Полицијски гласник

СТРАНА 358

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

истрагу, човека. Људи, који у каквој истрази играју какву улогу, по својој вредности нису ништа друго до ли доказна средства, којима се иследник може користити мало или много, како буде умео. Траг од стопале нађен на лицу места не значи ништа за иследника који ствар не разуме, али она је јак доказ, кад иследник уме да је прочита; исто тако сведок не говори ништа или говори неистину или ствари које немају важности пред невештим иследником, докле исти сведок говори тачно, истинито и важне ствари иследнику, који га прозре и који уме да с њим поступа. А кад је какав иследник, не познајући људе, докучио истину, то онда није била његова заслуга, већ су сведоци случајно хтели да кажу истину. Шалосно је то видети, кад иследника вуку за нос оии које он саслушава и воде га онамо, куда они хоће. Још није написан нити ^е бити написан какав уџбеник о познавању људи, за то се могу навести само спомоћна средства, која се не могу употребити у особитим случајима. — За нас криминалисте има их само мало. Једно од најважнијих, али у истини најдрагоценијих спомоћних средстава то је проучавање аката раније кривице. И тако иследник ће увек моћи да мирније приступи к раду, ако је оптужени већ раније одговарао, те постоје таква акта. Је ли случај само у неколико важан, онда се та акта морају тако проучити, као да се односе на садашњи случај. Није довољно да се прочита само протокол оптуженога и неколико других важних аката. Мора се проучити цео случај а за тим корак по корак испитати тадашња одговорност окривљенога у њеном развоју и упоредити с изнесеним доказима. И после дужег времена ти људи остају знатно једнаки у начину одговарања и одбране. То наравно не значи, да ће н. пр. неко, ко је једном признао, увек признавати, или да ће он као начело своје одбране свакад изабрати то да сумњичи сведока који га терети, јер је једном тако радио •— тако тачио ропски не понавља се ништа у животу ,— али целокуана слика, целокупан утисак, који добијемо из саслушања једног човека, искрсава&е сваки иут, кад год га будемо саслушавали и оиет. Сваки онај, који тако поступа и најпре проучи ранија акта свог оптуженог, добиће приликом новог саслушања утисак: овога пута је чинио сасвим друкчије; али кад буде саслушање у неколико одмакло унапред, онда мало по мало јасније искрсава стара слика, те тако се напослетку добије несумњиво уверење: »Данас је било као и онда (( , ту се има тачно оно старо држање, можда само с том разликом, што је дотични човек у међувремену више стекао искуства, постао лукавији и опрезнији, или што је остарео те изгубио ону пређашњу хитрину и вештину. Али ће свакад и најмања сенка од онога, што је некад било, још показивати јасне, разговетне контуре старе слике. Кад имамо на раоположењу више ранијих аката о окривљеном и кад смо их тачно проучили, онда добијамо тако потпуно знање о њему, да у напред можемо рећи, како ће се он држати, бранити, како ће одговарати, шта му се од свега тога може веровати, шта је неистинито, и како му се односно по-

следњег можемо приближити. Проучавање аката о ранијој кривици није важно само код окривљених, већ и код важнијих сведока, који или су били раније кажњавани или су у ранијим иарницама били саслушавани као сведоци. То проучавање аката о сведоцима важно је због тога, што ћемо тако моћи најпоузданије видети, шта се сведоку може веровати, докле му се може веровати, и како се код њега најлакше може изнаћи доказ, да није говорио истину. Друго помоћно средство при познавању људи састоји се у великој пажњи приликом саслушавања и непрестаном настојавању, да се дотични прозре. Ко своје сведоке саслушава само да би их саслушао, и истраге опоравља само да би било што више бројева у деловоднику, тај ће слабо имати прилике, да позна људе. Који иследник хоће да познаје људе, томе мора свако лице, које уђе у његову канцеларију, још унапред бити интересантан објекат за његове студије. Начин, како неко улази, гледа око себе, одговара на питање, пита сам и т. д. не сме ваљаном иследнику, ни под којом погодбом, бити индиФерентан. Он мора себи непрестано представљати, да ли је то лице казало истину, потпуну истину, или је лагало, или је штогод прећутало; за тим какви су за то били мотиви, у каквој је вези исказ с осгалим околностима, које су ту меродавне, на глто је реагирало, шта му је било валсно, каква је средства употребило, да би учинило да његови искази изгледају истинити и правилни. То, што је иследник тако опазио, или мисли да је опазио, мора он упамтити, или још што је боље ирибележити, јер то и онако може у истрази бити од вредности. Покаже ли се у току истраге какав моменат, који би раније посматрано представио као правилно или неправило, онда би се у једном случају добило утврђење у свом схватању, у другом пак морали би испитивати, зашто смо се преварили, и утврдити, где је и како постала грешка. Али пре но што иследник да свој акт из руке, он има и опет прилике да уз и иначе потребну супер-ревизију обнови све оно што је посматрао и да упореди с добивеним резултатом. За такав рад погребно је много труда и времена, али се све то богато надокнађава интересантним и за будућност врло драгоценим добитком. Нарочито је од велике вредности, кад нам је испало за руком да неки заплетен случај потпуно разјаснимо, да се истрага још једном предузме и да се сваки исказ сведока испита на познатом стању ствари. Тада нам се објасни много којешта: сазнајемо, зашто је тај сведок говорио онако снебивајући се, зашто је онај био онако збуњен; разумевамо извесан број двосмислених, неопредељених исказа, много што шта што је изгледало удаљено слаже се, почињемо схватати нагласак, сумњу и сигурност у исказима. Али"главно средство иследнику, да би стекао познавање људи, не налази се у његовом службеном раду, већ у свакидашњем обичном животу, у дружењу с људма у обичним приликама. Ко хоће да ради, ваља да је већ изучио што му треба; до душе човек учи непрестано али у главном

треба да је већ изучен. Никакво учење није корисно без огледа. За наш посао корисно је све: сваки разговор, сваки кратки исказ, свака избачена реч, али и свака радња и тежња, свака црта, свака појава, па, чак и сваки израз лица, који код другога смогримо. Све то ћемо проучити и упоредити с оним што дође, што испигамо, што је истинито, стварно. Дакле искуство је за иследника врло важна ствар. (Свршиће се) —♦♦ Дроетитутке и крадљивице Антропоиетријска студија од Д-р Паулине Тарновски (Наотавак) Изумираве дегенерисане раое Поред физичких знакова дегенерације, којима толико изобилују проститутке, постоји још једна, врло важна ствар, којом се оне одликују од часних жена, а то је: неиодобност за рађање, у којој је најбоље оличено изумирање дегенерисане расе. Међу проституткама које смо посматрали, налазило се њих 20°/ о као последњи изданци некада многобројних Фамилија. Оно пак, што нас је нарочито изненадило код проститутки, — то је утврђени Факт: да су већина од њих имала по неколико браћа и сестара, који беху помрли још у раним годинама. Утицај дегенерација, као што се види, очигледан је и страховит. Док, с једне стране, потомци дегенерисаних личности умиру у раним годинама, дотле с друге опет, једини од њих који остаје у животу као представник некада многобројне Фамилије, постаје ироститутка која, као таква, ретко кад бива матер или, у већини случајева, рађа мртву децу. Случајеви нормалног порођаја код проститутки, врло су, пак, ретки. У своме делу »О ароституцији у Паризу«, Паран Дишател утврдио је: да на 1000 проститутки долази годишње свега 6 порођаја, што ће рећи 0'6%. По тврђењу Дишателовом, сва ова деца умиру одмах после рођења. Ако упоредимо број порођаја код проститутки са бројем порођаја код сеоских раденица једнаких година, наћи ћемо: да он — овај број — у првом случају износи 34°/ 0 а у другом 518°/ 0 . Држимо, да овим бројевима не треба никаква коментара. У своме делу „0 ироституцији а (Рапв 1866). Јанел је констатовао: да у Француској на 100 удатих жена долази 344 порођај, од кога броја 200 деце остају у животу, — док на 100 проститутки не долази више од 60 порођаја, који дају 21 дете живо. Већ поменуги Андроник Кармело забележио је код 230 проститутки из Месине свега 48 порођаја, а Камбрини тврди, да код 2330 колико их је он посматрао, није могао забележити више од 53 порођаја. Ова очигледна неподобност проститутки за рађање деце, утврђена је и од многих