Полицијски гласник

V

ВРОЈ 48. У БЕОГРАДУ, ПОНЕДЕЉАК 9. ДЕЦЕМБРА 1902. ГОДИНА VI ооо с 'јОО ооо ооо с<оо <.>јуз оуа ешу? с.оо оро оооооо ооо ооо ооо ооо о оо ојсњ ојо ^> ојоп о&>о сууо с/зо ооо од>о ооо сууо сгго осо сууа ооо с/ур о<у5 суур оур одо ооо с/>р с^ур с/ур с*уз ооо ооо с/уо ооо с/у» П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТР5ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЖИИЈУ БЕЗБЕДНОСТИ И АДМИНИСТРАИИЖ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ УУ5 С<0О С<бО Сп&о ООО СЛС1 ОбО СОО СЛО С-бО СеОО ОбО СЛ"0 С»&0 ОСО ООО ОбО ООО С/ЗО СпОО ОСО ОСО 06>0 ООО ОСО ОС/О ОСС 060 Обс ооо ОбО ооо ООО 0<у.' Обо ооо С^О ооо оро ооо ооо соо ооо од*о ооо ог/з ооо о<у УРЕТУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРСТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА ■✓■О С/ЗО су>р СУУР С/УЗ ООО ООО ООО ООО ОбО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ООО ооо ОбО ООО ОбО С/?0 ООО ООО ООО ООО 060 У?С 06>0 С/>Р .С/УД Об^ С^О ^ С^Ј С/Л) (УЛ: (У^ с^) С//О С<^ С/У с/уо с/?о соо ооо

СЛУЖБЕНИ ДЕО ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ У ПРАБИЛИМА о Односима слугу и њихових газда, прописаним на основу §. 356 б. допуне од 21. априла 1885. године нривичног законика. Код члапа 2. иза прве алинеје да дође друга и да гласи овако: Но ако је служнгељска исправа издата у Београду, онда на њеном првом листу мора бити утиснута ФотограФија њеног сопственика. Члан 4. мења се и гласи: Нико не сме примити у службу лице, које не би имало одобрење надлежне полицијске власти за тражење службе. Тако исто, посредпици за набављање слугу, не могу тражити службу за лица, која не би имала овакву дозволу. Ко противно овоме наређењу поступи, казииће се по § 356 6. кривичног законика. Одобрење за тражење службе издаваће у Београду Управа Града Београда; у окружним местима начелства; а у осталим местима среске полицијске власти. Ово одобрење мора се тражити у року од 24 сата од кад је дотично лице дошло у извесно место ради тражења службе. Од дана добивеног одобрења, па за три дана, сваки мора наћи службу. Додаје се. Члан 4. а, нов и гласи : Свако лице, које жели да се обрати за одобреље из члана 4. ових правила, дужно је поднети надлежној полицијској власти уверење своје општинске власти о своме владаљу и дотадашњем занимању, ако не би имало служитељску исправу о дотадањој служби. Први став члана 5. мења се и гласи: Погођеног слугу газда је дужан уписати најдаље у року од три дана. За противно поступање казниће се и газда и слуга по § 356 6. кривичног законика. На крају члана 6. додаје се нов став који гласи: Ну, ако су ова малолетна лица из удаљених места, па не би имала одобрење родитеља или стараоца, власт ће се сама одмах, чим јој се дотично лице јави за одобрење. обратити надлежној полицијској власти за извештај, да ли родитељи, односно стараоци, одобравају да такво лице може ступити у службу.

Члан 8. мења се и гласи: Полицијска власт водиће по прописаном под .]• обрасцу списак слугу. Члан 9. мења се и гласи : У сваком случају траженог одобрења и ступања у службу код новог газде у Београду, окружном, и осталим местима, у којима би било лекара, вршиће се лекарски преглед над свима млађима, на која се ова правила према члану 28. односе, ради уверења, да ли нису оболели од какве заразне болести. Прегледе ове државни и општински лекари вршиће по званичној дуншости, без икакве накнаде. Свако оно лице, за које би се, нриликом овог прегледа утврдило, да има заразну болест, упутиће се у болницу на лечење. Док се потпуно не излечи, нема права на тражење службе. Било да је дотично лице здраво или болесно, записаће лекар у списак слугу нађено стање здравља његовог. На крају члана 10. додаје се нов одељак који гласи: После уписа ни један се слуга не сме у каицеларији посредничкој задржати. За противно поступање биће кажњен и посредник и слуга по §. 356 6. кривичног законика. У члану 12. после првог става да се дода ово: А бар један пут у месецу дужан ј* то учинити. После члана 14. додаје се нов Члан 14. а. који гласи: Надлежна полицијска власт моћи ће забранити службу за време до једне године дана оним млађима и протерати их у места њихова рођења, који би, у току ј.едне године дана, били кажњени најмање два пута за неуредну службу, или би за толико исто време неосносаним напуштањем газда пре уговоренега рока, дали доказа да су за службу непоуздани. Тако исто протераће се у место рођења и она лица, која се у дотичном месту баве под изговором да траже службу, па се за прописно време нису обратила полицијској власти за одобрење из члана 4. ових правила, или нису ступила у службу у року, који им је полицијска власт издатим одобрењем оставила. А овако ће се поступити и према оним женскима, које би пресудом полицијском кажњене биле за провођење блуда у кући у којој служе. На крају члана 21. додаје се ово: У томе случају, слуга је дужан наћи себи заменика.

У члану 25. после речи: оверити и ово дати у исправи. А речи: и одредити слузи време за које себи мора наћи занимање, да се изоставе. На крају члана 25. да се дода нов став који да гласи : Сваки је дужан службу наћи у року од три дана. У члану 29. да се на крају дода нов став, који да гласи : Свака осуда кад буде извршена завошће се уз иснраву служитељску, и у списак слугу. После члана 30. додаје се нов члан 31. који гласи : Ове измеие и допуне ступају у живот и обавезну силу добивају од дана кад се у службеним новинама обнародују, ПБр. 29043. 28. новембра 1902. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, В. М. ТодоровиЋ о. р.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕ0

О иепедиику.

(Свршетак) Иследник је онда оријентисан (за ово не могу да нађем никакав други израз) кад познаје свој срез, своју околину, својељуде, своја помоћна средства, олакшице, које би себи могао створити, могућне отежице, укратко све, с чим би могао доћи у додир, што би му могло помоћи или шкодити. Свакад ваља имати на уму, да сваки у неколико заплетени случај може имати толико тешкоћа, да онда, кад будемо хтели прећи на рад, нећемо имати ни времена ни прилике, да проучавамо, како да себи олакшамо положај и отклонимо тешкоће. Све то мора се урадити раније. Рецимо, да је неки иследник дошао на дужност, на своје место, у неку непознату варошицу. Прва је његова дужност, управо први је његов задатак, да се упозна с претпостављенима и потчињенима. Он ваља да има на уму, да је за њега у већини прилика најважнија личност послужитељ, или ти боље рећи пандур. Од његове интелигенције, његовог познавања предела и људи, од његове добре воље зависи доста пута