскијски добош. И опет се осу грохотан смеј. У своме куту, не дижући главе, оштрач је непрестано мрмл>ао : — Ћути, пекару. Пекар и не обрати пажњу и настави: — Ви можда мислите, госиодине, да је носле свога повратка из Шгганије, леиотица остала на миру... Ах! никако!... Њен муж је тако лепо схватио ствар! То јој дало вољу да наново отпочне... После Шпањолца, то је био један ОФицир, па један лађар са Роне, па један музикант, па један... Шта ја знам?... Што је најлепше, то је што је свакога пута била иста комедија. Жена одлази, муж нлаче: она се враћа, он се теши. И увек му је отимају, и увек је он узима натраг... Зар нема стрпљења тај муж! Ваља рећи да је она жестоко лепа, женпца оштрачева, право кардиналско парче: живахна, љупка, округласга; па бела кожа, а очи орашчићеве боје које гледе човека смејући се... Вере ми! Парижанину, ако ударите на Бокер... — Ох! ћути, пекару, молим те... учини још једном јадни оштрач са изразом раздерана гласа. У тај мах дилижанац се заустави. Ми смо били на англорском салашу. Два Бокерца ту се сиђоше, и уверавам вас да их ја нисам задржавао... Лунеж пекар! Био је у дворишту куће, када се његов смеј још чуо. Када су ти људи отишли, империјал је изгледао иразап-

Камаржанин је био сишао у Арлу; кондуктер је поред кола корачао по друму... Ми смо сами били горе, оштрач и ја, сваки у своме куту, не говорећи. Било је тоггло; кожа од арњева се била упалила. У тренуцима осећао сам како ми се очи склапају и како ми глава постаје тешка; али, немогућно спавати. Непрестано ми је било у ушима оно: „'Кути пекару, молим те, 1( тако тужно и тако благо... Ни он, јадни човек! није спавао. Позади видео сам његова широка плећа како се гресу, и његова рука — дуга, подбула и глупа рука, — дрхтала је на седишту као старачка рука. Он је плакао... — Ево нас код вас, Парижанину! повика од једном кондуктер; и врхом бича показа мој зелени брежуљак са млином који се посадио на њему као какав велики лептир. Пожурио сам се да сиђем... Пролазећи норед оштрача, ја сам иокушао да га погледам под качкетом; хтео сам да га видим пре но што ирођем. Као да је разумео моју мисао, несрећник подиже нагло главу, и усадивши евој поглед у мој поглед, рече ми муклим гласом: — Гледајте ме добро, пријатељу, и ако једнога дана чујете да се десила несрећа у Бокеру, моћи ћете рећи да познајете онога који је то учинио. Лице му је било угашено и тужно, очи су му биле мртве. Било је суза у тим очима, али у гласу је било мржње. Мржња, то је гњев слабих људи... Када бих ја био оштрачева жена, добро бих се чувао.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Један општински писар пита: к Законом о општипама и прави.тма о нолагању испита општинских деловођа, предвиђедо је, да се од кандидата тражи као услов и то, да је провео у служби општиноког писара гри године. Чиме ће се утврдити : да је иеко провео три године у општинској служби, нарочито у случајевима прекида службовања и случајевима, кад се служило у разним општинама ?» На ово питање одговарамо: Сваки онај кандидат, који се пријави за полагање испита, мора сам да прибави уверење од дотичпих оиштина, при којима је олужио, о времену проведеном у служби, јер му се без овога може оспорити право полагања испита. Ово је тако разумљиво само собом, да није требало ни питати.

Један, опет, општински писар нита: а, „шта ће да ради општински суд са оним сведоцима, који не ће да се закуну по иступним делима, пошто у III части кривичног закона није иишта предвиђено о томе, и да ли важи њихова сведоџба кад су незаклети. Може ли општинскп суд нагнати ове на заклетву на начин, предвиђеи § 100 кр. суд. поступка?; б, при извршењу пресуда по грађанским споровима, треба ли изузети од пониса кућу са плацем и пет дана земље, кад је дужник жена, а њен муж, као земљеделац, нема нигде ништа од имања, кад 5 471 грађ. суд. постунка ништа не говори о женама као дужпицима?; и, е, један срески начелник, но жалби осуђеног лица. решењем својим задржао је од извршења пресуду општинског суда, по којој је спор био испод 20 динара, и наредио ново извиђање и суђење, наводећи, да му то нраво даје чл. 142 и 145 закона о опшгинама. Је ли ова радња среског начелника законита?; и, ако би се узело да јесте, онда има

ли право да задржава и пресуде изнад 2 0 динара, докле не постану извршне ? 1< На ова питања одговарамо: а, Наређења § 100 кр. суд. поступка односе се на извиђај злочииих и преступних дела, а не и на иступна, За III част. кр. законика важи полициска уредба. Она у своме § 3 5 ставља у дужност сведоцима, да власти кажу истину и оно, на шта се могу заклети; али ако ово не ће да учине, она не прописује начин, како ће се на заклетву нагнати. Како, међутим, сведоцба сведока не вреди, ако није утврђена заклетвом, бар у оним случајевима, кад је осумњичена извесним околностима, онда је заклетва неопходно потребна. Према томе, мора се наћи начин, да се сведоци нагнају на заклетву. Под разложном претпоставком, да сведок не ће да се закуне због тога, што није казао истину, треба у свима овим случајевима узети, да је лажном сведоџбом ишао на то, да обмане власт и предузети истрагу за дело из § 3 59 т. 1. кр. законика. Ако сведок до изрицања пресуде, па и после овога, до извршења, положи заклетву, онда је дао доказа, да није имао намере да власт обмане, те се пресуда не ће ни изрицати иди извршивати, а ако то пе учини, онда је потврдио посто'ање дела и издржати казну, у ком случају његова сведоџба за дело, по коме је ову дао. нема вредности. Ово је признајемо, једна незгодна мера, али опит од онах, које ће сузбити и лажно сведочење и тврдоглавство појединаца; б, Полазећи одатле, да је законодавац хгео да заштити кућу сељачку од продаје имања за приватие дугове, а не само поједиие личности у овој, треба оставити и жени земљоделчевој пет дана земље и кућу са плацем, по § 471 гр. суд. пост. кад муж њен нема ништа од имања, те је цела породица упућена да живи на имању, које је жена као мираз донела. Овим и сличним нитањима бави се и чланак у идућем броју иод насловом: „Из примене

§ 471 грађ. судског постунка," па зато треба и њега прочитати. Из њега ће се јасније видети : како у опште треба схватити наређења поменуте законске одредбе, у колико она специјално додирује пигање: ко се има сматрати са земљоделца?; и, в, По чл. 142 и 145 закона о општинама, државна власт има право надзора над општинама, па отуда и дужност, да ове упућује на правилну примену закона, који постоје. По чд. 1 52 номенутога закона, она има чак и то право, да одлуке: „збора, одбора и општинског суда, задржи од извршења, ако би ове биле нротивне законима или вређале нрава и интересе појединаца. Али сва ова поменута наређења говоре само о оном надзору, који превазилази самоуправни делокруг општина, а међутим, не задире у чисто судску влает ових, за коју постоје друге надлежне власти, по другом ставу чл. 143 поменутог закона. Према томе, начелник је срески погрешио, ако је задржао од извршења пресуду по чисто грађанском спору пошто ова не подлежи ничијој оцени кад је вредност испод 1 5 динара, јер то није његово право, нити, пак, он може задржати пресуду ове врсте кад је изнад 20 динара. * * + Један општински нисар пита: а, «Морају ли плаћати свештенику какву награду кметови и одборници, кад их овај заклиње приликом увођења у дужност, ^пошто законом о уређењу свештеничког стања није предвиђена никаква такса? и; б, Сме ли свештеник држати у своме дому оне женске, које оу одбегле од својих мужева или су их ови огерали. кад он зна да су распуштенице, и дужан је чак ова лица мирити? Зар у овим случајевима не ће пасти сумња на дотичног свештеника, да он сам наговара ове женске на развод брака и ружно утицати на морал ?» На ова нитања одговарамо : а, По чл. 106 закона о ошптинама, председник онштинског суда, кметови, одборници