Полицијски гласник

ВРОЈ 51.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 22. ДЕЦЕМБРА 1902.

ГОДИНА VI

ооо оа ооо ооо с^о (ууа с^о с^о ооо с^о (хур одо аоо д^а с.оо д,р<а д^г, о^, с/х) сло сло сло Сгоо ооо с«оо с/>о

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник ШЧНИ ЛИСТ ЗА ИОЛШШ БЕЗБЕДИОСТИ 0 АДМ0НИСТРАНИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ ^ОО Ссп С0О ООО С^О.С^О С^О (^ОО С*ОР <^РО С^О 4/7* С^О С^?Р ООО ООО ООО С«ОР С.ОО (^ОО с/уо С.ОО с«00 С/УО соо ооо ООО ОЈСГЈ &ОР ооо ОУО С.ОО &ОР С«ОР соо С/У^ ооо С.ОО сс>0 ооо С<У? ООО ооо С<00 ОбО с«00 с*?0 0.00 соо 7РЕЂУЈЕ ОДБОР МШШСТАРСТВА УНУТРАШЕИХ ДЕЛА ■УХ) ООО С^о СДО сг?р С^о ООО С^о СОО С/?0 с/^о СОО С/?0 ООО ооо СОО СДО С.ОО С.ОО СДО 0<?0 С<ОР С.ОО с<?о с»оо Сј?о с/?о суго сг?о воо соо ооо ооо ооо с*?о с«оо ооо с«оо ооо С»ОР с«оо с^оо ск?о (^оо с^>о ОЈО О &СО с»оо, с<ге

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Р А С П И С Начелству ОЈфуга .... Дознао сам, да воскари и продавци воштаних свећа, и поред свију досадањих наређења мојих претходника, никако не престају са израдом и продајом нечистих воштаних свећа, у које, при изради, додају: цезерин, лој, стеарин и друге шкодљиве материје. Свеће, које су израђене од таквих материја, ијш у које су' такпе материје додане, не само да не одговарају оном вероисповедном циљу, у коме је наша црква и допустила побожном свету, да их може налити при богомољама и о свом крсном имену, већ оне произвођењем великог шкодљивог дима уде и здрављу људи, који присуствују богомољама, акваре и скупоцене утвари црквене. Неколико пута до сада, моји претходници наређивали су полицијским властима у земљи, да овој злоупотреби воскара и продаваца воштаних свећа на пут стану; али, на жалост, ја сам дошао до уверења, да иолицијске власти та наређења не врше, те се злоупотребе још и сада у великој мери дешавају. С тога, а у одлучној намери, дасе одсудно стане на пут даљим злоупотребама воскара и продаваца у изради и продаји лажних и ФалсиФиковаиих воштаних свеКа, ја, у вези наређења мога претходника од 12. децембра 1896. год. П1»р. 20976, овим наређујем свима полицијским властима и органима у земљи : да у смислу расписа од 26. маја 1884. ПБр. 3144, и расписа од 9. Фебруара 1896. год. ПБр. 2269, обрате строгу пажњу на израду и продају воштаних свећа, па, где год примете, — да свеће нису од чистог воска, да са одговорним воскаром и нродавцем поступају најстроже по закону, а на име но тачки 4. §. 382. казненог законика. Израда и продаја свећа од других материја иод видом воштаних свећа са свим се забрањује. Да би се обезбедило потребно контролисање за израду и продају воштаних свећа од чистога воска, нека начелство одмах, на основу § 326 кривичног закона, изда наредбу свима воскарима у своме подручју, да они на свима оним свећама, које се у њиховим радњама израђују ударају жиг своје Фирме, како би се власти олакшало ј

изналажење оних воскара, који би лажне воштане свеће израђивали и продавали; а који се воскар тој наредби не буде одазвао, нека се са њим поступи строго по истом законском пропису. Уз коптролисање ово, полицијске ће власти вршити на тај начин, што ће редовно свакога месеца, а с времена и на време и ванредно, вршити комисијски преглед свиј)< радња у којима се израђују и продају воштане свеће, па где наиђу на лажне воштане свеће или на свеће воштане у којима су додаване и друге материје, да их одмах одузимају и уништивају спаљивањем, а одговорна лица да узимају на одговор и строго кажњавају по наведеном законском пропису. Комисије за оваке нрегледе састављаће: по један полицијски чиновник, свештеник дотичне парохије и по један кмет дотичне општине. Први комисијски преглед нека се изврши одмах чим полицијске власти овај распис приме. Наређујем начелству, да овај расиис одмах саопшти свима нолицијским властима и чиновницима. у своме подручју на извршење, строго контролишући од своје стране, да се исти најтачније у свему врши. Од оних чиновника, који буду лабави и несавесни, у тачном вршењу иаређења која им се буду издала поводом овог расписа, начелство ће одмах узимати изјаснења и слати их мени, са својим извешћем, ради мог даљег поступка. IIБр. 30849. 17. децембра 1902. год. у Београду. Министар унутрашњих дела, В. М. Тодоровић с. р.

СТРУЧНИ И НАУЧНИ ДЕО

ЈУГорфиномани.ја еа медицинеко-еудеког гледишта (Свршетак) МорФинисте у односу према осталим људима јављају се дао анти-социјална и анти-алтруистичка бића, одликујући се животињском себичношћу и као лењивци без икакове продуктивности. Њихова лењост

има више узрока но у главноме могу се навести два, и то су оскудица у пажњи' и узетости, парализа воље. МорФиниста обично живи полусањивим душевним животом без икакове енергије. Он није способан да се ода каквом раду, а и ако се занима каквим радом он то чини само зато да би дошао до срестава помоћу којих би могао да набави свакодневну потребну количину морФијума. Ова њихова лењост сама по себи у једном добро организованом друштву није ствар без значаја. У организованом друштву сваки је нерадник творац нерада; човек није кривац само кад чини зла; он је штетан и онда кад не суделује у општој утакмици материјално или интелектуално. Још Солон је упоређивао нерадника са пожаром. Ништа не радити значи колико и рушити што већ постоји, јер нерад изазива застој у нагомилавању корисних ствари. МорФинисте крај своје лењости не само што су непродуктивни него су и штетни својом наклоношћу к прозелитизму. Са много тачности говори се о морфинистима како су морално неосетљиви. Онако исто као што морфијум убија Физичке болове исто тако убија и моралну осетљивост, и може је сасвим да уништи. Код морФИ» ниста онда нема више разлике између добра' и зла, између дозвољенога и недозвољенога. Они чине грешке у свима својим дужностима, и хоризонт њихових моралних погледа чини сатисФакција навике. 'Гакав је случај био са једним адвокатом морфинистом који на лађи остаде без морФијума. За време вожње преко ноћ изврши крађу са обијањем затвора и дочепа се морфијума. Морални осећаји код овог морфинисте беху толико загашени да он у томе није видео ништа више но само једну „детињарију«, и говорио је о том у шали. Он беше оптужен ну и да је предат суду, овај би га огласио сигурно као сасвим неурачунљива за икакову одговорност. Да наведемо иовај случај моралне неосетљивости којим се занимало једанаесто одељење париске полиције 1891. године. М. Б. апотекар је био у интимном пријатељству са доктором М. М. с којим се познавао још из времена школовања. М. М. је био обавезан према апотекару дугом признања за услуге које му је апотекар учинио, и одужио му се на тај начин што му је завео жену. Четири године пије знао апотекар да га жена вара. Једног дана затече жену да пакује новац да пошље своме љубазнику, доктору М. М. После дугог објашњавања апотекарица призна своме мужу не само да га је варала, но